Naš projekat „Po kulturu autobusom” odveo nas je ovog puta na Kamenu goru. Pre nego što vam ispričamo šta smo tamo pronašli u riznici srpske kulture i tradicije, pogledajte kratak video kao uvod u ovu zanimljivu priču:
@zdravopancevo Reportažu pronađite na portalu Zdravo Pančevo! #srbijatiktok #viralvideo #pancevo #srbija #kamenagora #kosidba #fyp #kviz #pitalica #pogodi #pitanje #daliznate #daliznas #putovanja #pokulturuautobusom ♬ original sound – Zdravo Pančevo
Prava je ljudina taj Željko Kijanović, rođeni Kamenogorac, pitomi gorštak, dobroćudni div. Domaćin čovek, suprug, otac, drugarčina… Čuva tradiciju, čuva svoje selo i dedovinu od zaborava. Osnovao je Udruženje građana „Majkina duša” i baš tamo, daleko u brdima iznad Prijepolja, na samoj granici sa Crnom Gorom, tamo gde je nebo skoro pa nadohvat ruke, već devet godina zaredom organizuje manifestaciju „Kosačka moba”.
Dolazi Prijepoljac Željko redovno i u Beograd, Pančevo i Starčevo, ima mnogo prijatelja širom Srbije, Republike Srpske, ma iz celog regiona i, uvek, neumorno priča o Kamenoj Gori i manifestaciji koju organizuje… I poziva ljude da dođu u taj još uvek netaknuti deo prirode, u mesto gde se još uvek poštuju i livada i parče hleba, svako drvo, planinski izvor, grlo stoke ili kokoška…
„Kosačka moba” na Kamenoj Gori organizuje se svake godine, prvog vikenda posle Petrovdana, pa je ovog leta bila 16. jula.
Krenuo je autobus
Bio je petak, dan pre velike svetkovine… Pančevo, Beograd, Čačak… Kilometri su proticali… pa Požega, Užice, Zlatibor, Nova Varoš i Prijepolje. Oko 266 kilometara i još dvadesetak uzbrdo, krivudavim putem, kada je signal za mobilne telefone počeo da se gubi, konačno – Kamena Gora. Bajkovit predeo Srbije, nestvarna lepota prirode. Sam naziv smišljen je na osnovu pejzaža – šuma na stenovitoj planini, ili bolje – gora na kamenu.
Domaćinski, jer ljudi tamo drugačije i ne znaju, dočekao nas je Željko, uz jak stisak ruke, bratski zagrljaj i domaću rakiju. I suva govedina je pronašla svoje mesto na stolu, a onda su stigli i članovi Željkove porodice. Supruga Tanja, ćerka Jovana i sin Boško… Leteli su oko gostiju u pravom smislu te reči. Poštuju tradiciju, pre svega želju glave porodice da boravak na Kamenoj gori svima ostane u nezaboravnom sećanju. Tako je bilo.
Raznorazne domaće đakonije preplavile su drveni sto ispred kuće sagrađene od drveta i kamena, a posebnu pažnju privukao je stari, tradicionalni specijalitet ovih krajeva – ćeške. Posebna gurmanska čarolija, nekada obavezno jelo svadbarskih trpeza, spravljeno od piletine, žita i kajmaka.
Kamena gora nalazi se na nadmorskoj visini od 800 do 1.496 metara, a graniči se sa opštinama Pljevlja i Bijelo Polje u Crnoj Gori.
I upravo tu, na tom i takvom mestu, Željko Kijanović je na svom imanju podigao etno-domaćinstvo, osnovao Udruženje građana „Majkina duša” i počeo svim zainteresovanima, turistima i dobranemrnicima da premotava slike nekadašnjeg života… Nije to nimalo lako u 21. veku, ali ovaj dobroćudni div se ne predaje.
Sve tajne čuva Svetibor
Kamena Gora je prekrivena gustom četinarskom šumom, prošarana je proplancima, livadama i brežuljcima, a obiluje bistrim planinskim izvorima…
Najstariji stanovnik Kamene Gore jeste jedan bor, gorostas visok 13 metara, sa prečnikom krošnje od 18 i obima stabla od gotovo 5,5 metara, a njegova starost procenjena je na otprilike 500 godina. On je svojevrsni simbol „gore na kamenu”, pa su ga stanovnici nazvali i Svetibor. Kako kažu, od ovog bora se ništa ne odnosi – ni šišarka, ni slomljena grančica. Svetinja se, kažu meštani, ne dira, pred njom se samo skida kapa.
Meštani veruju da je to drvo sveto i da se u Svetiboru nalaze voskom zapečaćeni spisi koji svedoče o putevima i raskršćima Srbalja. Tu su, pričaju Kamenogorci, sve tajne srpskih seoba – ko je odakle i gde krenuo. Ipak, sve dok je Svetibor živ ta tajna je pohranjena u njemu i to se mora poštovati!
Bajka skrivena od civilizacije
Iznad magistrale koja od Prijepolja vodi do Pljevalja, cela Kamena Gora je u stvari živa bajka i mesto gde žive domaćini čistog srca i pitome naravi. I na sreću prirode, još uvek odoleva urbanizaciji.
Zaljubljenici u prirodu koji pohode Kamenu Goru ne zaobilaze vidikovce odakle pogled doseže sve do vrhova Durmitora, Jadovnika, Zlatara, Zlatibora i Golije, a šetnja cvetnim livadama, gde se u šarenilu poljskog cveća skriva 250 vrsta lekovitih biljaka – priča je za sebe.
Kamena Gora poznata je i planinarima koji imaju sedam markiranih staza na raspolaganju kako bi osvajali njene vrhove, otkrili su je i ljubitelji planinskog biciklizma, koji do kamenogorske idile dolaze stazama od Beograda preko Valjeva, Debelog Brda, Bajine Bašte, Tare, Dobruna i Sopotnice, a Kamenu goru obožavaju i paraglajderi. Veliki je izazov, a adrenalin sigurno posebno skače, kada se čovek vine sa visine od 1.200 metara iznad mora…
Nekada davno, Kamena gora je bila i stočarski kraj, a jedan od najvažnijih poslova bila je kosidba. Letina se prikupljala uz pomoć moba kada bi se kosači okupljali jedni kod drugih i zajednički obavljali težak posao. Kosidba je imala ogroman značaj u ovim krajevima, bio je to posao za životni opstanak, pa onda ne treba ni da čudi što su se i početak, a posebno kraj kosidbe pretvarali u prave svetkovine.
E, baš takve događaje Željko Kijanović želi da sačuva od zaborava.
Subota, 16. jul: dan kosidbe
Od ranih jutarnjih sati gosti su počeli da pristižu na Kamenu goru, u etno-domaćinstvo „Majkina duša”. Sve je bilo spremno za početak još jedne kosačke mobe.
– Hvala vam, ljudi, što ste došli na Kamenu goru, na planinsku lepoticu, gde je dobra voda, dobar vazduh i još bolji ljudi… Dao bog da nam dolazite još mnogo godina. Puno mi je srce sada – rekao je domaćin Željko okupljenima pred početak ovogodišnje manifestacije.
Učestvovalo je 15 kosača iz Srbije i Crne Gore, ali gostiju je bilo i iz Beograda, Sjenice, Pljevalja, Bijelog Polja, Priboja, Italije, Kragujevca, Pančeva…
Ubrzo su se zaorile tradicionalne pesme kosača, začuli su se zvuci bruseva koji su oštrili kose i – počelo je. Valjalo je što pre pokositi, za nadmetanje pripremljeno parče livade, valjalo je dobro zapeti jer je jedan otkos iznosio 3 metra… Ozbiljan i težak poduhvat, ali za prave iskusne kosače, koji su travu šišali gotovo kao mašina, to nije predstavljalo preveliki problem.
Pobednici
Prvo mesto zauzeo je Radmilo Đuković iz Pljevalja, inače šampion Crne Gore, drugi je bio Slaviša Čović iz Kamene Gore, a treće mesto je ovoga puta zauzeo prošlogodišnji pobednik Dragoljub Kijanović, popularni Baraba, takođe domaći takmičar.
Kako tradicija nalaže, posle kosidbe – usledila je svetkovina. Igralo se i pevalo, uživalo se i u izvedbama guslara, ali i u odličnim domaćim specijalitetima.
Tako se to radi na Kamenoj gori, na kosačkoj mobi.
Ovu planinsku lepoticu, pa i samu manifestaciju, treba definitivno sačuvati. A dogodine, i vi u autobus, pa na Kamenu goru, po pregršt kulture, istorije i tradicije koju nažalost lagano svi zaboravljamo…
