Kao što smo već pisali početkom aprila, naš sugrađanin Srđan Nikolovski, doktor medicine i naučnik je, na oduševljenje svih Pančevaca, bio izabran da predstavlja Srbiju na godišnjem sastanku Američkog koledža lekara (American College of Physicians Internal Medicine Meeting 2022), koji je održan od 28. do 30. aprila u Čikagu.
Još tada smo najavili da će dr Nikolovski ujedno predstaviti i ceo ovaj deo Evrope u finalu Nacionalnog takmičenja apstrakata Američkog koledža lekara i da će tom prilikom prezentovati studiju koju je sproveo sa četvoro kolega, članova Resuscitacionog saveta Srbije.
Još dok je bio u Čikagu, ovaj Pančevac nam se javio da podeli fenomenalne vesti: pobedio je na takmičenju! Od ukupno skoro 800 finalista, njih 37 je izabrano za pobednike – u svakoj klasi po jedan.
U jednoj od klasa bio je to upravo naš dr Srđan Nikolovski, čime je on postao prvi učesnik iz Evrope kome je u istoriji tog takmičenja tako nešto pošlo za rukom!
I ne samo to! Nikolovskom je dodeljeno i specijalno priznanje za poseban doprinos medicinskoj nauci i praksi!
Sada se ovaj sjajni mladi čovek vratio u Srbiju i deli sa vama svoje utiske iz Amerike.
Kakve su vam bile prve impresije po sletanju u Čikago i koliko je učesnika osim vas prisustvovalo ovom događaju?
– Ovogodišnji sastanak održan je u velelepnom centru „McCormick”, najvećem konvencionom centru na celom severnoameričkom kontinentu, koji se nalazi oko tri kilometra južno od centra Čikaga, odmah pored obale jezera Mičigen. Dešavanja na sastanku su se, osim u tom centru, odvijala i u dva susedna hotela. Na sastanku je učestvovalo skoro 11.500 lekara, studenata medicine, ostalih medicinskih profesionalaca, predstavnika stručnih medicinskih organizacija i farmaceutskih kompanija, kao i ostalih gostiju iz stručne medicinske javnosti.
Odakle su svi ti gosti došli?
– Kao i ranijih godina, i ove godine je, razumljivo, najveći broj učesnika bio sa prostora Sjedinjenih Država i najveći broj učesnika su bili članovi samog Američkog koledža lekara. Međutim, ono što sam ja ovog puta primetio, a što na mene ranije lično nije ostavljalo posebno upečatljiv utisak, jeste veliki diverzitet učesnika u smislu nacionalnosti. S druge strane, takva pojava me nije ni začudila, jer su Sjedinjene Države i poznate po svom diverzitetu i činjenici da je više od četvrtine lekara koji žive i rade u SAD svoja medicinska zvanja steklo van granica te države. Ipak, veoma je bilo interesantno učestvovati na zvanično nacionalnom skupu, a osećati se u isto vreme kao deo jednog grandioznog događaja na internacionalnom nivou.
Kakav je bio program sastanka? Kakve aktivnosti ste imali na dnevnom nivou?
– Svakog dana sastanka su dešavanja bila intenzivna, počev od 7 sati izjutra, pa sve do 21 sat uveče. Teoretski i praktični edukativni kursevi, izložbe inovativnih rešenja u medicini i obuke u primeni istih, egzibicije stručnih medicinskih organizacija i farmaceutskih kompanija, predavanja, sponzorisani simpozijumi, programi kontinuirane medicinske edukacije, takmičenja, promocije i stručni sastanci samo su neke od mnogobrojnih aktivnosti koje su svoje mesto našle na ovogodišnjem sastanku. Pokušao sam da što aktivnije učestvujem na što većem broju aktivnosti, pa mi je svaki dan izgledao znatno duže nego što je to zapravo bio slučaj.
Nekoliko dana pre zvaničnog početka sastanka, saznali ste sam da ste u međuvremenu izabrani da aktivno učestvujete u još jednom događaju, a to je „Story Slam”. O čemu je tačno reč?
– Tako je. Na skupu pod nazivom „Story Slam” govornici dele svoje priče s publikom, odnosno prenose fascinantne i uzbudljive aspekte bavljenja medicinom, koji istovremeno podstiču na razmišljanje. Ovogodišnja tema tog događaja bila je klinička praksa tokom pandemije kovida 19. Sam događaj je bio održan u prelepom i luksuznom hotelu „Mariott Marquis Chicago”. Od svih prijavljenih učesnika, izabrano je nas 12 koji smo u formi gala-večeri, pred oko stotinu gostiju, uglavnom učesnika sastanka Koledža, prestavljali inspirativne priče povezane sa bavljenjem kliničkom medicinom. Ja sam i u ovom događaju bio prvi učesnik iz Evrope koji je u njegovoj realizaciji aktivno učestvovao.
Koliko je ljudi pratilo „Story Slam”?
– Ceo događaj je prenošen uživo na internet stranici časopisa „Annals of Internal Medicine”, koji je bio i organizator istog i čiji je izdavač upravo Američki koledž lekara. Ovaj događaj je uživo pratilo više stotina hiljada gledalaca širom Sjedinjenih Država, ali i šire. Snimci su zvanično objavljeni u posebnom video izdanju na internet stranici pomenutog časopisa i, prema procenama uredništva, dobijaju preko 500.000 pregleda na dnevnom nivou.
Veliko takmičenje desilo se već narednog dana?
– Da, već sutradan sam nastupao na Nacionalnom takmičenju apstrakata. Prezentovao sam epidemiološku studiju sprovedenu u Srbiji koja se bavila ispitivanjem prediktora kod osoba sa akutnim zastojem rada srca na pojave koje su prethodnim analizama pokazane kao značajni pozitivni pokazatelji preživljavanja kod ovih pacijenata. Inače, još pre samog početka takmičenja, imao sam čast da mi bude dodeljeno specijalno priznanje za poseban doprinos medicinskoj nauci i praksi koje, nakon selekcije, dobijaju studenti medicine i mladi lekari na obuci.
Svaka čast! Kako je izgledalo vaše izlaganje na takmičenju?
– Što se samog izlaganja tiče, ono je prošlo u najboljem redu. Diskusija sa sudijama koje su ocenjivale same studije, kvalitet rezultata studija, kao i kvalitet prezentovanja tih rezultata od strane nas učesnika, bila je veoma konstruktivna. Iako sam prvi put u istoriji Američkog koledža lekara studiju iz Srbije u finalu Nacionalnog takmičenja apstrakata predstavljao 2020. godine, činjenica da je ovo tek drugo učešće nekog ko dolazi direktno iz ovog dela Evrope da se takmiči u finalu u startu je bila veoma zanimljiva kako sudijama, tako i ostalim učesnicima koji su saslušali moje prezentovanje.
Šta su vam sudije rekle?
– Ono što je bio prvi zaključak sudija je izuzetno veliki značaj rezultata studije koju sam predstavljao. U diskusiji sa sudijama smo došli do zanimljivih zaključaka u odnosu na organizaciju zdravstvenog sistema, utvrdili smo prednosti naše studije i koja su to polja na kojima bi se dalje mogla sprovoditi istraživanja akutnog zastoja rada srca. Pored pitanja i komentara žirija upućenih meni kao finalisti takmičenja, moja pitanja upućena sudijama su takođe dovela do nekoliko važnih zaključaka od kojih bih izdvojio to da veličina prostora za unapređivanja na polju zbrinjavanja akutnog zastoja rada srca u Sjedinjenim Državama ima mnogo više sličnosti sa prostorom za unapređivanja u Srbiji nego što sam to ja lično očekivao. To uključuje i usavršavanje obrazovnih sistema u smislu edukacije o pružanju mera prve pomoći, ali i inkluziju automatskih eksternih defibrilatora u što širu upotrebu na javnim mestima.
Šta se dešavalo nakon vašeg izlaganja?
– Imao sam na raspolaganju skoro dva cela dana da prisustvujem na što više aktivnosti i edukativnih programa. Pa opet, nije bilo moguće posetiti sve što se dešavalo u konvencionom centru. Mnoga predavanja su bila toliko posećena, da su se organizovali dodatni termini za njihova ponovna održavanja. Tako se i sam program sastanka menjao u zavisnosti od potreba i interesovanja učesnika.
I onda je došao poslednji dan kada su saopšteni rezultati takmičenja?
– Upravo tako. Ono što je za mene od najvećeg značaja za moje ovogodišnje učešće na sastanku jeste to da sam na prijemu finalista Nacionalnog takmičenja apstrakata poslednjeg dana sastanka, od strane žirija Američkog koledža lekara izabran za pobednika u svojoj klasi. Od ukupno skoro 800 finalista, nas 37 je izabrano za pobednike, u svakoj klasi po jedan. Zbog toga je ovo za mene bio najbolji medicinski skup od svih na kojima sam do sada učestvovao, posebno zbog činjenice da sam na istom postao prvi učesnik iz Evrope ikada koji je u svojoj klasi osvojio prvu nagradu na Nacionalnom takmičenju apstrakata Američkog koledža lekara.
To je zaista velika stvar! Šta za vas znači ta nagrada?
– Ta nagrada ima mnogo posebnih značenja za mene. Jedno od tih je svakako činjenica da su trud i zalaganje koji dolaze direktno iz ovog dela sveta prepoznati u onom pravom svetlu i zbog toga je to verovatno i moje najveće priznanje do sada. Sveukupno, utisci iz Čikaga su mnogo bolji, kako od očekivanih, tako i u odnosu na utiske koje sam stekao sa svojih ranijih učešća na sastancima Američkog koledža lekara i drugim aktivnostima u Sjedinjenim Državama. Povrh svega, sve ovo predstavlja dodatnu motivaciju za mene, uliva nadu i dodaje snagu da nastavim još više da se trudim i grabim ka napretku i ka tome da doprinesem zajednici i celom svetu na polju medicine i nauke najviše što mogu. Veliku zahvalnost dugujem svojim kolegama iz Resuscitacionog saveta Srbije, a posebno meni dragim ljudima čiju sam podršku konstantno dobijao tokom perioda priprema za ovaj sastanak, kao i tokom samog sastanka.
