Na prvi pogled ona deluje kao prelepa, nežna i krhka devojka koju bi možda i malo jači vetar mogao da ponese poput Meri Popins. Međutim, ona je jedan od najboljih dokaza koliko samo izgled može da prevari čoveka.
Jovanka Radulović je četvorostruki osvajač šampionske titule u Srbiji, pet puta je bila prvak Vojvodine, šest puta je podigla pehar namenjen najboljoj u Beogradu, osvajačica je bronzanog odličja na velikom međunarodnom turniru „Kup Nacija”, nosilac je medalje istog sjaja sa čuvenog nadmetanja „Zlatna rukavica”, dva puta je osvajala bronze na internacionalnom turniru A klase „Beogradski pobednik”, učesnik je evropskih prvenstava…
Da niste pročitali naslov i videli fotografije, sigurno nikad ne biste naslutili o kom sportu govorimo.
A govorimo o – boksu!
I ne samo da se bavi boksom, ona je i policajac. Nije ona, dakle, nikakva Meri Popins, ona je naša pančevačka verzija „Devojke od milion dolara”. I zaista, dok budete čitali o njoj, prosto nećete moći da ne pomislite na taj fenomenalni film Klinta Istvuda…
Ovo je priča o Jovanki Radulović, članici Boks kluba „Profesionalac”, velikom borcu u ringu, ali i u životu i neko od koga sasvim sigurno najveća dostignuća tek treba da očekujemo.
Nekad je bolje nemati para
Jovanka je vrlo mlada, rođena 2. maja 1995. godine. Boks je počela da trenira sa svojih petnaest godina, kada je imala samo 46 kilograma.
– Ne tako davne 2010. godine, drugarica Jelena i ja smo saznale da se u Mašinskoj školi održavaju besplatno treninzi u boksu. Htela sam da treniram neki sport, ali pošto moja mama nije bila u zavidnoj finansijskoj situaciji, nisam mogla da treniram tamo gde su bile potrebne članarine. Tako smo Jelena i ja, 25. avgusta 2010. počele da treniramo boks. Ona je, kao i tridesetak devojaka koje su tada vežbale, bila strašan talenat, a ja to baš i nisam bila – započinje Jovanka svoju priču.
Čemu te nauči boks
Boks je pored sporta i velika životna škola. Mnogo toga ovi sportisti preture preko glave. Mnogo toga i nauče. Jovanka je napravila spisak najvažnijih lekcija.
– Možete li da zamislite situaciju kada ste u odličnom treningu i protivnika koji je mnogo jači od vas, a vi ga pobedite? Ja mogu, ja znam taj osećaj. Boks vas uči i životnim lekcijama: kako biti istrajan u svemu, kako zadati udarac, a ne primiti ga. Kako ostati hladan tokom meča, kako pre meča praviti taktiku. Kada vas protivnik naljuti morate da ostanete pribrani i hladni, a takvi posle budete i u životu. Naučite da ne klonete kada izgubite meč, već nastavite još jače. I to vam ostane kao karakterna crta. Kada sudija ne odsudi borbu kako treba i vi izgubite već dobijen meč, naučite da u životu ne primate sve k srcu. A pre svega naučite da poštujete sebe i svoje vreme. Kada sazrite u boksu, kao i u životu, naučite da vam tuđe mišljenje postane nevažno.
Jovanka u 20 sekundi, na TikToku-u:
@jovanka995♬ Dont Be Shy Girl Go Bananza – BellyDancer
Mama, ne brini, ovo je štamparska greška!
Da ste majka ženskog deteta koje vam u nekom momentu saopšti da želi da trenira boks, kako biste reagovali? Ni Jovankina mama nije bila oduševljena. Ni najmanje. Bilo je i pretnji, ali uzalud.
– Prvi puta kada sam mami rekla da treniram boks, uplašila se. Rekla mi je da me neće pustiti u kuću ako još jednom odem na trening. Naravno da sam otišla, i naravno da vrata nisu bila zaključana kada sam se vratila. Mama nikada nije odgledala nijedan moj meč, a bilo ih je preko šezdeset. Kada sam 2017. godine boksovala u Valjevu, pobedila sam prekidom u četvrtoj rundi, a kada sam se vratila kući, mama je videla ispod oka malu masnicu. To što je protivnici napukla arkada i nos bio krvav, to moju mamu ne zanima. Samo sevaju pitanja: „Kako si primila udarac?!”, „Koliko jako?”, „Da li si primila još neki?!”… Nekada je i slažem da nisam dobila nijedan, samo da bi se ona bolje osećala. Mama, ako ovo čitaš, to je neka štamparska greška! – poručuje Jovana uz osmeh.
Uz Viktoriju su pobede slađe
Često joj postavljaju pitanja otkud devojka u boksu, ali i kako uspeva sve da postigne, s obzirom na to da ima i malo dete.
– Kada sam počela da vežbam, niko me u klubu nije video kao boksera, čak ni sam trener, a prvi put sam se pokazala na državnom prvenstvu 2012. godine. Osvojila sam šampionatsku titulu i ušla u reprezentaciju. Sa mojom vizijom, upornošću i istrajnošću, uspela sam da dođem do brojnih titula. Moj povratak boksu posle porodiljskog odsustva ide u odličnom smeru. Moja ćerka Viktorija sada ima godinu dana i devet meseci. Često mi pravi društvo tokom treninga, još od kada je imala mesec dana, jer nije imao ko da je čuva. Počela sam da treniram 24. dana nakon porođaja i skinula 20 kilograma. Niko nije bio za to da se vratim boksu zbog ćerke, ali nisam poslušala. Uz ćerkicu sam maksimalno organizovana, treniram i radim. Znam da mogu i da je uspeh neminovan. Verujem u sebe, a sada imam i Viktoriju zbog koje ne smem da posustajem.
Kako sam skinula 20 kilograma?
Nema te žene s viškom kilograma koja se u prethodnoj izjavi neće zadržati na momentu kad Jovanka kaže da je skinula 20 kilograma posle trudnoće. Naravno da smo proverili kako joj je to pošlo za rukom.
– Ja imam ubrzan metabolizam, jer sam stalno u pokretu i pijem mnogo tečnosti. Bitno je da ubrzate svoj metabolizam. Druga bitna stvar jeste jutarnji trening na prazan stomak i onda ono najvažnije – nema jela posle 19 sati. Između toga sve normalno sam jela. I da, ako pitate, možete jesti slatko, ja sam ljubitelj slatkiša. To su tri ključne stvari. Ubrzan metabolizam, trening i da ne jedete posle 19 sati. I odradite drugi trening ako imate vremena. Rezultati su odmah vidljivi na vagi, a posle dve-tri nedelje su primetni i vašim prijateljima. Ujutru trčanje i uveče teretana. Ovako sam ja radial, jer poznajem svoj organizam, ali svakako se treba konsultovati sa lekarom, izvaditi krv, proveriti šta vam je potrebno u organizmu i posavetovati se sa nutricionistom u zavisnosti od toga šta vašem organizmu fali. Sastojci za moj doručak su sledeći: 2 dl jogurta, laneno seme, orasi, kokos, bademi, ovsena kaša i suvo grožđe.
Ona je samohrana majka, a koja je vaša supermoć?
Jovana je samohrani roditelj, a obaveze ima i na poslu, u MUP-u.
– Trudim se da sve što radim, radim najbolje što mogu. Nakon višegodišnjeg iskustva, stekla sam i licencu menadžera u profesionalnom boksu. Najveća inspiracija za još većim uspehom jeste moja Viktorija. Volim boks, ali najviše sam se vratila kako bih se podigla finansijski, jer nije lako biti samohrani roditelj, živeti privatno, plaćati račune, stan i kredite sa jednom platom. Veliki sam borac. Moj cilj jesu evropska i svetska medalja. Oduvek sam htela biti policajac – uspela sam, oduvek sam htela da imam ćerku – uspela sam. Oduvek želim medalje sa najvećih takmičenja – na putu sam – odlučno govori ova hrabra i odvažna žena.
Njena volja, želja i upornost su neverovatni. Odvodi i dovodi ćerku iz jaslica, provodi vreme sa njom, trenira po dva puta dnevno, radi…
– Ima trenutaka kada bih se rado odmorila negde bar nekoliko dana, ali kada preuzmem ćerku iz jaslica, dobijem veću motivaciju i umor nestane. Kolege na poslu me podržavaju, a neki čak i treniraju sa mnom kako bi mi pomogli. Tu pre svega mislim na Nebojšu Šupića. Generalno mislim da sportiste treba podržavati, jer se oni odriču mnogo toga u životu kako bi uspeli. Ja ne izlazim često na kafe, ne idem žurke, ne idem na godišnji odmor da se odmaram, već da treniram jače i budem sa ćerkom. Nemam opciju da kažem neću danas… – ponosno govori ova šampionka.
Boks ili šah – isto je!
Tokom školovanja, a pre zaposlenja u MUP-u, radila je i kao konobarica. Ništa joj nije bilo teško. Pre podne škola, popodne posao, uveče treninzi, a svakog drugog vikenda mečevi. Sav novac koji je tada zarađivala išao je u kuću ili na boks.
– Trener mi je Zvonko Dimitrijević. On je boks predstavljao kao šah. Tto mi se jako dopalo, jer ovaj sport nije tuča: boksuje mozak, taktika, brzina reakcije… Tada smo imali četiri puta nedeljno treninge, a ja sam svakodnevno i kod kuće vežbala ispred ogledala kako bih mogla da napredujem. Upijala sam sve što je Zvonko pokazivao drugim talentovanijim bokserima i bokserkama. Dobar trener mora da prepozna koju taktiku treba da primeniš na protivniku. Da li je to u stranu, iz kontre, finte, taktika udarca u grudi da bi usporio rivala, taktika prednjom rukom, kontre na protivnikovu kontru i još mnogo toga pravi trener može da kaže bokseru.
Jovanka tvrdi da nije lako biti trener u boksu.
– On mora da zna sve. U kakvoj je kondiciji njegov pulen, mora lično da ga poznaje, da ga upozna kao osobu… Ovim putem želim da se zahvalim treneru Zvonku Dimitrijeviću za sve što je učinio za mene. Mnogo toga samo prošli zajedno, mnogo me je naučio, kako u boksu, tako i u životu. Veliko hvala i sekretaru Marku Samardžiću za svakodnevnu prisutnost u klubu, kao i predsedniku BK-a „Profesionalac” Tihomiru Markoviću na nesebičnom zalaganju. Zahvalnost dugujem i nadređenima u MUP-u, jer imaju razumevanja pa mi izlaze u susret sa rasporedom smena na poslu, kao i policijskim sindikatima što su uvek uz mene – ne zaboravlja Jovanka ljude koji olakšavaju njen životni put.
Zbog velikih obaveza Jovanka je, kako priznaje, izgubila neke prijatelje u životu, ali sa onim pravim ostala je u kontaktu. Ona je velika sportistkinja, a sport otkriva karakter.
Brz i smešan porođaj
Verovali ili ne, trenirala je i tokom čitave trudnoće.
– Tokom trudnoće išla sam na gađanja, pucala iz pištolja. U osmom mesecu sam išla i na bokserske treninge, a trener se plašio da se ne porodim ranije. Baš me je „izbaksuzirao”, porodila sam se krajem osmog meseca, ali zbog drugih stvari. Bila sam sama u stanu gledala film, a kada mi je pukao vodenjak, sva srećna pozvala sam trenera i rekla mu da dođe po mene, da ću se poroditi. Kada je došao ja sam ga pitala da li želi kafu. Naravno da nije hteo, bio je sav uspaničen. Sam porođaj je bio zanimljiv, brz i smešan, baš za pamćenje. Eto i to je trener u boksu. On je vam je i otac i majka i podrška, sve. Imati pravog trenera uz sebe i jeste ključ uspeha.
Na pitanje da li će svoju ćerku, kada dođe vreme, usmeravati na boks, kratko kaže:
– Iskreno, kao što moja majka ne bi volela da me vidi kako primam udarac, tako ni ja ne bih volela da moju ćerku vidim u ringu. Svakako, njena će odluka biti čime želi da se bavi, a ja ću je maksimalno podržati. Hoću da joj budem primer u životu i oslonac – poentira naša sagovornica.
Jovanka Radulović – Majka Hrabrost. Sportistkinja bez straha. Žena koja i te kako zna šta želi u svom životu. A ona kada nešto odluči – onda tako i bude! Pa neka tako bude i ubuduće. Srećno!
