Da li ste znali da je 8,6% dece od 16 godina u Srbiji probalo neku vrstu droge, a da je više od polovine tog broja (5,6%) drogu konzumiralo tri ili više puta?! Ovo su pokazali rezultati Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji koje je „Batut” sproveo 2019. godine među tadašnjim učenicima prvih razreda srednje škole, odnosno 16-godišnjacima (rođenim 2003. godine), njih 3.529.
Gorepomenuto istraživanje pokazuje da je kanabis najčešće korišćena droga među učenicima prvih razreda srednjih škola u Srbiji. Ovu drogu je tokom života probalo 7,3% učenika. Posebno je zabrinjavajuće to što je ona toliko dostupna mladima danas da je skoro trećina, odnosno 29,5% anketiranih učenika izjavilo da su imali priliku da probaju kanabis jednom ili više puta, ali da to nisu učinili.
Ni ostale vesti nisu dobre. Ako ostavimo kanabis po strani, treba znati da je druge vrste droge tokom života probalo 3,4% šesnaestogodišnjaka!
Najčešće korišćena droga izuzev kanabisa je ekstazi (2,1%), a slede amfetamini (1,7%), kokain (1,5%), LSD ili drugi halucinogeni (1,5%) i na kraju heroin (1,1%).
Osim toga, 6,1% đaka je koristilo inhalanse tokom života, a 5,8% sredstva za smirenje bez saveta lekara.
Dostupno svima
Stavovi mladih o dostupnosti droga će vas možda najviše zaprepastiti. Oko četvrtine šesnaestogodišnjaka misli da bi lako ili veoma lako mogli da nabave kanabis i sedative bez recepta ako bi to želeli; 16,4% misli da lako ili veoma lako može nabaviti ekstazi; 10,9% to misli za amfetamine i 11,7% za kokain.
Možete li da verujete svojim očima?
Stručnjake sa „Batuta” posebno zabrinjava pojava sve većeg broja takozvanih novih psihoaktivnih supstanci (NPS).
– Pod NPS se podrazumeva širok spektar supstanci koje nisu pod kontrolom međunarodnih zakona u oblasti droga. One se najčešće prave na način da podražavaju dejstvo neke već poznate ilegalne droge koja je pod međunarodnom kontrolom, ali istovremeno imaju dovoljno različitu strukturu, kako bi mogle da se ostanu izvan postojećih zakona u oblasti droga. Neke od posledica upotrebe NPS, u zavisnosti od supstance, mogu biti psihotično ponašanje, ubrzan rad srca, anksioznost, poremećaj pamćenja, razdražljivost, fizička i/ili psihička zavisnost i predoziranje – upozoravaju sa „Batuta”.
Istraživanje tog instituta pokazalo je da je 1,8% anketiranih šesnaestogodišnjaka koristilo neku od novih psihoaktivnih supstanci.
Ovo su razlozi
Prvo pitanje koje vam se nameće kada vidite ovakve podatke, svakako je – zašto? Šta je to što izuzetno mlade ljude, takoreći decu, navodi ne samo da probaju nego i da ponovno uzmu drogu? U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu kao odgovor na to pitanje navode da se upravo adolescencija zapravo smatra jednim od faktora rizika za narkomaniju.
– Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu, kada od deteta postaje odrastao čovek. Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose. Neretko se dešava da se oni, zbog malog kapaciteta za podnošenje tenzije, opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i određuju šta će prihvatiti, a šta ne – navode stručnjaci iz Drajzerove.
Oni upozoravaju i na to da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju određene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima, profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl) u povećanom riziku da probaju droge. Takođe je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju droge, to jest ako se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti.
Ozbiljne posledice
Uzimanje droga je u ogromnoj meri štetno po zdravlje čoveka, jer njegov mozak i organizam evolucijom nisu pripremljeni za stalno izlaganje njihovom dejstvu.
Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju. Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Кasnije kada im treba sve više i više novca neretko preprodaju drogu, bave se krađama i ulaze u kriminal.
– Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, to jest na mestu ulaska droge, na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća i krvne sudove – ističu u bolnici u Drajzerovoj.
Lečenje je proces
Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i više decenija. Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika lečenja.
Najčešće se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom. Prva faza u lečenju je obično detoksikacija, to jest čišćenje organizma od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja i apstinencijalna kriza koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje droge je osoba zavisna.
Posle ove faze nastavlja se sa psihoterapijom u koju je uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i njima potrebna pomoć u prevazilaženju narkomanije. Promena životnog stila ka životu bez droga, prihvatanje pozitivnih vrednosnih opredeljenja i promena ličnosti narkomana su osnovni ciljevi u lečenju. Do ovih promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta, njegove porodice i terapeuta.
Na ove znake obratite pažnju
Znaci i simptomi korišćenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su:
- nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu ili na posao, česti izostanci,
- lošiji rezultati rada ili lošije ocene,
- neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa, napetost i razdražljivost,
- veća neodgovornost prema obavezama nego ranije,
- krupne promene stavova i sistema vrednosti,
- zapušten izgled,
- nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme,
- nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu,
- druženje sa osobama koje uzimaju droge,
- neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja, roditelja i rođaka,
- krađa novca u kući ili na poslu,
- druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte,
- česti tajanstveni telefonski razgovori,
- pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću, itd.
Savetovalište za mlade
Jeste li znali da u Savetovalištu za mlade „Moje mesto” sve osobe od 15 do 30 godina sa teritorije Pančeva mogu dobiti i pomoć psihologa i psihijatra, uživo ili onlajn?
Projekat realizuje Kancelarija za mlade grada Pančeva u saradnji sa Specijalnom bolnicom u Kovinu, Udruženjem „Psihogeneza”, Pančevačkim omladinskim centrom i Domom omladine. Projekat su podržali Ministarstvo omladine i sporta i Grad Pančevo. Više o tome pročitajte OVDE.
Pitanje psihologu putem kontakt-forme postavite OVDE.
