SA PSIHOLOGOM NA TI: Zašto nas januar uvek baca u depresiju?

Foto: Canva Pro

Pre sedam dana dogodio se i taj najdepresivniji dan – treći ponedeljak u godini, poznat i kao „plavi ponedeljak” ili „tužni ponedeljak”. I evo, nedelju dana kasnije još jednog ponedeljka koji, sudeći po licima ljudi na ulicama grada, nije ništa manje depresivan od onog prošlog. Štaviše, pošto je u međuvremenu nestalo i sunca, ovaj ponedeljak sad čak nije ni plav, već je sasvim siv.

Bilo kako bilo, svi znamo da definitivno nije (samo) do ponedeljka: ceo januar je za mnoge ljude najdepresivniji od svih meseci u godini.

I nije da nema razloga za to.

Ovo je naime, doba godine, kada je praznična euforija konačno utihnula i ponovo smo se vratili u realnost, gde su nas, između ostalog, dočekali novčanici ispražnjeni tokom nedelja slavlja, višak kilograma, zdravstvene tegobe, povratak na posao, završetak zimskog raspusta, neočišćeni trotoari, bljuzgavica, hladnoća i neplaćeni računi. Usput smo već stigli i da prekršimo neku od svojih novogodišnjih odluka, pa nas je to dodatno onespokojilo.

Kad grudva postane lavina

Sve ovo čini nas vrlo nervoznima, što otežava komunikaciju s drugima i stvara nam dodatnu tenziju i probleme. Iz takvog stanja svesti ništa nije lakše nego smisliti još neki problem i pronaći nešto loše čak i u dobrim stvarima.

Kažu da se ova grudva nagomilane negativne energije pretvara u ubitačnu lavinu upravo tog trećeg ponedeljka u godini. O tome da situacija nije nimalo bezazlena svedoči i dramatično povećan broj samoubistava (koja su svakako češća u decembru i januaru) upravo na ovaj dan. Sad kada sve ovo znate, trebalo bi da odahnete: niste jedini. U ovom trenutku razume vas bar trećina planete.

Foto: Canva Pro

Trpe međuljudski odnosi

A ima još jedna bolja vest i ona glasi: i to će proći. I to vrlo brzo, sudeći po rečima naše sagovornice Jadranke Grujičić Đurić, psihologa i psihoterapeuta iz udruženja „Psihogeneza”. Ko bi bolje od nje znao kako se izbaviti iz kanala u koji smo ovih dana kolektivno upali.

– Nakon višednevnog slavljeničkog raspoloženja gde je sve prštalo od lepih želja, nasmejanih lica, srdačnih čestitki, šljokica i vatrometa sledi povratak u realnost i svakodnevnicu, kada shvatamo da je sve ostalo manje-više isto kao što je bilo, osim što je godina nova. Upravo zato veliki broj ljudi se nakon završetka praznika oseća neraspoloženo, bezvoljno i depresivno. Ova osećanja česta su i pred praznike, kao i tokom njih, kada se od ljudi očekuje da su nasmejani, srećni, da zaborave na probleme što vrlo često ima kontraefekat, te izaziva nemir i tenziju. Naime, praznici su vreme kada je cela porodica na okupu, kada sumiramo svoje rezultate, uspehe i neuspehe u nadi za boljim rešenjima, te lako mogu izaći na videlo problemi koji su zanemarivani i gurani pod tepih. Stoga, u velikom broju porodica, baš u vreme praznične euforije, između pojedinih članova sevaju varnice i do neba narasta tenzija u međusobnim odnosima – kaže Grujičić Đurić.

Najteže je usamljenima

Ona podseća i na još jednu kategoriju ljudi kojoj praznici teško padaju, a to su osobe koje nemaju sa kim da provedu te vesele dane – one koje nemaju emotivne partnere, prijatelje ili čija je porodica daleko. Te osobe se, tvrdi naša sagovornica, tokom ovih slavljeničkih dana osećaju depresivno jer su uskraćene za ona zadovoljstva koja pružaju zajednica, druženja i harmonija toplog doma.

– Prema nekim istraživanjima, čak 30 posto ljudi, odnosno skoro trećina populacije, oseća se izgubljeno, neispunjeno i nesrećno tokom ili nakon praznika. Ipak dobra vest je da praznična depresija ne traje dugo. Kao što neosetno dođe, isto tako, u najvećem broju slučajeva, relativno brzo i lako prođe. Međutim, ako potraje duže vreme, i ne jenjava iako su praznici uveliko prošli, osoba bi se trebala obratiti za pomoć svom psihologu, koji joj može pomoći da se suoči sa problemima i pronađe najbolje rešenje – naglašava Grujičić Đurić.

Foto: Canva Pro

Budite realni sa novogodišnjim odlukama

Još jedna od situacija o koju se gotovo svi na početku januara sapletemo, jeste sprovođenje novogodišnjih odluka u delo.

Obično već poslednjeg dana stare godine ili u prvim danima nove, sednemo uz kafu ili čaj, zašiljimo olovku i krenemo. Nanižemo na parčetu papira raznorazne odluke i ciljeve, želje i planove: od nove figure ili ostavljanja cigareta, preko dodatne edukacije ili više vežbanja, do manje nerviranja, bolje organizacije ili više pročitanih knjiga.

A onda se setimo da potražimo isti taj spisak od prošle godine. Najčešće, naravno, shvatimo da su oba spiska skoro identična, a da gotovo nijednu od prošlogodišnjih odluka nismo realizovali ili izgurali do kraja.

Tada se upletemo u začarani krug samooptuživanja, osećaja krivice i nezadovoljstva. Pitali smo našu sagovornicu zašto nam se ovo dešava i kako da donesemo odluke koje ćemo zaista i ostvariti umesto da ponovo razočaramo sami sebe.

– Dolazak Nove godine asocira nas na nove početke, podseća nas na neostvarene želje i podstiče na donošenje značajnih odluka kao što su: „Prestaću da pušim, smršaću, biću srećniji, zdraviji” i slično. Ipak, često nas, gotovo neprimetno, novogodišnja euforija uvuče u vrtlog nerealnih želja i očekivanja da će se nešto preko noći promeniti, što se u realnosti retko dešava. Iako je postojanje želje da se kvalitet života unapredi značajno za promenu, to je samo prvi korak. Da bismo svoje odluke realizovali treba nam mnogo više truda. Potrebno je postaviti realne, jasne i specifične ciljeve, razložiti cilj na jednostavnije zadatke, napraviti strategiju i pratiti tok realizacije. Bitno je da sebe znamo da motivišemo kada osetimo da posustajemo i nismo zadovoljni ishodom, kao i da se nagradimo svaki put kada uspešno realizujemo i najjednostavniji zadatak koji nas je doveo korak bliže cilju – ističe Grujičić Đurić.

Ona dodaje da je za donošenje odluka ili ostvarivanja želja ne moramo čekati Novu godinu ili ponedeljak. Umesto toga, neka svaki novi dan za nas bude nova mogućnost za promenu, jer promene zapravo i zavise isključivo od nas samih.

Pitanje psihologu možete postaviti OVDE.

Copyright © 2021 zdravopancevo.rs. All Rights Reserved/Sva prava zaštićena. U slučaju preuzimanja, prethodno pogledajte Uslove korišćenja.
Podeli:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *