Jeste li i vi primetili da se psihički lošije osećate otkad su počele nevolje s kovidom-19?
Možda vas je strah od bolesti ili brinete za bližnje, ili ste medicinski radnik pa ste izgoreli na poslu, ili vas nervira konstantno prepucavanje na društvenim mrežama oko maski ili vakcinacije ili vam pritisak diže izolacija ili nemogućnost putovanja ili vam od televizijskog programa ide para na uši…
Šta god da vam remeti mir, jedno je jasno: na svetu trenutno postoji još jedna pandemija – pandemija mentalnih tegoba i poremećaja.
To potvrđuje i Svetska zdravstvena organizacija, a ovogodišnja kampanja povodom obeležavanja 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja, fokusirana je upravo na dugoročne posledice koje je pandemija koronavirusa ostavila na psihu ljudi.
Prirodno je da se u ovakvoj svakodnevici svako od nas povremeno oseća tužno, uplašeno, neraspoloženo ili napeto. Međutim, ako kod vas preovlađuju problemi kao što su nesanica, promene apetita, crne misli, prevelike brige, razdražljivost, konstantna napetost, napadi panike, osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti, samoomalovažavanje i slični, onda se nemojte libiti da potražite pomoć stručnjaka. Znajte da niste sami i da se veliki broj stanovnika čitave planete suočava sa sličnim izazovima.
Nije nam lako, a kraj krize se ne nazire. Zato je važno da sami učinimo sve što je u našoj moći kako bismo u ovim turbulentnim vremenima ostali zdravi – kako fizički, tako i psihički.
O tome kako to postići razgovarali smo sa Jadrankom Grujičić Đurić, psihologom i psihoterapeutom iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza”.
Кakva su vaša iskustva iz prakse, kako ova burna vremena utiču na mentalno zdravlje ljudi?
– Celokupna situacija koja traje već više od godinu i po dana, veoma je stresna za svakoga od nas i stavlja na test našu mentalnu kondiciju i lične kapacitete za prevazilaženje krize. Strah, uznemirenost, osećaj bespomoćnosti ili tuga su normalne reakcije na trenutnu situaciju. Neprirodno bi bilo da smo nezainteresovani i ravnodušni. Pored straha od bolesti, kod ljudi se javlja i egzistencijalni strah vezan za buduću ekonomsku situaciju nacije. Ipak, moramo se potruditi da ne mislimo mnogo unapred o stvarima koje su još uvek neizvesne, već da se fokusiramo na sadašnji trenutak, na ono što sada možemo uraditi kako bi nam bilo bolje. Svako od nas u nekoj meri ima ličnu snagu, mehanizme za prevazilaženje stresa, na koje vrlo često zaboravljamo. Sada je trenutak da ih se prisetimo i pozovemo u svest i pomognemo sebi najbolje što možemo.
U psihologiji postoje mnoge tehnike koje nam pomažu da se osećamo bolje. Isto tako, mnogi od nas, svesno ili nesvesno, čine stvari koje samo pogoršavaju mentalno zdravlje. Gde najčešće grešimo?
– Na početku pandemije ljudi su ekscesivno pretraživali internet portale i preterano se izlagali informacijama o pandemiji, što im je davalo utisak prividne kontrole nad onim što se dešava. Međutim, to je najčešće bilo kontraproduktivno, jer previše izlaganja informacijama, što pouzdanim, što nepouzdanim, može osobu vrlo lako uvesti u paniku. Sad kada je pandemija poodmakla, do izražaja dolaze druga dva ekstrema koja mogu da naškode našem mentalnom zdravlju. Prvi je negiranje ili minimiziranje bolesti i njenih posledica, što se dešava iz više razloga: iz neznanja, straha, otpora… Drugi je katastrofiziranje, odnosno stav da je pandemija i obolevanje nešto najstrašnije što se osobi može desiti, da će se sve tragično završiti, da nema pomoći…
Logično je da između ove dve krajnosti treba naći zlatnu sredinu. Kako to postići?
– Кljuč je u umerenosti. Treba se ponašati u skladu sa trenutnom situacijom i informisati se iz adekvatnih izvora i uz ograničen unos informacija. Fokus sa problema trebalo bi prebaciti na učenje, školu, pronalaženje novih hobija i interesovanja… I naravno, najlekovitiji od svega su provođenje vremena sa bliskim ljudima i razgovor sa njima. Ukoliko osoba oseti da se ne može izboriti sa negativnim emocijama i stresom, uvek je savet da pravovremeno potraži stručnu podršku.
Sačuvajmo MENTALNO ZDRAVLJE autora Dragana
Možete li da preporučite neki efikasan način za prevazilaženje stresa?
– Najjednostavnija tehnika koju svako od nas može primeniti jeste dijafragmalno disanje, odnosno disanje iz stomaka, koje sprečava hiperventilaciju u slučaju anksioznosti i panike. Svakog jutra i večeri možete primenjivati ovaj način disanja. Udahnite duboko kroz nos tako da vam se stomak napuni vazduhom i izdahnite kroz usta. Udah bi trebalo da traje od 3 do 5 sekundi, a izdah jedan sekund duže od udaha. Udahe brojte unapred, a izdahe unazad. Brojanje vam pomaže da skrenete pažnju sa štetnih misli. Vežba traje 5 do 10 minuta, a bilo bi korisno raditi je svakodnevno.
Kako držati pod kontrolom negativne misli?
– Pokušajte da ograničite sebi vreme za brigu i trudite se da to ne bude tokom noći. Na primer, odlučite da ćete brinuti u periodu od 16 do 17 sati, a kad god vam se zabrinjavajuće misli pojave tokom dana, odložite ih za taj predviđeni period. Na taj način stičete kontrolu nad svojim „brigajućim mislima“. Pored ovoga, zabrinjavajuće misli odagnajte distrakcijom: odaberite zanimljiv film, seriju ili muziku koju ćete slušati. Ukoliko neko želi ozbiljnije da radi na sebi i savlada složeniju tehniku, tu bih preporučila autogeni trening, koji je višestruko koristan i ima puno benefita po psihofizičko zdravlje.
Kako da znamo da je vreme da potražimo stručnu pomoć?
– Ukoliko strah postane preintenzivan i ometa svakodnevno funkcionisanje, mogu se javiti simptomi kao što su nesanica, migrene, ubrzan rad srca, poremećaj apetita i slično. U ovim trenucima nikako ne treba posezati na svoju ruku za anksioliticima ili antidepresivima, već se treba obratiti psihijatru ili psihologu za stručnu pomoć.
Osobe od 15 do 30 godina mogu dobiti podršku i u savetovalištu za mlade?
– Tako je. U sklopu projekta „Sačuvajmo mentalno zdravlje“ koji realizuje „Psihogeneza“ uz podršku Grada Pančeva, svakog meseca do kraja godine u Domu omladine se realizuju besplatne psihološke radionice namenjene mladim ljudima uzrasta od 15 do 30 godina. Naredna radionica, pod nazivom „Uspešno učenje“, biće održana u subotu, 23. oktobra, od 18 sati. Sedam dana kasnije, 30. oktobra, takođe od 18 sati, biće održana i radionica „Depresija kao izazov za svakodnevni život“. Dodatne informacije možete dobiti putem telefona 061/647-22-90 ili mejla psihogeneza@gmail.com. Ako imate od 15 do 30 godina i potreban vam je savet psihologa, do kraja godine takvu vrstu pomoći možete dobiti onlajn, na portalu zdravopancevo.rs, potpuno besplatno i anonimno. Ova usluga funkcioniše u okviru projekta Onlajn savetovalište za mlade „Sa psihologom na ti“, koji realizuje Udruženje „Pančevački omladinski centar“ u saradnji sa Centrom „Psihogeneza“, takođe uz finansijsku podršku Grada Pančeva.
Su/finansirao:
Grad Pančevo
Projekat
Onlajn savetovalište za mlade
„Sa psihologom na ti”