Članovi Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, jedne od najstarijih živih „institucija” u Pančevu, na čelu sa dirigentkinjom mr Verom Carinom, boravili su u periodu od 5. do 10. aprila na turneji po Austriji. Hor je za to vreme održao niz izuzetno dobro posećenih koncerata u srpskim pravoslavnim crkvama u Salcburgu, Lincu i Beču.
Ovaj ugledni ansambl, osnovan pre 185 godina, u Austriji je boravio na poziv Eparhijskog centra za crkvenu muziku „Dimitrije I. Stefanović”. Taj centar je osnovan početkom ove godine pri Eparhiji Srpske pravoslavne crkve za Austriju, Švajcarsku, Italiju i Maltu, a ime nosi po akademiku iz našeg grada i nekadašnjem dirigentu PSCPD-a.
Trideset najboljih pevača odabrano je da predstavi hor i svoj grad pred srpskom publikom u Austriji. Oni su na put krenuli u sredu, 5. aprila, u ranim jutarnjim satima, a njihova prva destinacija bilo je srce Austrije i rodno mesto kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta – Salcburg.
Tu ih je naredne večeri, 6. aprila, čekao prvi veliki koncert „U susret Vaskrsu”. Ali pre nego što su obradovali publiku svojim zahtevnim programom, pevači su, zajedno sa svojom dirigentkinjom, iskoristili prepodne da se zapute u šetnju Salcburgom i razgledanje znamenitosti ovog živopisnog grada, četvrtog po veličini u Austriji.
Večernji koncert održan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, bio je prava poslastica za muzičke sladokusce.
Hor je, naime, izveo Večernje na Veliki petak po tradiciji Svetouspenskog hrama u Pančevu. Reč je o izuzetno zahtevnom i složenom programu koji od svakog pevača pojedinačno iziskuje veliko iskustvo, talenat i pregalački rad.
Da su svi pevači u PSCPD-u i te kako na visini tog zadatka pančevačka publika uverila se u petak, 30. marta, kada je isti program hor izveo na Predvaskršnjem koncertu u Svetouspenskom hramu u Pančevu.
Program čine kompozicije koje su decenijama dirigenti uvodili u službu oslanjajući se na početni koncept Mite Topalovića. Uz saglasnost sveštenstva Svetouspenskog hrama, dodate su kompozicije koje se ne nalaze u Tipiku, a odgovarale su atmosferi najtužnijeg hrišćanskog dana u godini.
Hor je ovaj koncert prvi put izveo 1887. godine. Celivanje plaštanice – najpre od strane sveštenika, a potom i verujućeg naroda – moglo je da usledi tek pošto bi sve predviđene kompozicije bile i izvedene, što je kod prisutnih svakako samo pojačavalo pobožno saosećanje prema Stradanju Gospodnjem.
Kako kažu u PSCPD-u, sedamdesetih godina prošlog veka, Dimitrije Stefanović je spasao koncert od zaborava, dovodeći Studijski hor Muzikološkog instituta iz Beograda i tako pojačavajući tada već vremešni sastav Društva. Današnji sastav PSCPD-a ovaj koncert izvodi od 2007. godine, pod rukovodstvom Vere Carine, a ovo je prvi put da je taj program izveden van granica Srbije.
Publici koja je crkvu ispunila do poslednjeg mesta podeljene su brošure sa programom na srpskom i nemačkom jeziku u kojima su navedeni i detalji o istorijatu hora, dirigentkinji mr Veri Carini i samom programu.
Koncertu u Salcburgu, kao i gotovo svakom narednom nastupu PSCPD-a, prisustvovao je episkop austirijsko-švajcarski-italijansko-malteški g. Andrej. On nakon nastupa Pančevaca nije krio svoje oduševljenje onim što je imao priliku da čuje.
– Ovo je iznad mojih očekivanja. Za devet godina, koliko sam episkop, ovako nešto nisam doživeo. Mislim da je ovo čak vrhunac onoga što sam za života čuo kada je reč o ovoj vrsti umetnosti. Ovo što ste nam večeras izveli su teške lekcije, teške kompozicije. Doneli ste nam izuzetno bogat program i od svih vas mi ovde možemo i želimo da učimo. Usred smo Salcburga, grada u kome je rođen Volfgang Amadeus Mocart, i siguran sam da bi se i on sam radovao kada bi mogao večeras da sedi ovde i da ovo sluša. Na ponos je Pančevu što ima ovakav hor koji svojim pojanjem može da obraduje narod koji tamo živi – rekao je vladika tokom obraćanja horu i publici odmah posle koncerta.
U istoj crkvi u Salcburgu hor je narednog jutra, 7. aprila, na Blagovesti Presvete Bogorodice izveo Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog, a nakon toga i kraći koncert. Na programu su bila dela Golemovića i Mokranjca.
I već tu se žestok tempo nastavio, a pred horom je bila nova avantura i dan koji će svakom pojedincu do temelja uzburkati emocije. Hor je, naime, te večeri nastupao u Lincu, a putovanje do ovog grada bilo je prilika i za posetu vojnom groblju i nekadašnjem zarobljeničkom logoru kod mesta Mauthauzen.
Ovaj obilazak za svakog čoveka je izuzetno potresno iskustvo, a naročito za ljude iz naših krajeva, s obzirom na činjenicu da na groblju počiva više od 7.000 Srba stradalih u logoru tokom Prvog svetskog rata.
Prema postojećim podacima, kroz logor je prošlo oko 40.000 vojnika različitih nacija, među kojima oko 30.000 srpskih vojnika. Od navedenog broja, preko 10.000 njih je u njemu i umrlo i oni su, u pojedinačnim i grupnim humkama, sahranjivani na groblju koje je formirano u blizini logora. Osim Srba, na groblju počiva i veliki broj Italijana, ali i pripadnika drugih naroda.
U spomen-kapeli na groblju hor je na dostojan način, izvođenjem kompozicije „Blažen koga si izabrao i primio, Gospode” Aleksandra Arhangelskog i srpskog napeva „Vječnaja pamjat”, odao počast precima. Ovom prilikom pevači su izveli i pesmu „Ovo je Srbija”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Sam obilazak jednog od najozloglašenijih nacističkih logora Mauthauzen iskustvo je koje niko iz pančevačke ekspedicije sigurno nikada neće zaboraviti. Prostran kompleks opasan zidinama i prelepom prirodom, nalik na napuštenu fabriku, tih i zlokoban i danas oko sebe širi miris zla i strave.
Ovaj logor osnovan je 1914. godine, a sejao je smrt i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Po nacističkoj kvalifikaciji označen kao logor najvišeg nivoa.
Cilj upravitelja i čuvara Mauthauzena bio je uništavanje volje logoraša, što se postizalo mučenjem i prinudnim i besmislenim radom, davljenjem, gušenjem, premlaćivanjem do smrti, izgladnjivanjem do umiranja, a za najizdržljivije – krematorijumom.
Koncert koji su članovi PSCPD-a na kraju tog dana održali u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u petnaest kilometara udaljenom Lincu, bio je obojen emotivnim nabojem svega doživljenog.
A kakav je utisak njihov nastup ostavio na austrijsku publiku najbolje svedoči prikaz zapisan na Fejsbuk stranici Eparhijskog centra „Dimitrije I. Stefanović” koji prenosimo u celosti:
– Bog na nebu, serafimi u Pančevu… Kada slušate hor sa tradicijom dugom gotovo dva veka, sa članovima koji su povezani krvlju, kumstvima, decenijskim prijateljstvima i nadasve ljubavlju prema muzici, morate biti spremni za nesvakidašnje emotivne potrese. Ljudi koji znaju kako diše i koju boju glasa ima onaj koji stoji ispred, iza i sa obe strane njih, koji proslavljaju zajedno praznike i rođendane, koji zajedno boluju sve tuge, takvi ljudi imaju moć i magiju koja se ne može kupiti niti naručiti, koja se stvara kroz neprospavane noći u autobusu, nepregledne sate proba i slaganja nota, sporečkavanja i mirenja. Kada hor peva kao jedan, sa istim mislima i osećanjima, energijom usmerenom ka publici i nebu, pred tako nečim samo srca od kamena ostaju suvih obraza.
Vremena za odmor za pevače iz Pančeva u Austriji nije bilo, jer je već za subotu, 8. april, uveče bio zakazan još jedan koncert „U susret Vaskrsu”, ali ovog puta u Beču, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi rođenja Presvete Bogorodice.
Pre toga vladika Andrej, u prestonici Austrije ugostio je sve članove hora na čelu sa Verom Carinom u svom vladičanskom dvoru. On je izdvojio vreme da porazgovara sa gostima, ali i da im pokaže svoju ličnu biblioteku koja sadrži gotovo 4.000 knjiga, a takvu čast malo ko je do sada zaslužio.
Uveče je crkva u Beču bila prepuna vernika, a do kraja koncerta obrazi prisutnih pojedinaca bili su mokri od suza. Ovom koncertu prisustvovala je i 97-godišnja majka vladike Andreja – Ana, a vladika je i ovom prilikom održao nadahnut govor uputivši horu najveće pohvale i poziv za ponovni dolazak u Austriju, ali i u Švajcarsku i Italiju, gde takođe srpske crkve okupljaju veliki broj vernika sa naših prostora.
Narednog jutra, na Cveti, u istoj crkvi hor je pevao Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog i nakon toga održao još jedan koncertni nastup, izvodeći dela Golemovića, prote Mirka Pavlovića i Mokranjca.
Nakon koncerta u nedelju, vladika je hor poveo i na prelep vidikovac iznad Beča i time je turneja Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva završena, a raspevani autobus se zaputio nazad u Pančevo.
– Ova turneja za sve nas je bila jedno neprocenjivo iskustvo. Niko od nas nije se iz Austrije vratio isti. Beskrajno smo zahvalni vladiki Andreju na tome koliko je pre svega svog ličnog vremena uložio u druženje s nama. Dočekao nas je u Salcburgu i Beču i doživeli smo da nas uvede u svoje lične, najintimnije odaje, što je velika privilegija. Veoma smo zahvalni gradu Pančevu koji nam je pomogao da štampamo koncertne brošure i Narodnom muzeju koji je doprineo da one izgledaju tako reprezentativno. Zahvaljujemo se na prevodima Nadi Đorđević i Bojani Stošić. Zahvalni smo sveštenicima Svetouspenskog hrama što su nam napravili predivne fascikle kako bi naš nastup i u vizuelnom smislu bio do detalja besprekoran – rekla je mr Vera Carina po povratku sa puta.
Ona je otkrila i svoje utiske o saradnji sa pevačima iz hora.
– Fascinirana sam koje je napore ovaj sastav izdržao s obzirom na to da je program bio izuzetno težak. Pokazali su koliko mogu. Kad smo počeli da obnavljamo program pred turneju, pevači su tek na poslednjim probama uoči puta uspevali da od početka do kraja otpevaju sve. To vam govori koliko su to zahtevne kompozicije, a tamo smo to pevali dva puta, i uz to smo imali i dodatne kompozicije, kao i večernje i liturgiju. Sve je to urađeno s lakoćom verovatno zato što su pozitivna energija i gostoprimstvo svih naših domaćina u Austriji, gde god da smo se pojavili, bili toliko jaki da niko u tom momentu nije osećao umor, već samo želju da istu tu dobru energiju pošalje u suprotnom smeru – poručila je Vera Carina.
A kako zvuči Večernje na veliki petak uživo imaćete priliku da čujete već ovog petka, 14. aprila, od 15.30 u Svetouspenskom hramu.
– Verujem da će ovaj Veliki petak sada u petak biti nesvakidašnji i da će pevači svojim izvođenjem učiniti da vernici najtužniji dan za hrišćane dožive još dublje i emotivnije – rekla je Vera Carina i pozvala sve sugrađane da dođu na službu.
Hor će pevati i na Vaskršnjoj liturgiji u nedelju u 9.30, takođe u Svetouspenskom hramu. Nakon toga hor se sprema za nastup na Danima prota-Vase u junu, a Dečji hor i Podmladak PSCPD-a u međuvremenu se priprema za predstavljanje na Festivalu dečjih horova (FEDEHO) koji će biti održan u maju u Beogradu.
