Teško je pronaći prave reči kojima bi se mogao opisati generacijski koncert Kulturno-umetničkog društva „Stanko Paunović“ NIS-RNP koji je održan u Hali sportova na Strelištu, u Pančevu, u sredu, 15. decembra.
Nekada vam ni superlativi nisu dovoljni da opišete vrhunsku umetnost, a opet, i njih same morate izbegavati da ne biste zapali u patetiku.
Zato ćemo samo reći da je onaj ko sinoć na koncertu nije bio zaista mnogo propustio.
Predstavile su se sve sekcije i ansambli društva, a program je otvorio tamburaški orkestar spletom narodnih melodija iz Banata u muzičkom aranžmanu profesora Mihajla Jovića.
Odmah zatim prve gromoglasne aplauze, koji su se mogli čuti i van Hale sportova, izmamio je prvi izvođački ansambl izvevši srpske igre iz Banata „Ala volem diku mog“ u koreografiji Dejana Trifunovića, umetničkog rukovodioca tog društva.
Igra, pesma, ali i škola tambure
Zanimljivo je da u okviru KUD-a „Stanko Paunović“ NIS-RNP deca igrači već godinama imaju mogućnost da pohađaju i časove tambure. Najuporniji i najtalentovaniji među njima postali su deo dečjeg tamburaškog orkestra, čiji je rukovodilac Aleksandra Jović. Oni su se ovog puta predstavili još jednim veselim spletom narodnih melodija iz Banata.
Šetnja kroz kulturnu tradiciju naše države još malo se zadržala baš na teritoriji našeg okruga, budući da su igre iz Banata: „Sirotica“, „Libade“ i „Banaćansko kolo“ izveli najmlađi igrači „Paunovića“ – polaznici folklornog zabavišta.
Pripremna grupa nižih razreda predstavila se pesmama za prestanak kiše „Prestaj, prestaj kišice“, koja je izvođena u prošlosti u okolini Pančeva, „Rukavice s prstima“ i „Banatska đurđevka“.
Za nastup ih je pripremila Milica Alterov.
Najstariji učesnici u programu, ansambl veterana dokazao je da za igru i pesmu nikad nije kasno izvevši gradske igre koje su nekada bile popularne u okolini našeg grada.
Vlaške igre: šta su strndženje i ropota?
U drugom delu programa izvođače je pratio narodni orkestar pod rukovodstvom Gracijana Petrovića.
Prva numera s kojom su se oni prestavili zajedno sa više nego fantastičnim prvim izvođačkim ansamblom bile su brze i temperamentne Vlaške igre.
Zanimljivo je da ove atraktivne i dinamične igre zahtevaju veoma dobru kondiciju svih igrača, ali devojaka možda i više, pogotovo kada je reč o pokretanju kukova. I za to postoji objašnjenje.
Naime, etnomuzikolozi navode da su muškarci Vlasi u prošlosti upravo u kolu proveravali koliko je žena sposobna za rad i rađanje, tako što su toku igre „cimali” partnerke levo-desno.
Ovaj pokret se na vlaškom naziva „strndženje”. Izražena i prepoznatljiva karakteristika Vlaških igara je udaranje nogama o tlo – „ropota”.
Pogledajte kako to izgleda:
Inače, Vlaške igre su u repertoar „Paunovića” uvrštene još daleke 1988. godine. Muzički aranžman je osmislio Sorin Boljanac, a koreografiju Ivica Ruptak. Kao što je bilo i za očekivati, nastup prvog ansambla bukvalno je izazvao eksploziju aplauza i pozive na bis.
No, bogato osmišljen program trebalo je da potraje čitava tri sata, pa stoga za bis još nije bilo pravo vreme…
Škola frule, igre iz Župe i jedna od najčuvenijih koreografija
Atmosferu su donekle umirili umilni zvuci frule, još jednog instrumenta koji se pored tambure izučava u „Paunoviću”. Frulaški trio: Ana Brajović, Helena Jovanović i Anja Nikolić odsvirao je melodije iz okoline Beograda.
Za nastup ih je pripremio rukovodilac škole frule Vasa Petrović.
Devojke koje čine podmladak ženske grupe pevača, a ujedno igraju i u omladinskom ansamblu predstavile su se antifonom pesmom iz okoline Bujanovca „Vijena loza zelena”. Pripremila ih je Jelena Anđelković, etnomuzikolog.
Dečji ansambl viših razreda izveo je igre iz Kruševačke župe.
Igrači okupljeni u školi folklora, pripremne grupe viših razreda i izdvojenih odeljenja pri osnovnim školama „Sveti Sava” i „Miroslav Antić” razgalili publiku igrama iz centralne Srbije „Ja posejah lubenice”, „U Milice duge trepavice” i „Moravac”.
S njima su na pripremi nastupa radili Vuk Golubović, Ana Ivezić, Milica Jovanović i Ana Topalović.
Prvi izvođački ansambl u nastavku programa predstavio se igrama iz okoline Niša u koreografiji Slavice Mihailović.
Ova koreografija je na repertoaru „Paunovića” već tačno dve decenije i nadaleko je poznata, budući da ju je društvo izvodilo na festivalima širom sveta.
Pesme koje greju srce
Nakon samostalnog predstavljanja narodnog orkestra, igrači završnih razreda osnovne škole i srednjoškolskog uzrasta prikazali su igre sa Kosmaja.
Dečji ansambl nižih razreda u pratnji korepetitora Luke Radojčića ganuo publiku solunskim pesmama „Kreće se lađa francuska” i „Tamo daleko”.
Muška i ženska pevačka grupa pod rukovodstvom Jelene Anđelković izvela je slavsku pesmu iz okoline Bujanovca „Domaćine, dobri gosti ti dojdoše”, rodoljubivu pesmu iz okoline Šumadije „Sedam sati udara” i pesmu iz Crnorečja „Jeleno devojko, gde si sinoć bila?”.
O tome koliko „Paunović” ulaže u negovanje tradicionalnih pesama svedoči činjenica da je to društvo već 21 godinu u našem gradu organizator susreta izvornih pevačkih grupa „Etno glas”.
Nagrada za najbolje izvođenje na „Beogradskom pobedniku“
Pred sam kraj programa, prvi izvođački ansambl je još jednom ostavio publiku bez daha sa koreografijom „Oro se vije kraj manastira” u kojoj su prikazane igre iz Bosilegradskog krajišta.
Pančevci dobro pamte da je baš ova koreografija „Paunoviću” donela prvo mesto i nagradu za najbolje izvođenje na međunarodnom festivalu folklora „Beogradski pobednik” (Belgrade Award), održanom u oktobru ove godine na sceni Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
A na kraju – delirijum uz Vranjansku svitu!
A nakon još jednog samostalnog predstavljanja narodnog orkestra i drugog nastupa dečjeg ansambla viših razreda, te svirača na kavalu Mihajla Nenadića, došao je trenutak kada će prvi ansambl izvođenjem Vranjanske svite u Hali sportova izazvati potpuni delirijum, uz tri poziva na bis!
Ova spektakularna koreografija dobila naziv po malom gradu na jugu Srbije – Vranju – u kome je prisutan jak uticaj orijenta.
Taj uzavreli temperament juga obogaćen jakim i gradirajućim muzičko-scenskim kontrastima i raspoloženjima, raznovrsnim koreografskim rešenjima i šarenilom kostima uz neizbežne daire i tapan (bubanj) izazvao je vatromet emocija među publikom.
Igrači „Paunovića” su, kako je prokomentarisala jedna čitateljka na našoj Fejsbuk stranici – „prevazišli sami sebe”.
Zaista jesu i zaista malo ko ima ono što Pančevo ima. Kapa dole!
Sufinansirao:
Grad Pančevo
Projekat „Po kulturu autobusom“
