Godinama unazad, ma decenijama već, Pančevo može da se pohvali i da se ponosi svojim građanima koji su ostavili dubok trag u srpskom sportu. Plejada je to vrhunskih igračica i igrača, fenomenalnih pojedinaca, odličnih organizatora u klubovima, entuzijasta, istinskih zaljubljenika u sport, koji su doprineli da se naš grad visoko pozicionira kada je ova životna grana u pitanju.
Ipak, ličnost u žiži jeste istinski zaljubljenik u sport, u fudbal pre svega. On je, zajedno sa svojim saradnicima, Pančevu podario fudbalskog prvoligaša. Da, pred vama je razgovor sa Zoranom Naunkovićem, predsednikom Fudbalskog kluba „Železničar”.
Kako je sve počelo?
Naunković je, zajedno sa svojim najbližim saradnikom Nenadom Bojkovićem, u popularnu „dizelku” došao još 2011. godine, na poziv prijatelja i tadašnjeg igrača Slaviše Pavlovića Džamba. Železničar je tada igrao u Drugoj južnobanatskoj ligi grupa „Zapad”.
– Pre svega želim da se zahvalim svim ljudima koji su kroz istoriju predvodili klub, svim bivšim igračima, jer nisu dozvolili da se ovaj kolektiv ugasi – počinje Naunković priču.
U sezoni 2011/2012 Železničar je bio drugi na tabeli i nije ušao u viši rang, ali ono što je najvažnije, imidž kluba je počeo da se menja. Tokom prelaznog roka oformljen je tim s ciljem da se u novom šampionatu „napadne” plasman.
– Pojačali smo i igrački, ali i rukovodeći kadar u klubu. Grad je uvideo pozitivne promene u našem kolektivu, pa je minimalno pomogao klubu. Već u sezoni 2013/2014 ušli smo u novoformiranu Vojvođansku ligu „Istok”, ali kao drugoplasirana ekipa, iza Sloge iz Plandišta. A naredne godine, na iznenađenje svih, uspeli smo da se plasiramo i u treći rang srpskog fudbala, u Srpsku ligu „Vojvodina” – premotava naš sagovornik film o uspešnom putu „dizelke” iz Pančeva.
O podršci Grada
Ljudi iz uprave Železničara borili su se da ovaj klub svake godine postane za nijansu bar uspešniji od prošle, da bude još bolje organizovan, da postiže još bolje rezultate…
– Do pre neku godinu finansijska pomoć od Grada bila je usmerena samo na osnovne potrebe takmičenja, tako da nijedan ulazak Železničara u viši rang nije finansiran iz gradskog budžeta. Prva godina značajnije podrške klubu od Grada bila je 2018. i tada smo uspeli da stavimo sedišta na tribinu na SC-u „Mladost”, urađene su kućice za igrače i delegata, izgrađen je sistem za navodnjavanje terena… Sve se to poklopilo s proslavom jubileja, četrdeset godina JKP-a „Mladost”. Tek 2019. godine stekli su se uslovi da možemo da razmišljamo o pomaku napred, o plasmanu u Prvu ligu. Železničar je tada prvi put imao ravnopravne uslove sa ostalim klubovima, jer je odlukom Gradskog veća postavljen za sunosioca razvoja fudbala u Pančevu. Ljudi iz pančevačkog sporta znaju da Grad izdvaja ozbiljna sredstva za sve sportove. To neće da potvrde samo oni koji ne žele – dodaje naš sagovornik.
Bez politike, molim!
Zoran Naunković je 2014. godine izabran i za najboljeg sportskog radnika u našem gradu, što je bio još jedan dokaz da je na pravom putu.
– Normalno je da na putu do cilja imamo rivale i na terenu i van njega, ali ono što mi je čudno, jeste to da više protivnika imamo u svom gradu. Svako ko me poznaje zna koliko sam želeo da Pančevo dobije drugoligaša u fudbalu. Ako zlonamerni misle da je svaki uspeh u životu povezan s politikom, mogu da kažem da ni ja ni moji najbliži saradnici nismo članovi nijedne stranke. Nismo politički angažovani, ali svakako podržavamo ovakav odnos grada i države prema sportu. Samo zlonamerni ne žele to da priznaju i zatvaraju oči pred stanjem u srpskom sportu. Na kraju, želeo bih da dodam da je naš krajnji cilj da ulascima u viši rang u stvari smanjimo dotacije iz budžeta prema nama i da se ta sredstva usmere u razvoj sportske infrastrukture našeg grada – gotovo u dahu izgovorio je naš sagovornik.
Klub za ponos
Pančevačka „dizelka” postala je pravi hit srpskog fudbala. O Železničaru se priča i piše. S nestrpljenjem se iščekuje svaka naredna utakmica, svaki rezultat… To je normalno, jer odavno ljubitelji fudbala u Pančevu nisu bili u prilici da neki njihov klub bude na velikoj sceni. Zato i jesu svim srcem uz „Želju”.
Zoran Naunković je jedan od onih koji su pokazali da znaju kako se upravlja sportskim kolektivom, kako od malog napraviti klub za poštovanje.
U popularnu „dizelku” kročio je pre deset godina i od najnižeg ranga doveo ju je, zajedno sa svojim saradnicima, do fudbalskih visina – do Prve lige Srbije.
Ono što je „Želja” učinio prošle godine, Pančevo je čekalo gotovo dve pune decenije. Poklonici najvažnije sporedne stvari na svetu u našem gradu i okolini opet imaju klub za ponos, tim za koji navijaju, čije rezultate željno iščekuju…
U liku Zorana Naunkovića Pančevo ima ozbiljnog sportskog radnika, igrači predsednika kome veruju, novinari iskrenog sagovornika… Zahvaljujući i svemu tome, u Fudbalskom klubu Železničar svi mogu da vide i ozbiljnog partnera.
– Prva liga jeste vrlo zahtevno i kvalitetno takmičenje, ali posle naše prve sezone u visokom rangu mogu da kažem i da nije nikakav bauk. Železničar može i ima kvaliteta da sve to isprati. Sve je na mnogo višem nivou, počevši od stadiona na kojima smo gostovali, pa do puteva kojima smo išli na utakmice. Kada smo došli u klub vozili smo se i seoskim putevima južnog Banata kako bismo pratili „Želju”, a sada na utakmice idemo auto-putevima – dodaje Zoran.
Tim koji pobeđuje i van terena
Mnogo toga je urađeno u Fudbalskom klubu Železničar od kada su došli Zoran Naunković i njegov prvi saradnik Nenad Bojković. Nešto kasnije priključio im se i Predrag Sanader, pa„Želja” sada ima tim „funkcionera” koji ume da povlači prave poteze i organizuje sve što je potrebno organizovati u jednom velikom kolektivu.
Niko ne boluje od „titula”, naprotiv.
Oni pre svega vole fudbal, vole Železničar, pa im nije strano ni da ponesu pakete vode igračima, da razvrstavju opremu, da budu i ekonomi i čistači kada to zatreba.
– Uz pomoć Sportskog saveza Pančeva i zahvaljujući odličnoj saradnji sa Slobodanom Bitevićem i Dejanom Perićem, stadion na SC-u „Mladost” doveden je u stanje da možemo na njemu da odigravamo prvoligaške utakmice. Svlačionice su sada na nivou koji zadovoljava profesionalni rang takmičenja. Svi koji su ih videli znaju kako je sve to izgledalo pre, a kako je danas. Ulaskom u Prvu ligu mi smo zaposlili preko dvadeset ljudi, uglavnom naših sugrađana. Profesionalan rang u fudbalu jeste skup, ali siguran sam da i veći ciljevi nisu nedostižni. Vidim Pančevo i Železničar u fudbalskoj eliti Srbije. Fudbal u našem gradu je zaslužio da mu se pomogne, kao što je to slučaj i sa drugim sportovima. Da, potrebna nam je podrška grada, ali pozivamo i sve privredne subjekte da nam se pridruže i da nam pomognu, uz maksimalnu kontrolu utrošenih sredstava – ističe Naunković.
Deci ne želimo da naplaćujemo članarinu
Odaje naš sagovornik utisak samouverenog čoveka. Dobro razmisli pre nego što nešto izgovori, a takav je i kada povlači poteze u svom klubu. Ima viziju, svoj stav. Uostalom, sa svoje 43 godine on se već uveliko pokazao i dokazao u fudbalskom svetu naše zemlje.
– Ponosan sam na činjenicu da Fudbalski klub Železničar neprestano funkcioniše već 74 godine. Tu smo, na istoj adresi, sa istim brojem žiro-računa, nemamo dugovanja. Ponosan sam što je jedan igrač Želje prešao u Crvenu zvezdu, ponosan sam na mnogo toga što smo uradili. Jako nam je važan i bitan rad sa dečacima. Sportski centar „Mladost” je idealan da se u njega uloži i od njega napravi prava oaza u kojoj bi bio omogućen razvoj najmlađih igrača. Stalno želimo da unapređujemo rad mlađih kategorija, ali i da zadržimo višegodišnju praksu, da deci ne naplaćujemo članarinu. Ja potičem iz radničke porodice u kojoj je bavljenje sportom bio luksuz. Igrao sam dobro fudbal u školi, ali zbog članarina, nisam mogao da treniram u nekom klubu. I zbog toga želim da, dokle god možemo, ne naplaćujemo mališanima želju da se bave fudbalom.
– Ne mogu svi ni postati veliki igrači. Najveći broj dečaka odustaje u omladincima, ali i tada oni već nekoliko godina iza sebe imaju provedenih u nekom sportskom kolektivu. Drugačije razmišljaju, postaju bolji ljudi – iskreno o najmlađima govori roditelj četvoro svoje dece.
Nije uvek med i mleko, ali nedosanjani snovi ne mare za prepreke
Samo oni koji vode neki veliki sportski kolektiv znaju na kakve sve prepreke nailaze i šta je sve potrebno da se naporan rad pretoči u uspeh. Često ne ide sve po planu, ali… Nije nimalo lako doći do vrha.
Još je teže na njemu i ostati.
– Mi koji smo u klubu i naše porodice znamo koliko je potrebno vremena i odricanja, u svakom smislu. Porodice najviše trpe, ali smatram da činimo dobru stvar. Bez obzira na eventualne posledice, ja i dalje imam cilj koji nije ostvaren. Ono što nas tera da se borimo svakako nije novac. Uostalom, ceo život je borba i ja verujem da ću zajedno sa svojim saradnicima uspeti. Da ćemo pobediti. U fudbal sam ušao sa željom da se takmičim, da pobeđujem. Železničar je uvek pokušavao, a to čini i sad, da bude klub gospodskih manira. I to je jedan od razloga zbog koga smo uspeli. Moja želja je da se još dugo godina u Pančevu gleda kvalitetan fudbal. Verujemo da smo našim odnosom i zalaganjem zaslužili još snažniju podršku grada u ovom trenutku. Fudbal je ponovo među vodećim sportovima u gradu, a moj san i cilj bavljenja radom u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu jeste da Pančevo dobije i moderan fudbalski stadion – poentira jedan od najuspešnijih sportskih radnika u našem gradu.
Zoran Naunković je fudbalski pregalac kome se veruje. Čovek koji zna znanje, nema šta. Dokazao je to već nebrojeno puta do sada. Ako veruje on, onda i svi zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu u našem gradu i okolini treba da veruju – Pančevo je postalo, a i ostaće grad fudbala.
Put od hiljadu milja počinje prvim korakom, kaže stara kineska poslovica. Polako, ali sigurno, važno je ići uvek u svom zacrtanom smeru. Veliku, ogromnu stvar, uradio je Fudbalski klub Železničar plasmanom u Prvu ligu naše zemlje…
Da se ne zaboravi…
I hvala svim Pančevcima koji su od daleke 1947. godine stvarali „dizelku”. Hvala im što su i u njenim najtežim vremenima bili uz nju i nisu dozvolili da se ugasi. Decenijama već, tamo na Misi, pokraj Peskane, fudbal je bio i više od igre…
„Želja” pančevački više od sedamdeset godina pod svoje skute okuplja pančevačku mladež, a kada su utakmice ovog kluba bile nedeljni „matine” od 10 sati, na „sportskom” se skupljalo pančevačko i mlado i staro, da onako domaćinski, pre ručka, odgleda svoje miljenike na terenu i vidi se sa prijateljima na tribini, uz čašicu razgovora.
Imao je Železničar svoje uspone i padove, gazio je i teške dane, ali uspeo je da ih pregazi. Nikada nije klonuo, odigrao je baš svaku sezonu od svog postanka.
Tavorila je pančevačka „Stara dama”, ali samo kada su rezultati u pitanju. Nije išla gore, ali nije ni poklekla… Svaka čast svim ljudima koji su makar delić sebe utkali u bogatu istoriju, hvala svima koji nisu dozvolili da Železničar nestane sa scene, već da opstane, kako-tako, ali da bude svoj. Jedinstven.
Da, život baš ume da piše romane…
Onda su se, niotkuda, na poziv prijatelja, Železničaru dogodili – oni!
Naši Pančevci koji pre svega vole fudbal, koji vole klub. Seli su, razmislili, zasukali rukave i – počeli da rade. Na radost svih pravih ljubitelja sporta u gradu na obali Tamiša. Okupili su oko sebe prave momke, iznova i iznova rađale su se nove ideje.
Mic po mic, iz sezone u sezonu, Železničar je preskakao rangove, postajao je sve prepoznatljiviji u fudbalskoj Vojvodini. Ta ogromna duša fudbalska i pozitivna priča širila se kao prolećni polen. Rađalo se novo sportsko „čudo” iz Pančeva!
Verovali su u sebe, u svoju ideju!
I uspeli su!
Naši Pančevci u Želji podarili su svom klubu i svojim sugrađanima ono što je čekano gotovo dve decenije. I ne misle tu da se zaustave! Zato ih i treba podržati! Pokazali su da znaju!
Železničar je dakle, autentični pančevački fudbalski klub koji je godinama oko sebe okupljao svoje sugrađane i ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu u južnom Banatu. Dolaskom sadašnje uprave, koju predvodi predsednik Zoran Naunković, zajedno sa najbližim saradnicima Nenadom Bojkovićem i Predragom Sanaderom, Želja doživljava pravi procvat.
Pančevci na čelu kluba očigledno najbolje znaju šta je potrebno Pančevcima. Železničar funkiconiše jednostavno, ali profesionalno. Zna se ko šta radi u klubu, a ceo sistem je stavljen u službu fudbalera, ali i građana Pančeva kako bi imali priliku da ponovo u svom gradu gledaju prvoligaški fudbal.
Zoran Naunković i njegovi saradnici borili su se (i još uvek to čine) da Železničar svake godine postane za nijansu uspešniji od prošle, da bude još bolje organizovan i da postiže još bolje rezultate.
Za sada im odlično ide.
