U Srbiji se 21. novembra obeležava Aranđelovdan, jedna od najčešćih slava, uz Nikoljdan, Jovanjdan i Đurđevdan. Gde god da se nađete širom naše države, gotovo svaka ulica na ovaj dan ima bar jednu kuću u kojoj se pali slavska sveća Svetom Arhangelu Mihailu.
Zato je dobro podsetiti se značenja ove slave, običaja i verovanja koji se za nju vežu i pravila koja važe za njeno obeležavanje.
Šta kaže crkva?
U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Mihailo je prvi od sedam arhanđela, koji je predvodio nebesku vojsku u borbi protiv Lucifera i njegovih sledbenika.
Zato se u ikonografiji prikazuje u rimskom oklopu, sa mačem ili kopljem kako pobeđuje zmaja, demona ili đavola. Smatra se čuvarom duša, i nebeskim borcem za pravednike.
Njemu je posvećena je Saborna crkva u Beogradu, a u srpskoj tradiciji često se vezuje za zaštitu starijih vladarskih loza.
Njemu se mole za ozdravljenje
U isto vreme, on je u narodu doživeo vrlo blizak, gotovo porodični kult.
Mnoga verovanja govore da Sveti Mihailo obilazi bolesnike: ako im „stane kod glave“, veruje se da nagoveštava ozdravljenje, a ako „stane kod nogu“, znači da je došlo vreme za odlazak.
I dan danas mnoge porodice baš na Aranđelovdan odlaze u crkvu da upale sveću za zdravlje najbližih i da se pomole pred ikonom Arhangela.
Zaštitnik siromašnih
Postoji i verovanje da se Arhangel Mihailo javlja kao putnik ili prosjak. Tada ispituje ljude: da li će ga nahraniti, napojiti, primiti u kuću, ili će zatvoriti vrata pred onim ko izgleda nemoćno. Oni koji odbiju pomoć, po pričama, prolaze loše, ne zato što svetac „kažnjava“, već da bi bili opomenuti da ne smeju pokazivati ravnodušnost prema tuđoj nevolji.
Zato i u novije doba postoji pravilo: ako ti na Aranđelovdan pokuca na vrata neko ko traži pomoć, ne valja ga odbiti. Praznik se doživljava kao ispit gostoprimstva i milosrđa.
Čuvar stada
U stočarskim krajevima Arhangel Mihailo je i zaštitnik stada. Veruje se da vukovima „zavezuje čeljusti“ i ostavlja im nevidljive znakove kuda ne smeju da priđu, pa su mnogi čobani njega doživljavali kao zaštitnika stada.
Kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvi će biti zima i proleće
Kao i za mnoge druge praznike, narod je pažljivo pratio vreme na Aranđelovdan.
U pojedinim krajevima i danas se kaže: kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvi će biti zima i proleće. Ako je hladno i vetrovito – očekuje se teža zima, a ako je dan vedar i blag – ljudi se nadaju mirnijoj godini.
Uoči praznika, negde se pominje i noćna molitva: vernici se mole za žive i upokojene, verujući da Arhangel Mihailo, kao vođa nebeske vojske, može da izmoli oproštaj i izbavi duše iz muka.
Šta se na Aranđelovdan ne radi
Crkva uči da je praznik dan za molitvu i liturgiju, pa se i u praksi ustalilo pravilo da se na velike praznike izbegavaju teški fizički poslovi. To važi i za Aranđelovdan.
U mnogim porodicama neće se seći drva, kopati, krečiti, prati veš, niti započinjati krupni radovi po kući.
Često se može čuti i da se na Aranđelovdan ne prave svadbe i velika veselja. Praznik se doživljava kao dan tiše, molitvene radosti. Porodica se okuplja oko trpeze, ali ton je mirniji nego na bučnim slavljima.
Nešto što se gotovo svuda navodi jeste da toga dana valja izbegavati svađe, ružne reči i rasprave u kući. Praznik treba provesti u miru, jer se veruje da se godina nastavlja onako kako je domaćin proslavio slavu.
Da li se na Aranđelovdan sprema žito?
Srpsku slavu uvek čine četiri stvari: slavska sveća, kolač, žito i vino.
U delu naroda postoji pogrešna tradicija da slavari ne spremaju žito (koljivo) za Aranđelovdan, jer kažu da je Arhanđel Mihailo „živi svetac”.
– Ne postoje „mrtvi sveci”. Svi svetitelji su živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav, pošto je Bog – Bog živih, a ne mrtvih. Pored toga, žito predstavlja žrtvu Bogu, i nevezano za svetitelja, sprema se za sve krsne slave, bez iznimke i razlike. Istu tu žrtvu prinosimo Bogu i na parastosima, a ona predstavlja znak i veru u opšte Vaskrsenje. Nažalost, mnogi i pored upozorenja crkve na pogrešnu praksu nespremanja žita, i dalje nastavljaju po svome, jer su „tako radili i njihovi očevi” – navodi se na sajtu pravoslavlje.net.
Da li je Aranđelovdan posna ili mrsna slava?
Drugo često pitanje je da li je Aranđelovdan posna ili mrsna slava. Pravilo je sledeće: slava prati opšta pravila posta. Aranđelovdan je mrsna slava, ali kada padne u dan kada se posti, a to su sreda i petak, onda postaje posna slava. Ove godine slava pada u petak i trpeza je posna.
Mnogi ipak, nezavisno od toga, obeležavaju Aranđelovdan uvek posno, pozivajući se na porodični zavet ili naviku. Crkva to ne brani – ali osnovno pravilo ostaje isto.
Šta se obično služi na slavskoj trpezi?
Kako izgleda slavska trpeza zavisi od toga da li je te godine slava posna ili mrsna. Na početku se služi žito i vino.
Na mrsnim slavama naći će se supa, pečenje ili sarma, salate, kolači, voće. Na posnim – riba, posne sarme, pasulj, salate, posne torte i kolači bez jaja i mleka.
Crkva ponavlja da slava nije takmičenje u količini hrane. Trpeza je produžetak Liturgije u kući: mesto gde se nastavlja slavljenje sveca započeto u hramu.
Zanimljive recepte za tradicionalna domaća slana i slatka jela po receptima naših baka pronađite na našem portalu OVDE.
Šta domaćin radi, a šta je lepo da urade gosti?
Domaćin koji slavi Aranđelovdan tog jutra odlazi u crkvu sa slavskim kolačem i žitom, učestvuje u Liturgiji i sečenju kolača, a zatim osveštani kolač donosi kući. Ako ne može da ode u hram, sveštenik može da dođe u dom i preseče kolač u kući.
Gosti ulaze uz pozdrav „Pomaže Bog“ i čestitku „Srećna slava, domaćine“, a domaćin odgovara „Bog ti pomogao“. Pristojno je doneti skroman poklon – kafu, vino, kolače… Ako u kući stoji ikona sa upaljenom svećom, mnogi se najpre prekrste pred ikonom, a tek onda sednu za sto.
Najvažnije pravilo je ne ostati predugo, zahvaliti na gostoprimstvu i izbeći neprijatne teme.
Zašto je Aranđelovdan „velika“ slava?
Kada sve saberemo, pored toga što je slavi dobar deo Srbije, Aranđelovdan je „velika“ slava i na još nekoliko nivoa: crkvenom – jer se toga dana molitveno prisećamo svih anđela i prvog među njima; porodičnom – jer generacije uče decu šta znači imati kućnog zaštitnika; etnografskom – jer je oko ovog praznika nastao čitav sloj verovanja i običaja.
Za nekoga ko danas slavi Aranđelovdan ili ide na slavu kao gost, sve ovo znači da iza pune trpeze stoji daleko dublji smisao, ali i jedan od najlepših običaja koji nas sve kao narod od pamtiveka povezuje.
