U zemlji koju većina zna po Baliju i rižinim poljima, u gradu na ekvatoru gde sunce nikada ne odlazi na odmor, dvojica Pančevaca pišu jedno od najlepših poglavlja svoje sportske karijere. Darko Dobreskov i Vladimir Jovančić, iz srca Banata, stigli su do same završnice odbojkaškog šampionata Indonezije, i to ne sa tribina – već sa klupe, vodeći mušku ekipu Bajangkara i ženski tim Popsivo Polwan ka velikim finalima koja se igraju ovog vikenda.
Možda ono najlepše tek sledi – jer oba tima imaju priliku da postanu šampioni Indonezije u muškoj i ženskoj konkurenciji, a Pančevo da s ponosom isprati još jedan istorijski uspeh svojih sugrađana.
Ovo je priča o tome kako su znanje, iskustvo i pančevački sportski duh stigli do Bornea i zasijali pod reflektorima prepunih dvorana – onako kako su nam sami ispričali, rečima koje ne traže aplauz, ali ga zaslužuju.
Put do Pontianaka
Nema direktnog leta iz Beograda. Presedanje je obavezno. Od Srbije baš daleko, preko 10.200 kilometara vazdušnom linijom, tamo prema istoku, tamo gde vreme u odnosu na nas ide pet sati unapred, ali i tamo gde izlazi sunce – Indonezija!
Po površini – najveća ostrvska država na planeti. Neverovatna zemlja u jugoistočnoj Aziji, sa preko 270 miliona stanovnika, koja obuhvata više od 15.000 ostrva, među kojima se posebno izdvajaju Borneo, Sumatra, Java, Bali, Komodo i hiljade i hiljade manjih, ali i onih nenaseljenih ostrva. Vekovna kolonija Holandije, sada je ponosna država sa mnogo različitosti koje je oblikuju. Uostalom, to i jeste moto Indonezije – „jedinstvo u različitosti“.
Grad na ekvatoru i pančevački trag
Ostrvo Java je najnaseljenije, na njemu je i glavni grad Džakarta, ali za našu priču mnogo je interesantniji Borneo, treće po veličini ostrvo na svetu (iza Grenlanda i Nove Gvineje), usred Indonezijskog arhipelaga, a čak tri države imaju svoje teritorije na njemu – Indonezija, Malezija i Bruneji. Samo na Borneu živi preko 20 miliona stanovnika…
Glavni grad indonežanske provincije Zapadni Kalimantan, na ostrvu Borneo je Pontianak. Smešten u delti reke Kapuas, na mestu gde mu se pridružuje glavna reka Landak, sa nadmorskom visinom od 0 centimetara – Pontianak se nalazi na ekvatoru, pa je širom zemaljske kugle poznat i kao Ekvatorijalni grad.
Grad u kome je temperatura cele godine oko 30 stepeni, veoma je zanimljiv po još jednom podatku – u njemu živi skoro 700.000 stanovnika, tačnije – 340.426 muškaraca i 340.426 žena i to uglavnom Dajaci, Malajci i Kinezi, što je stvorilo kulturu koja se ne može naći u drugim delovima Indonezije.
E, baš tu, u tom i takvom gradu, delić svojih snova ostvarili su i Darko Dobreskov i Vladimir Jovančić. I ostavili su svoj pečat u sportskom životu ovog lepog grada, ali i cele Indonezije!
Od Pančeva do klupe Bajangkare
Najpopularniji sportovi u ovoj zemlji su badminton, fudbal i boks, ali Indonežane osvaja i igra preko mreže.
E, tu u stvari počinje naša priča…
Darko Dobreskov je Pančevkama i Pančevcima poznat kao stari odbojkaški globtroter. Proputovao je vrsni strateg pola sveta, bio je učesnik Olimpijskih igara, osvajao je šampionska zvanja sa brojnim ekipama u kojima je radio, a o tome smo vam već pisali OVDE. Trend uspešnosti nastavio je i u Indoneziji, u Pontianaku – u klubu Bajangkara.
U daleku zemlju otisnuo se tačno pre godinu dana, 5. maja 2024, a u klub je sa njim, kao veliko pojačanje došao i Keita, sjajni odbojkaš koji je posle Srbije, velikog traga ostavio i u najjačoj ligi na svetu – italijanskoj.
– Situacija nije bila baš ružičasta u to vreme. Bajangkara je imala pobedu i tri poraza. Ljudi iz kluba tražili su pojačanja na svim pozicijama. Angažovali su poznatog odbojkaškog agenta Milomira Krasića koji je uspeo da sklopi kockice pobedničkog mozaika. Jedva smo dobijali utakmice, plasman među prve četiri ekipe izborili smo tek u poslednjoj utakmici regularnog dela. Da sve bude još gore, Keitu je ugrizao komarac, završio je u bolnici, a plej-of se približavao… Imali smo samo jedan trening pred najvažnije mečeve u sezoni. Četiri najbolja tima, igrao je svako sa svakim, po dva puta. Prvi duel smo izgubili s 3:0, u drugom smo vodili 2:0, pa smo poraženi sa 3:2. Na red je došla treća utakmica, svima je bilo jasno da nemamo izbora – moramo da dobijemo. Gubimo posle prvog seta, ali uspeli smo. Pobedili smo. Haos na tribinama, sreća, ludnica… Usledio je još jedan poraz, ali smo preostale dve utakmice dobili sa po 3:0 i tako smo izborili plasman u veliko finale protiv Lavanija – prepričava početke indonežanske avanture Darko Dobreskov.
Finale se igralo u Džakarti, a taj dan naš sagovornik ne može da zaboravi.
– Prepuna dvorana, 16.000 ljudi na tribinama, spektakl koji je teško opisati! Bajangkara nije dobila Lavani dve godine, veliko je to rivalstvo. Vodili smo u prvom setu 24:21, ali smo izgubili taj deo meča. Na sreću, uspeli smo da preokrenemo rezultat i da postanemo šampioni Indonezije. Plasirali smo se i na Azijski klupski šampionat. Turnir je odigran u Iranu, a tamo smo zauzeli treće mesto – priča Darko u dahu.
Iz Pančevačkog Dinama u indonežansku dvoranu
A onda je jedan Pančevac u stručnom štabu Bajangkare dobio pojačanje – i to svog sugrađanina. U Pontianak je stigao i Vladimir Jovančić, u gradu na obali Tamiša poznatiji kao Flojd.
Ceo život proveo je u odbojci, vodio je muški Dinamo u Prvoj ligi, radio je u ŽOK-u Dinamo kada je ovaj klub bio perjanica sportskog Pančeva, a od osnivanja OK-a Odbojka 013 bio je nezamenljiv šraf. U Indoneziju je stigao na poziv prijatelja, da radi kao statističar na utakmicama, a imao je baš vatreno krštenje u Indoneziji – iz aviona na teren.
– Naš klub ima dve selekcije: mušku (Bajangkara) i žensku (Popsivo Polwan). Na čelu je Pipit Rismanto, predsednik kluba i general policije. Jako uticajna ličnost i veliki zaljubljenik u odbojku. On je načelnik policije za ceo zapadni Kalimantan. Tako smo učestvovali na Kaporli kupu, najmasovnijem takmičenju u Indoneziji na kome se nadmeću ekipe iz čak 35 regiona. Ja sam tada predvodio žensku ekipu, a Vlada je stigao bukvalno pred prvu utakmicu. Finale se igralo u našoj dvorani u Pontianaku, u fantastičnoj atmosferi i uspeli smo da trijumfujemo. Bilo je to neopisivo slavlje. Drago mi je i zbog Flojda, na prvom velikom i značajnom takmičenju zajedno, podigli smo pehar pobednika – naglašava Darko.
Ogroman kolektiv i velika očekivanja
Zaista ogroman i veličanstven sportski kolektiv predvodi Pipit Rismanto. To su dva sjajno organizovana kluba, Bajangkara i Popsivo Polwan, tu je angažovano 80 ljudi, što igračkog kadra, što stručnjaka u stručnim štabovima.
Prvi trener Bajangkare je Kubanac Torian Raidel, nekada sjajan odbojkaš, koji je igrao i u Italiji, a sada sportska ikona Indonezije i Pontianaka. Zvezda u pravom smislu te reči. Indonežani ga obožavaju. Sjajan stručnjak, ali i dobar čovek pre svega.
Pančevci su se sjajno uklopili u rad sa njim. Veruju mu, veruje im – dobitna kombinacija za uspeh. Darko Dobreskov je njegov prvi pomoćnik, a tu je sada i Borko Stojković, Kraljevčanin, dugogodišnji fizioterapeut reprezentacije Srbije. On i Vladimir Jovančić rade za oba kluba – i muški i ženski.
Glavni igrači Bajangkare sada su korektor američke reprezentacije Kajl Rasel i proslavljeni kubanski odbojkaš Leonardo Leiva.
Prvi trener ženskog kluba Popsivo Polwan je Argentinac Gerardo Daglio, a glavne igračice su američke reprezentativke Madison Rishel i Jessika Mruzik. U prvom delu šampionata igrale su i Bethania de La Kruz i Neriman Özsoy.
Finala pred njima, Pančevo uz njih
Nova sezona je u Indoneziji počela 3. januara i već tada je pred igračice, igrače i trenere stavljen jasan cilj – plasman u finale plej-ofa. I sa muškim i sa ženskim klubom.
Nije bilo nimalo lako, jer igra preko mreže u Indoneziji postaje sve popularnija, a liga sve jača. Svi klubovi se pojačavaju, dovode strane igrače, istinske zvezde, ali, pogađate već – uspeli su u tome naši Pančevci, ali i svi koji su utkali makar delić sebe u ovu sjajnu odbojkašku priču u sred Indonezijskog arhipelaga. Bajangkara i Popsivo Polwan su među najboljim timovima Indonezije!
U subotu, 10. maja, na programu je žensko finale – Popsivo igra protiv Pertamine, a sutradan, u nedelju, 11. maja, u borbi za titulu u muškoj konkurenciji sastaće se ljuti rivali Bajangkara i Lavani.
Zna se za koga će Pančevo navijati – napred Pontianak!
