Kada iz Pančeva krenete ka Starčevu, prođete kroz to naselje, a potom u Omoljici nedaleko od centra skrenete desno i provezete se kroz park zaštićene prirode „Ponjavica“, stižete u Ivanovo. Najmanje selo na teritoriji Pančeva, smešteno je 18 kilometara od grada, na samoj obali Dunava, na nadmorskoj visini od 68 metara. Kaže narod – nit’ manjeg sela, nit’ više lepote, složnijih ljudi i većeg broja razloga da u Ivanovo dođete i da mu se potom uvek iznova vraćate.
Ima i onih koje ćete često čuti kako mantraju:
– Ma samo da mi je da dočekam penziju, pa da kupim neki kućerak u Ivanovu ili, još bolje – splav, da sedim i gledam u vodu i drveće i Bog da me vidi!
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
I zato nije ni čudo što se u Ivanovu poslednjih godina sve više kupuju nekretnine… Ko je bio u ovom komadiću raja, sve razume, jer zna koliko ova bajkovita priroda krepi i dušu i telo.
Selo je, poput ostrva, okruženo vodom sa zapada, juga i istoka. Bar jedna manifestacija u kojoj baš te lepote Ivanova imaju centralno mesto nekako je bila i očekivana, a nastalo ih je čak nekoliko…
Jedna od njih, čuveni Salon umetničke fotografije „Ivanovo u fokusu” održana je u četvrtak, 15. avgusta, i to već 17. put, a vikend pre toga Ivanovo je bilo domaćin „Ribarskih dana i noći”.
Salon fotografije redovno se poklopi sa obeležavanjem seoske slave – Velike Gospojine. I tako Ivanovo sredinom avgusta preuzme titulu jednog od vodećih sela u južnom Banatu kada je reč o dobroj energiji, zanimljivim zbivanjima i bogatoj kulturnoj ponudi.
I zato se naš „kulturni autobus” zaputio baš tamo…
Ivanovo u fokusu
Kako tradicija nalaže, 15. avgusta, na dan slave Ivanova, u večernjim satima otvara se izložba fotografija nastalih u proleće na čuvenom ivanovačkom Foto-safariju, manifestaciji prepoznatoj u celoj našoj državi.
Prvi takav safari organizovan je još 2007. godine s ciljem da se tokom jednog fotografskog druženja napravi vizuelni dnevnik ovog banatskog sela
U kratkom roku ivanovački foto-safari je postao najmasovniji i najpopularniji skup fotografa u čitavom regionu, tako da svake godine ova manifestacija okuplja veliki broj amaterskih i profesionalnih fotografa iz cele Srbije i inostranstva. Fotografima su na raspolaganju modeli u nošnjama, a obezbeđen je i obilazak sela čamcima i traktorima. Najčešće teme koje mame objektive su priroda, ljudi i samo selo Ivanovo, koji se konstantno menjaju, a fotografije iz godine u godinu postaju nemi svedoci tih promena…
Foto-safari se tradicionalno održava u drugoj nedelji aprila, a autori svoje najbolje fotografije potom šalju na konkurs „Ivanovo u fokusu” i one se izlažu se za seosku slavu, baš kao što je sada slučaj.
Ove godine je na konkurs „Ivanovo u fokusu” pristiglo približno 200 fotografija na temu Ivanova i 568 fotografija na slobodnu temu, a prema rečima Marka Gurana, direktora Doma kulture u Ivanovu, organizatori su prezadovoljni kako odzivom tako i kvalitetom radova.
Manifestaciju je otvorio Darko Ješić, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za kulturu i omladinu:
– U Ivanovu je ovog leta veoma živo i to mi je izuzetno drago. Manifestacija „Ivanovo u fokusu” je veoma značajna, jedna od najznačajnijih ne samo u ovom delu naše zemlje, već slobodno mogu reći i u regionu. Ovo je brend koji je Grad Pančevo prepoznao i koji će podržavati i u budućnosti – poručio je, između ostalog, Ješić.
Zoltan Bisak, jedan od članova žirija iz Foto saveza Srbije rekao je da je da se, s obzirom na broj učesnika na Foto-safariju, a bilo ih je oko 130, na konkursu „Ivanovo u fokusu” očekivalo i više fotografija, ali da je odziv umetnika svakako bio zadovoljavajući, te da je, kao i svake godine, bilo teško odabrati najbolje fotografije.
– Na temu Ivanova ove godine je od 100 autora stiglo nešto malo manje od 200 fotografija. Neko je poslao dve, neko jednu fotografiju. To i nije preterano veliki broj jer je na Foto-safariju bilo oko 130 ljudi. Očekivali smo više, ali smo i ovim brojem fotografija zadovoljni. Na slobodnu temu pristiglo je 568 fotografija od 138 autora. Kvalitet fotografija je otprilike na istom nivou kao i ranijih godina. Zadovoljni smo. Imali smo i autore iz Švedske, Mađarske, Makedonije, Slovenije i iz Srbije. Poslednjih nekoliko godina dosta ljudi fotografiše koncerte, tako da ima puno takvih fotografija. I prvonagrađena kolekcija je sa nekih od tih koncerata i to su vrlo kvalitetne fotografije. Selo kao selo umire, nažalost broj ljudi je sve manji. Ljudi koji su nekada bili modeli napolju, na ulici, sada više nema, tako da se fotografi uglavnom koncentrišu na modele koje im mi obezbedimo. Dosta su kao tema zastupljeni i sami fotografi dok rade, kao i portreti – rekao je Bisak.
A evo i koji su radovi nagrađeni na ovogodišnjem salonu.
Tema: Ivanovo
- Prva nagrada: Dragoslav Mirković (MF FSS) – Kum
- Druga nagrada: Aleksandar Mihailović – Zašto
- Treća nagrada: Dragan Lapčević (MF FSS) – Žmurke
Pohvale
- Borisav Blagojević – Mala kuća u preriji
- Petar Jončić – Kontakt
- Marija Radojičić – Gracija
- Milenko Radovanov – Duž nasipa
Slobodna tema
Pojedinačne nagrade
- Prva nagrada: Marija Radojičić (FA2 FSS) – Na molitvi 01
- Druga nagrada: Đani Bardoti (FAH FSS) – Marina
- Treća nagrada: Maja Tomić – Jutro
Pohvale
- Igor Dešić – Karanfil
- Pera Nikolić – Poetry of Sadness
- Aleksandar Žarkov – Iza zida
- Goran Jordanski (FA1 FSS/AFIAP) – Brzina 3
Nagrade za kolekcije
- Prva nagrada: Jovana Golić (F2 FCC) – Harmony; Perfection; Snow man
- Druga nagrada: Aleksandar Tomulić (EFIAP) – Skater, In the pavilion; Walker
- Treća nagrada: Edo Iglič (KMF FSS/EFIAP) – Leti do snova, daleko; Čekanje voza; Hajde, mama
- Pohvala: Aleksandar Jovanović (KMF FSS) Kordoba 35; Ronda 27; Stepenice
Edo Iglič, koji je nagrađen za kolekciju fotografija kaže da je fotografisao na slobodnu temu, a da su njegove fotografije nastale u Beogradu.
– Fotografije prikazuju život ljudi, na ulici, železničkoj stanici… U nagrađenoj kolekciji je i fotografija majke i deteta na izložbi, gde dete vuče majku kao da joj govori „Hajdemo, dosta si gledala te fotografije“. Nastojim da zapazim i ovekovečim te posebne momente, tako da svaka fotografija postane priča o životu ljudi koja zaista može da ispriča više od hiljadu reči. Iako je nastao novi trend da se ponovo prave crno-bele fotografije, ja više volim boje, život je u boji, život je za mene lep… Posebno volim kada boje prikazuju neki odnos između ljudi koje slikam ili između nečeg što se dešava, tako da sve to ima neku priču. Ako postoji i neki blagi humor iza toga, takva fotografija je onda po mojoj meri – otkriva Iglič.
Zainteresovani će izložene fotografije u galeriji Doma kulture u Ivanovu moći da pogledaju i tokom narednih nekoliko meseci. Ovogodišnji salon su organizovali Dom kulture „Žarko Zrenjanin” i Foto-grupa „Dunavac” iz Ivanova, a pokrovitelji su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Foto savez Srbije i Grad Pančevo. Manifestaciju su pomogli Mesna zajednica Ivanovo i OŠ „Moše Pijade”.
Pogledajte i video-prilog sa salona:
View this post on Instagram
Slavu doneli Mađari
Kao što smo već spomenuli, istog dana obeležena je i seoska slava, Velika Gospojina, a tim povodom priređen je seoski vašar na kome se okupio veliki broj meštana i njihovih gostiju.
Zanimljivo je da su slavu u Ivanovo doneli Mađari Sekelji, kao dan koji su praznovali i pre dolaska na ove prostore.
Ivanovo je, naime, nastalo pre nešto više od jednog i po veka, 1868. godine, kada je na ovo mesto Austrougarska uputila određen broj ljudi da izgrade nasip na Dunavu kako bi se stvorilo novo obradivo zemljište za monarhiju. Graditelji nasipa bili su banatski Bugari Palćeni, njih oko 700, uz još desetak nemačkih porodica.
U vreme gradnje nasipa, Ivan Guran imao je trgovinu na mestu današnje kuće u Ulici Ive Lole Ribara 31, u koju su dolazili graditelji, pa su po tom svratištu „kod Ivana“ dali naselju ime Ivanovo.
Iako je stigla od Mađara, slavu obeležavaju svi Ivanovčani u veseloj atmosferi i uz različite kulturne, zabavne i sportske programe.
Bratstvo i jedinstvo na delu
Inače, kad smo kod sloge i povezanosti po kojima su meštani Ivanova poznati, treba reći i to da se u ivanovačkoj crkvi svake nedelje služe mise kojima prisustvuje oko stotinu Mađara i Bugara.
Crkva je posvećena svetom Vendelinu, zaštitniku sela, ratara i stočara, a njen dan se praznuje 20. oktobra. Sveta misa i veronauka održavaju se na mađarskom i hrvatskom jeziku, a peva se i na palćenskom bugarskom.
Inače, palćenski je zapravo istočnobugarski dijalekat koji u svojoj leksici ima mnogo reči preuzetih iz drugih jezika: rumunskog, srpskog, hrvatskog, mađarskog, nemačkog i turskog. U svetu ga govori jedva 50.000 ljudi, a taj broj se iz generacije u generaciju smanjuje.
Lingvističko blago
O tome koliki značaj Ivanovčani daju negovanju multilingvalnosti svedoči i činjenica da su sve table na institucijama i zgradama u Ivanovu ispisane na tri jezika: srpskom, mađarskom i – palćenskom.
Očuvanju višejezičnosti i multikulturalnosti posvećeno je i tradicionalno obeležavanje međunarodnog Dana maternjeg jezika, 21. februara, kada se u ivanovačkom Domu kulture „Žarko Zrenjanin“ recituje i peva na više od deset jezika, među kojima su i grčki, cincarski, jevrejski i drugi. Ova ustanova, osnovana 1961, svoj rad zasniva na kulturno-obrazovnoj i scensko-muzičkoj delatnosti.
U Domu kulture postoji biblioteka, u kojoj se neretko priređuju dobro posećene književne večeri, a tu se održavaju i zabavni programi i različite predstave za decu i odrasle, kao i koncerti folklornih ansambala.
Biseri rasuti po celom svetu
U selu je na Veliku Gospojinu, kao i tokom prethodnog vikenda, bilo veoma živo, jer se red za slavu zna: ide se na ručak kod najmilijih. Dolaze gosti iz okoline, ali i oni izdaleka, koji su tokom godine na radu širom Evrope i sveta. Zbog činjenice da su Ivanovčani rasuti po celom svetu, broj stanovnika sela je u konstantnom opadanju…
Prema popisu iz 2002. godine Ivanovo je imalo 1.131 žitelja, dok ih je 2011. popisano tek 1.053. Većinsko stanovništvo, prema poslednjem popisu činili su Mađari, a za njima slede Srbi i Bugari, a zatim, u daleko manjoj meri, Makedonci, Nemci, Rumuni, Hrvati i Crnogorci.
Uprkos tolikoj šarolikosti, stanovnici ovog sela, poznatog po prelepoj netaknutoj prirodi, rekama Dunav i Nadel, šumama, brojnim biljnim i životinjskim vrstama i retkim pticama u Ivanovačkoj adi – parku prirode pod zaštitom države, žive u harmoniji i ulažu veliki trud u očuvanje svoje tradicije i kulturne baštine.
Tako se u Osnovnoj školi „Moša Pijade“, koja je 2020. proslavila 145 godina postojanja, pored srpskog, fakultativno izučavaju i bugarski i mađarski jezik. Od prvog razreda uči se engleski, a od petog i nemački jezik. Broj učenika je iz godine u godinu sve manji zbog pada nataliteta i osipanja stanovništva, pa je tako ove godine tu školu završilo tek sedam malih maturanata. U školi postoji i biblioteka sa preko 3.000 naslova.
Osim već pomenutih manifestacija, Ivanovo je poznato i po međunarodnom festivalu „Zlatna dirka – Prva harmonika Vojvodine” i likovnoj koloniji koji se održavaju u julu, kao i po Omladinskom foto-safariju koji se realizuje svakog novembra.
