KARIJERA VREDNA DIVLJENJA: Pančevac dr Srđan Nikolovski predstavlja Srbiju na skupu u Čikagu

Naš Pančevac Srđan Nikolovski, doktor medicine i naučnik, izabran je da predstavlja Srbiju na godišnjem sastanku Američkog koledža lekara, koji će se održati od 28. do 30. aprila u Čikagu.

I ne samo to, dr Srđan Nikolovski će predstaviti i ceo ovaj deo Evrope u finalu Nacionalnog takmičenja apstrakata Američkog koledža lekara. On će tom prilikom prezentovati studiju koju je sproveo sa četvoro kolega, članova Resuscitacionog saveta Srbije.

Zanimljivo je da je naš sugrađanin jedini finalista ovog takmičenja u istoriji te organizacije koji dolazi iz ovog dela Evrope.

Iako ima tek tek 33 godine, dr Srđan Nikolovski već ima karijeru, postignuća i uspehe pred kojima ostajete bez teksta. Nije potrebno da pročitate više od nekoliko redova iz njegove biografije pa da shvatite da delite realnost sa jednim od najvećih umova današnjice. Jednim od onih čije će ime, otkrića i dostignuća bez svake sumnje pamtiti i buduće generacije.

Nikolovski je rođen u Pančevu i ovde je završio osnovnu, a potom i Srednju medicinsku školu. Integrisane akademske studije medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu uspešno je okončao 2014. godine, stekavši zvanje doktora medicine. Trenutno je na doktorskim akademskim studijama na istom fakultetu i radi na svojoj doktorskoj disertaciji.

Čikago, foto: © Canva Pro

Ovo nije prvi put da odlazite na godišnji sastanak Američkog koledža lekara?

– Tako je. Prvi put sam učestvovao 2019. godine, dok sam prvi put finalista Nacionalnog takmičenja apstrakata bio 2020. godine kada sam u finale prošao sa radom iz oblasti hematologije, a ove godine je u pitanju rad koji se bavi srčanim zastojem u vanbolničkim uslovima.

Recite nam nešto više o samom koledžu?

– Američki koledž lekara je najveća specijalistička medicinska organizacija na teritoriji SAD i druga najveća medicinska organizacija uopšte. Osnovana je 1915. sa osnovnom misijom očuvanja i unapređenja efikasnosti i profesionalizma u medicinskoj praksi. Vremenom se ovaj koledž sve više specijalizovao za grane interne medicine, ali se svojim aktivnostima svakako angažuje i na drugim poljima medicine. Koledž je izdavač i nekoliko stručnih medicinskih časopisa, a imam čast da budem recenzent za jedan od njih. Takođe, jedan od tih časopisa svrstan među pet najuticajnijih medicinskih časopisa na teritoriji SAD i Velike Britanije.

Srđan Nikolovski, foto: privatna arhiva

Kako je koncipiran godišnji sastanak i koliko učesnika se na njemu okuplja?

– Još od 1917. Američki koledž lekara tradicionalno u aprilu održava godišnje sastanke, a broj učesnika iz godine u godinu sve više raste. U poslednjih par godina učestvuje i po više od 11.000 ljudi. Koledž uglavnom okuplja svoje članove, ali manjim delom i ostale medicinske radnike, najviše sa prostora SAD, a manjim delom iz drugih zemalja. Sam sastanak traje tri dana, a na programu je zaista širok dijapazon edukativnih programa. Pre sastanka se tokom dva dana održavaju i edukativni kursevi. Jedna od najznačajnijih aktivnosti na sastanku je i spomenuto Nacionalno takmičenje apstrakata, koje ima ulogu svojevrsne svetske izložbe. Po mišljenju organizatora mnogih drugih medicinskih sastanaka u svetu, ovo je najveći medicinski skup tokom godine na globalnom nivou.

O čemu ćete vi govoriti ovog puta?

– Na ovogodišnjem sastanku ja ću prezentovati rad koji se bavi predikcijom preživljavanja kod pacijenata sa akutnim zastojem rada srca u vanbolničkim uslovima. Konkretno, reč je o pacijentima kod kojih je zastoj srca nastao kao posledica srčanih bolesti i kod kojih su svedoci tih zadesa pokušali primenu mera kardiopulmonalne reanimacije. Naša studija je rađena na teritoriji Srbije. Podaci su prikupljani od oktobra 2014. do decembra 2019. godine i studija predstavlja deo evropskog EuReCa projekta.

Do kakvih ste saznanja došli?

– Rezultati do kojih smo došli pokazuju da su starost pacijenta manja od 65 godina, mesto zadesa izvan mesta stanovanja, prisustvo takozvanog šokabilnog inicijalnog srčanog ritma, kao i udaljenost najbliže zdravstvene ustanove manja od 5 kilometara, važni pozitivni prediktori preživljavanja kod ovih pacijenata.

Foto: © Canva Pro

Zbog čega su značajna ta saznanja?

– Ovi podaci svakako govore o tome koliko je važno da svedoci zadesa što je moguće pre primene mere kardiopulmonalne reanimacije, ali i koliko je značajna što ranija primena elektrošokova u cilju ponovnog uspostavljanja spontanog srčanog rada. Sve to uključuje nabavku takozvanih automatskih eksternih defibrilatora, njihovo održavanje i obuku pojedinaca za njihovu primenu. Takođe, treba skrenuti pažnju i na značaj pravilne organizacije centara i mobilnih ekipa hitne medicinske pomoći u cilju što bržeg reagovanja i što bržeg dopremanja pacijenata u najbližu zdravstvenu ustanovu u kojoj se mogu primeniti ostale mere za održavanje vitalnih funkcija, uključujući i perzistentnu farmakološku terapiju. Naravno, ovde se ne može zaobići ni neka opšta priča o srčanim bolestima i mada se srčani zastoj svrstava u jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, on svojim najvećim procentom nastaje kao posledica srčanih bolesti, najčešće akutnog infarkta miokarda, te zapravo bolji tretman ovih bolesti i prevencija ozbiljnijih, životno ugrožavajućih komplikacija može umnogome doprineti i smanjenju samog broja srčanih zastoja.

Vi ste takoreći od samog početka svog obrazovanja uplovili u naučne vode. Na koje ste sve načine sticali znanja i iskustva?

– Naučno-istraživačkim radom sam počeo da se bavim sa svojih 17 godina, kada sam bio aktivni učesnik na 20 seminara iz oblasti psihologije i molekularne biomedicine u Istraživačkoj stanici „Petnica” kod Valjeva. Tu sam bio autor tri rada koja sam prezentovao na tri uzastopne godišnje konferencije iste ustanove. Oni su publikovani u godišnjim zbornicima radova. Tokom studija medicine bio sam autor tri kliničke studije iz oblasti hematologije koje sam sproveo uz pomoć kolega sa Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Pred kraj studija i nakon sticanja zvanja doktora medicine, četiri godine sam bio angažovan kao klinički lekar volonter na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu. U početku sam radio u službi pedijatrijske nefrologije, na odeljenju za hemodijalizu i transplantaciju bubrega kod dece, a kasnije i u službi dečje hirurgije. Tu sam sticao iskustva na praktično svim odeljenjima, a najviše na neurohirurgiji, kardiohirurgiji, ortopediji i urologiji. Bio sam i član tima za transplantaciju bubrega kod dece.

Foto: © Canva Pro

Šta ste još postigli na polju naučno-istraživačkog rada?

– Pred kraj integrisanih studija medicine angažovao sam se na sprovođenju kliničkih akademskih studija u oblasti pedijatrije, a nakon diplomiranja, i u oblasti pedijatrijske hirurgije, transplantologije, neurohirurgije, urologije, ali i imunologije, hematologije, nefrologije, neurologije, epidemiologije, psihijatrije i urgentne medicine. Angažovan sam kao istraživač i na jednom od projekata finansiranog od strane Vlade Republike Srbije koji se bavi studijama u pedijatriji. Kao što sam već napomenuo, tokom srednješkolskog obrazovanja sam publikovao tri rada i bio aktivni učesnik na tri naučne konferencije. Tokom studija medicine sam publikovao jedan rad i bio aktivni učesnik na 14 medicinskih naučnih konferencija, a nakon završetka studija medicine sam objavio skoro 30 radova u stručnim časopisima i zbornicima apstrakata. Autor sam šest poglavlja u četiri stručne multidisciplinarne monografije, prezentovao sam preko 30 usmenih i preko 10 poster prezentacija na stručnim skupovima i dobitnik sam nekoliko priznanja i nagrada. Održao sam dva predavanja po pozivu, a kao pasivni učesnik sam prisustvovao na preko 70 medicinskih konferencija i preko hiljadu edukativnih kurseva u oblasti medicine. Član sam 20 međunarodnih stručnih medicinskih i akademskih organizacija, između ostalog i Američkog koledža lekara, Evropske akademije za pedijatriju, Međunarodnog udruženja za infektivne bolesti, Evropske akademije za alergiju i kliničku imunologiju, Kraljevskog koledža lekara Edinburga, Kraljevskog koledža lekara opšte medicine (Velika Britanija), Asocijacije američkih lekara i hirurga, Američkog udruženja za kliničku onkologiju, Američke akademije za neurologiju, Udruženja Kembridža za primenu istraživanja, Evropske federacije za terapiju bola, i drugih. Takođe, član sam odbora Međunarodnog akademskog instituta. Godine 2019. sam obavio i deo specijalističke edukacije u Austriji iz oblasti neurohirurgije.

Copyright © 2021 zdravopancevo.rs. All Rights Reserved/Sva prava zaštićena. U slučaju preuzimanja, prethodno pogledajte Uslove korišćenja.
Podeli:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.