U Pančevu se 24. oktobra, oko 18.50, dogodila saobraćajna nesreća na pružnom prelazu kod Kudeljarca, mestu koje godinama nije fizički obezbeđeno rampom, a noću je posebno nepregledno jer nije adekvatno osvetljeno.
Voz je udario je u automobil u kojem su bili otac i ćerka, Mita Lazičić (1960) i Katarina Lazičić (1998). Na sreću, oboje su preživeli i prošli bez teških povreda, ali je automobil potpuno uništen, a oni su doživeli stres od kojeg će se još dugo oporavljati.
Na mestu prelaza postoji odgovarajući saobraćajni znak, ali nema rampe i preglednost je loša, naročito noću, kada je zbog slabe osvetljenosti vozačima jako teško da uoče voz koji se približava.
Činjenica da ovo nije prva saobraćajna nesreća na istom mestu govori u prilog tome da je krajnje vreme da se na ovom pružnom prelazu postavi rampa.
Katarina Lazičić, koja je u trenutku nesreće bila na mestu suvozača, ispričala je za „Zdravo Pančevo” da se voz kretao bez ikakvog svetlosnog i zvučnog upozorenja.
– Voz koji je udario u naš auto nije bio osvetljen, niti je bilo zvučne signalizacije, i to na prelazu gde nema rampe. Niko od nadležnih nije reagovao, a u proseku na svakih godinu dana se tu desi nesreća. Želim da apelujem na vlast da stave rampu na ovaj prelaz, a dok se to ne desi, molim građane da vode računa, jer se tu ni preko dana ne vidi voz. Ne želim da bilo ko više prođe kao moj tata i ja – poručuje Katarina.
Kako objašnjava, automobil se kretao malom brzinom i njen otac je gotovo zaustavio vozilo da proveri da li voz nailazi.
– Bila sam u poseti roditeljima i tata me je povezao kući. Kretali smo se iz Ulice Moše Pijade ka Skadarskoj. Kad smo krenuli da se penjemo na nasip za prugu, nismo išli više od 20-30 na sat. Tata je skoro skroz zaustavio auto da proveri da li voz ide. Ništa se nije videlo i krenuli smo. Na nekih pola metra videla sam voz koji je bio osvetljen samo našim svetlima iz auta. Brzo sam rekla: „Tata, pazi voz!“ i mahinalno prebacila noge na njegovu stranu, jer je udar bio sa moje strane. Tata je odmah odreagovao i počeo da skreće, ali nas je voz već udario i vukao desetak metara. Da nisam pomerila noge na vreme, verovatno bi mi desna bila smrskana. Ljudi koji su bili okolo odmah su pritrčali da nam pomognu da izađemo – ispričala je Katarina.
Na mesto nesreće ubrzo su stigli policija i hitna pomoć. Katarinin otac je prevezen u bolnicu, gde su mu konstatovane povrede glave i urađen alkotest. Rezultat je bio 0,00.
– Ja sam prošla sa lakšim povredama, a tata ima šavove na glavi, ali hvala Bogu, živi smo. Ali dok neko ne pogine tu, rampu neće staviti – dodaje Katarina.
Ona tvrdi da voz nije imao svetla ni sirenu, iako inače često čuje da se voz oglašava na taj način na istoj deonici, budući da živi u blizini pruge.
– Ja tamo živim i čujem kad voz svira. Nije moguće da sada, na deset metara, nisam čula sirenu niti videla svetla. Doživeli smo pravi horor, život mi se odmotao pred očima u tih par sekundi – ističe ova devojka.
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, „upravljač puta i upravljač železničke infrastrukture dužni su da obezbede prelaz na način koji omogućava bezbedno ukrštanje drumskog i železničkog saobraćaja” (član 93, stav 1).
„Ako preglednost nije zadovoljavajuća, prelaz mora biti obezbeđen uređajima za davanje svetlosnih i zvučnih znakova ili branika, odnosno polubranika” (član 93, stav 2).
Iako se, prema rečima meštana, na ovom mestu već dogodilo više incidenata i tuda svakodnevno prolazi veliki broj vozila, biciklista i pešaka, konkretne mere do sada nisu preduzete.
– Nadam se da ćemo istrajati u borbi da se tu postavi rampa ili druga zaštita, jer svakodnevno tuda prelaze i deca. Ugrožena je i njihova bezbednost, i ne smemo čekati da se dogodi tragedija – poručila je Katarina Lazičić.
Građani Pančeva nadaju se da će ovaj slučaj podstaći nadležne institucije da trajno reše problem i spreče nove nesreće. Fotografije s mesta događaja jasno svedoče o težini situacije na prelazu koji već predugo čeka na obeležavanje i adekvatnu zaštitu.
