„Ozbiljnoj firmi potrebni radnici za rad u inostranstvu, odlična zarada, obezbeđen smeštaj, nije potrebna radna dozvola, komforno radno okruženje. Telefon: 060/1234…“.
Da li ste zainteresovani?
Da?!
Onog momenta kad pozovete, naverovatnije ste pokucali na vrata pakla.
Ovakve „sjajne” poslovne ponude neimenovanih „ozbiljnih“ firmi koje vam obećavaju kule i gradove, a jedini podatak koji daju o sebi je broj mobilnog telefona, jedan su od osnovnih načina na koje trgovci ljudima vrbuju svoje žrtve.
Moderno ropstvo
Trgovina ljudima oblik je modernog ropstva i predstavlja zloupotrebu ljudskih bića i njihovih osnovnih prava u cilju sticanja materijalne dobiti.
Uz trgovinu drogom i oružjem, spada u tri najprofitabilnije kriminalne aktivnosti, a teško se otkriva i još teže dokazuje.
Ako vam se čini da se ove stvari dešavaju tamo negde daleko od vas, u debeloj ste zabludi. Trgovci ljudima su tu, u našem dvorištu, a potencijalna žrtva ste i vi.
Milioni dece, žena i muškaraca, primorani su na prostituciju, služenje u kućama, rad na plantažama, na gradilištima, prosjačenje, brakove, na krivična dela i na druge vidove surove eksploatacije. Trguje se čak i bebama, a prema nezvaničnim informacijama dete na crnom tržištu prodaje se za sumu od 1.500 do 15.000 evra!
Mračna statistika
Pretpostavlja se da je nekoliko miliona ljudi širom sveta danas u ropskom položaju.
Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, samo tokom 2020. godine u našoj državi je identifikovano 146 pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima, za koje je vođeno 149 postupaka identifikacije (u 3 slučaja radilo se i o viktimizaciji i o ponovljenoj viktimizaciji).
Formalno je identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima.
Maloletnih žrtava je 24 (42%), a punoletnih 33. Najzastupljenije su osobe ženskog pola (65%). Među njima je 49% devojčica. Najzastupljeniji vid eksploatacije je seksualna eksploatacija – 37%, a potom radna (21%) i višestruka eksploatacija (16%).
Formalno identifikovane žrtve trgovine ljudima potiču pre svega iz Srbije – njih 52, odnosno 91 odsto. Državljani Srbije pre svega su eksploatisani kroz nacionalnu eksploataciju. Iz Pakistana, Кonga, Nemačke, Hrvatske i Makedonije identifikovana je po jedna žrtva trgovine ljudima.
Tabela: prikaz formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima prema vrsti eksploatacije, uzrastu i polu
* po 1 osoba je imala dva postupka identifikacije ( sekundarna viktimizacija)
Izvor: Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima
Kada je reč o tekućoj godini, mesečni izveštaji Centra za zaštitu trgovine ljudima potvrđuju da je do kraja oktobra 2021. identifikovano ukupno 37 žrtava trgovine ljudima: 29 žena i 8 muškaraca. Među njima je 10 maloletnih osoba.
U svim slučajevima, izuzev tri, radi se o nacionalnoj eksploataciji. Zemlje eksploatacije mimo Srbije su Makedonija, Nemačka i Bosna i Hercegovina.
Vrste eksploatacije koje je pretrpelo 37 žrtava u tekućoj godini su sledeće:
- Seksualna: 20 žrtava
- Višestruka: 5 žrtava
- Prinudni brak: 3 žrtve
- Prinuda na prosjačenje: 3 žrtve
- Radna: 3 žrtve
- Prinuda na vršenje krivičnih dela: 2 žrtve
- Ekonomska: 1 žrtva
Pojedine žrtve bile su istovremeno eksploatisane na više načina.
Opasnost je bliže nego što mislimo
Vesti o različitim oblicima trgovine ljudima neretko pune novinske stupce. I pančevački mediji su u nekoliko navrata pisali o takvim događajima zabeleženim na teritoriji našeg grada i okoline.
Tako je, recimo, ostalo zapisano da je u septembru 2012. godine uhapšena sedmočlana kriminalna grupa iz Pančeva zbog sumnje da se na području Srbije i Moldavije bavila trgovinom ženama u cilju seksualne eksploatacije u zemljama Evropske unije.
Tokom 2017. godine bilo je vesti i o trojici meštana Кačareva uhapšenih zbog sumnje da su omogućili nedozvoljen boravak deset Avganistanaca i jednog Pakistanca u kući u tom selu. Osam od 11 migranata bilo je maloletno.
Кo su žrtve?
Žrtve trgovine ljudima su najčešće osobe koje su u društvu najranjivije.
Gotovo po pravilu potiču iz okruženja u kojima su njihova prava ugrožena siromaštvom i nefunkcionalnom porodicom.
U Srbiji se kao najranjivije kategorije prepoznaju žene mlađe životne dobi i maloletna lica, kao i štićenici domova za nezbrinutu decu ili specijalizovanih institucija. Ugrožena su takođe i deca romske poopulacije.
Faktori koji doprinose riziku ulaska u lanac trgovine ljudima mogu biti razni: od opšte neinformisanosti i porodične situacije, do političkih, ekonomskih i kulturnih prilika u zemlji.
Кo su trgovci?
Trgovci ljudima su sva lica koja učestvuju u vrbovanju žrtava, njihovom sprovođenju, prevoženju, čuvanju, obezbeđenju smeštaja, kontrolisanju ili eksploataciji.
Mogu delovati u grupi ili kao pojedinci.
Trgovac ljudima može biti bilo ko: lice iz okruženja, novi poznanik, ljubazna komšinica, čak i članovi porodice. U ovaj zločin mogu biti uključeni i korumpirani državni činovnici i pripadnici drugih službi nadležnih za primenu zakona.
Tri faze zla
Stručnjaci za ovu oblast iz Crvenog krsta naglašavaju da zločin trgovine ljudima podrazumeva tri faze: vrbovanje, tranzit i eksploataciju.
- Vrbovanje
Tokom faze vrbovanja žrtva se uvlači u lanac trgovine. To se u najvećem broju slučajeva dešava putem oglasa, koji su najčešće nerealni: uglavnom se obećavaju dobro plaćeni poslovi sa vrlo povoljnim uslovima rada.
Ma koliko strašno to zvučalo, žrtve se neretko namamljuju i zloupotrebom poznanstava i iskrenih ljubavnih, prijateljskih, ali i porodičnih veza.
Da bi se dočepali žrtve, trgovci se služe i zloupotrebom informacija o njoj, zloupotrebom interneta ili otmicama.
– Popularizacijom društvenih mreža došli smo do situacije da je sve veći broj mlađih osoba aktivan na njima. To se pokazalo kao vrlo opasno, jer upravo društvene mreže predstavljaju primarno mesto za prvi kontakt potencijalnih žrtava i trgovaca ljudima. Mladi objavljuju javno sve više informacija o sebi, kao i o tome gde se kreću, dozvoljavajući trgovcima da iskoriste te informacije protiv njih – upozorava dr Sava Veselinović, dugogodišnji trener na Programu borbe protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije, član Komisije za borbu protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije i mentor u Timu za borbu protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Pančevo.
- Tranzit
Кada osoba padne u kandže zločinaca, sledi faza tranzita, koja podrazumeva prihvat žrtve, njen smeštaj i prevoz do mesta eksploatacije, koje je često negde u inostranstvu.
- Eksploatacija
Кao što se može naslutiti, faza eksploatacije podrazumeva iskorišćavanje žrtava. Deca se uključuju u lance prosjačenja, primoravaju na vršenje krivičnih dela, i mogu biti izložena seksualnom iskorišćavanju. Ženske osobe se najčešće seksualno i radno eksploatišu, dok se odrasli muškarci u najvećem broju slučajeva primoravaju na rad pod surovim uslovima.
Da bi ostvarili potpunu kontrolu, sprečili neposlušnost i bekstvo žrtve, trgovci primenjuju različite mehanizme: „dužničko ropstvo“, uklanjanje identifikacionih i/ili putnih dokumenata, nasilje i strah, ucene, pretnje, kao i silu prema porodici žrtve.
Gde je izlaz?
Izlaz iz lanca trgovine ljudima najčešće se dešava zahvaljujući aktivnostima policije, uz pomoć građana i nevladinih organizacija, kao i onda kada žrtve uspeju da same organizuju bekstvo.
Iako je ovde naveden samo delić priče o trgovini ljudima, od iznetih podataka već se ledi krv u žilama.
Zaključak je da je ovakve pojave daleko bolje „sprečiti nego lečiti“. Na sreću, u Srbiji, a u Pančevu pogotovo, na tom planu se ozbiljno radi već duži niz godina.
– Crveni krst Srbije se od 2005. bavi prevencijom trgovine ljudima, a u Pančevu je 2009. godine oformljen Tim za borbu protiv trgovine ljudima Terenske jedinice Crvenog krsta. Tim konstantno broji oko 20 članova, sertifikovanih vršnjačkih edukatora, obučenih za rad sa različitim ciljnim grupama uz korišćenje širokog dijapazona adekvatnog didaktičkog materijala. Redovno organizujemo informativna predavanja i radionice u osnovnim i srednjim školama u Pančevu. O ovoj važnoj temi govorimo i predškolcima tokom Dečjeg sajma prevencije trgovine ljudima. Odnedavno primenjujemo i nov metod rada s najmlađima – „Preventivno pozorištance”. Svetski, odnosno Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, 30. jul i 18. oktobar, dani su kada realizujemo još dve značajne i uvek dobro posećene manifestacije: „Ruta plavog srca“ i „Sigurna zona“, koje takođe imaju za cilj da podignu svest naših sugrađana o ovoj važnoj temi – ističe dr Sava Veselinović.
Kliknite na fotografiju da uveličate i pogledate aktivnosti Tima za borbu protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Pančevo.
Кome prijaviti problem?
Sava Veselinović naglašava da je Crveni krst organizacija koja prvenstveno radi na prevenciji trgovine ljudima, dok su, kada se problem desi, nadležne druge institucije.
– Sumnju na trgovinu ljudima treba prijaviti lokalnoj policijskoj upravi, odakle će poziv biti prosleđen Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima. To je jedina institucija u Republici Srbiji koja može formalno da identifikuje žrtve trgovine ljudima. Alternativno, o problemu mogu biti obavešteni i predstavnici Centra za socijalni rad, a aktivan je i SOS telefon nevladine organizacije „Astra“ 011/785-0000. Takođe, na broj 19833 može se prijaviti zloupotreba interneta i narušavanje bezbednosti dece na internetu – istakao je dr Veselinović.
Povratak u život
Put socijalizacije žrtve nakon izlaska iz lanca je težak i dugačak.
– Žrtva trgovine ljudima najčešće prolazi kroz mnoge oblike torture, kako fizičke tako i psihičke, pa se sa posledicama neretko potom bori čitavog života. Momenti nakon izlaska iz lanca trgovine ljudima su veoma važni. Tada se žrtvi pruža medicinska i socijalna pomoć i ona se smešta na sigurno mesto i dobija pravne savete i podršku u pronalasku posla. Jedan od ključnih faktora koji utiču na proces reintegracije žrtava, jeste njihovo prihvatanje od strane samog društva, bez etiketiranja i bez pritisaka. Često ovo poslednje izostane, te žrtve, nažalost, nikada ne nastave sa normalnim životom. Postoje različiti programi podrške za žrtve trgovine ljudima, koji su zvanično licencirani od strane Republike Srbije, a sprovodi ih nevladina organizacija „Atina“ – zaokružuje priču naš sagovornik.
Pravila za decu
Da bi zaštitio najmlađe, Tim za borbu protiv trgovine ljudima daje im sledeća korisna uputstva.
Proučite ih i prenesite svojoj deci.
Učenje kroz igru
Da Crveni krst Pančevo ulaže mnogo truda da decu od najranijeg uzrasta nauči da se zaštite od trgovaca ljudima, dokaz je i novi projekat – „Preventivno pozorištance”. Tako su, uz Dečji sajam namenjen predškolcima, sada i učenici nižih razreda osnovne škole dobili priliku da nadograde svoja znanja o trgovini ljudima.
Naravno, sa decom se o ovoj teškoj temi razgovara na drugačiji način – kroz edukativne igre, druženje i zabavu, a ovog puta i kroz lutkarsko pozorište.
Prvi koji su o načinima da se zaštite od opasnosti učili, bili su učenici drugog i trećeg razreda pančevačke Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”. Bilo je to polovinom oktobra, a povod je bilo obeležavanje Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima.
U Crvenom krstu Pančevo kažu da će se ova predstava ponovo izvoditi u našem gradu, a u planu je i da ona bude snimljena kako bi bila dostupna i mališanima širom Srbije i regiona.
Ako tražite posao, oprez!
Da ne biste rizikovali da postanete žrtva trgovine ljudima, kada tražite posao obavezno proverite oglase sa bilo kojim sumnjivim tragovima, poput nedovoljno dobro opisanog posla, nerealnih uslova, nepotpunih kontakt podataka i slično.
Važno je da se informišete da li je firma koja nudi posao registrovana u APR-u, da li ima sedište, kakva su prethodna iskustva radnika i slično.
Ček-lista za bezbednije putovanje
Opasnost vreba na internetu
Prilikom korišćenja interneta ne prihvatajte kontakt sa nepoznatim osobama, i imajte u vidu da svako može da se krije iza profila na socijalnim mrežama.
Ne dogovarajte sastanke s nepoznatima, a ako to ipak radite, onda zakažite susret na javnom mestu, povedite nekog sa sobom i obavestite ljude kojima verujete gde idete, sa kim i kada.
Ne delite previše ličnih informacija na internetu, jer bi trgovci ljudima to mogli iskoristiti.
Obazrivo koristite „ček-in“ opciju na društvenim mrežama, jer ona u realnom vremenu javno objavljuje vašu lokaciju.
—
Tekst je nastao u okviru projekta „MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”, koji se sporovdi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske Unije.
Projekat su/finansirao:
Grad Pančevo
