Na izlazu iz Despotovca prema Resavskoj pećini, sa leve strane regionalnog puta nalazi se neobična turistička atrakcija kakvu ćete retko gde još pronaći: Park maketa. U njemu se trenutno nalazi više od 30 realističnih maketa najvažnijih srpskih srednjovekovnih manastira. Identične su kao originali, samo 17 puta manje.
Sve ih je napravio jedan čovek – Milenko Ilić, meštanin Despotovca. On je i idejni tvorac, graditelj i vlasnik čitavog parka. Ovu jedinstvenu atrakciju posetili smo u okviru našeg projekta „Po kulturu autobusom“, u okviru koga na četiri točka obilazimo najzanimljivija i najlepša srpska kulturna dobra.
U Parku maketa, mestu ispunjenom neobičnom nadahnjujućom energijom i, za današnje vreme neočekivanim mirom i spokojem, od domaćina ćete čuti najzanimljivije i najneobičnije priče i legende o srpskim srednjovekovnim manastirima.
Za neke od njenih priča možda nikada niste čuli, ali ih istorija potvrđuje, dok je za pojedine teško pronaći izvor u zvaničnim podacima. Ipak, u parku će vam tamošnji vodič ispričati ne samo ono što ćete pročitati u svakoj enciklopediji ili udžbeniku iz istorije, već i ono što se o našim svetinjama govori u narodu, kakva verovanja postoje u vezi s njima i kakve legende se pletu oko tih svetih mesta već vekovima unazad, od njihovog nastanka do danas.
Kazivanja domaćina parka zaista je lepo slušati, a bez daha će vas ostaviti i remek-dela Milenka Ilića. Njegov talenat, strpljenje, posvećenost, ali i odlično poznavanje najvećih srpskih spomenika kulture zapisani su na svakom njegovom delu.
Park je inače tokom zime za posetioce zatvoren, a možete ga obići u periodu od 1. aprila do 1. novembra. Ulaznice su ove godine koštale 250 dinara za individualne posetioce, a 200 dinara za organizovane grupne posete.
Sudeći po onome što u parku možete videti i doživeti, teško da postoji bolji način da potrošite taj gotovo simboličan iznos.
– Park postoji 16 godina i ne radi jedino tokom zime. U tom periodu, vlasnik Milenko Ilić u Despotovcu uvek napravi neku novu maketu, pa tako s proleća, na početku sezone, posetioce redovno dočeka nešto dotad neviđeno. Tako će biti dok god prostor to bude dozvoljavao. Najnovije makete u parku su one koje realistično prikazuju manastire Morača i Banjska – rekli su nam u parku na početku obilaska.
Tokom obilaska čuli smo priče i o nekim od najvažnijih manastira čije se makete mogu videti u parku.
Evo nekih od njih…
Ravanica: Najstarija maketa u parku
Najstarija maketa u parku, ona koja je prva napravljena, jeste maketa manastira Ravanica. To je verovatno najosvetljeniji srpski manastir zato što ima 64 otvora i prozora. Ravanica je zadužbina kneza Lazara i tamo se nalaze i njegove mošti.
Manastir Ravanica nalazi se u blizini Ćuprije i posvećen je Hristovom Vaznesenju. Građen je između 1375. i 1381. godine i po stilu pripada Moravskoj školi.
Na tabli postavljenoj pored makete Ravanice navodi se da u najznačajnije freske u manastiru spadaju portreti kneza Lazara i kneginje Milice, kao i njihovih sinova Stefana i Vuka.
Po lepoti se izdvajaju i Sveti ratnici sa raskošnim i prelepim ratničkim uniformama tog vremena.
Ljubostinja: Zašto je kruna kneza Lazara u Istanbulu?
– Posle smrti kneza Lazara, njegova supruga Milica više se nije udavala, već je postala monahinja u svojoj zadužbini, manastiru Ljubostinja. On se nalazi kod Trstenika. Milica je iza jedne freske u zidu sakrila zlatnu krunu kneza Lazara i neki svoj nakit. Međutim, Turci su saznali za to, razbili su zid i krunu odneli u Istanbul, gde se ona nalazi do današnjeg dana. Oni je lepo čuvaju u Istorijskom muzeju, ali odbijaju da je vrate u Srbiju. Oko toga se navodno pregovaralo, ali se priča da su Turci postavili uslov koji Srbija nije mogla da ispuni: tražili su navodno da u Nišu bude srušena Ćele-kula da bi vratili krunu – ispričao je našoj ekipi vodič u parku.
Manastir je građen 1388. godine. Po predanju, kneginja je podigla hram na mestu gde se prvi put videla s budućim mužem, knezom Lazarom.
U hramu su i grobovi kneginje Milice i Jefimije.
Manasija: Drugi po veličini srednjovekovni manastir
Po sinu cara Lazara i kneginje Milice, despotu Stefanu Lazareviću ime je dobio grad Despotovac. Nedaleko od grada je i Stefanova zadužbina: manastir Manasija. Manastir je sagrađen u 15. veku.
To je drugi po veličini srpski srednjovekovni manastir.
Manasija je građena u periodu između 1407. i 1418. godine. Crkva je posvećena svetoj Trojici, a gradnja je u stilu Moravske škole.
Mileševa: Najpoznatija freska na svetu
U Mileševi se nalazi jedna od najpoznatijih srpskih fresaka u celom svetu: Beli anđeo ili Anđeo na Hristovom grobu. Ona je veliki ponos za Srbiju. Beli anđeo je simbol svekolikog ljudskog mira. Upravo zato je prvi satelitski prenos video signala 1962. između Evrope i Severne Amerike sadržao sliku Belog anđela iz Mileševe među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima.
Istu sliku je NASA u vremenskoj kapsuli 1977. poslala u svemir na dvema bespilotnim letelicama koje još uvek lutaju nebeskim prostranstvima u potrazi za mogućim vanzemaljskim oblicima života. Ta freska je zanimljiva jer s koje god strane da je pogledate imate osećaj da vas Beli anđeo gleda pravo u oči.
Mileševa se nalazi u jugozapadnoj Srbiji u okolini Prijepolja, u dolini reke Mileševske, po kojoj je manastir i dobio ime. Hram je izgrađen u periodu od 1218. do 1219. godine, pripada Raškoj školi, posvećen Hristovom vaznesenju i zadužbina je kralja Vladislava Nemanjića, sina Stefana Prvovenčanog.
Manastir ima veliki istorijski značaj. U njemu je 1337. krunisan kralj Tvrtko I. U crkvi su počivale mošti Svetog Save sve do 1595. godine, kada ih je Sinan Paša spalio na Vračaru.
Crkva Svetog Ahilija u Arilju: Inspiracija za pesnika
Pored Belog anđela, manje je poznato da u Srbiji postoji i freska Plavi anđeo. Ona prikazuje arhanđela Gavrila u plavom plaštu. Nalazi se u crkvi svetog Ahileja u Arilju. Crkva potiče iz 13. veka, sagradio ju je Dragutin Nemanjić, a freska je jedinstvena u svetu zbog toga što, kako narod priča, menja boju u zavisnosti od vremenskih prilika.
Po lepom, sunčanom danu boja plašta je navodno svetloplava. Čim se naoblači ili počne da pada kiša, plašt postaje sve tamniji. Niko ne zna zašto se to dešava.
Plavom anđelu je i čuveni pesnik Branko Miljković posvetio pesmu.
Sopoćani: Freske dva veka izložene snegu i kiši, a i dalje sveže
Na izvoru reke Raške, 12 kilometara od Novog Pazara, nalazi se manastir Sopoćani posvećen Svetoj Trojici. U Sopoćanima se nalazi ogromna freska Uspenje Bogorodice površine 40 kvadrata. Stručnjaci kažu da je to najlepša freska Uspenja Bogorodice u celom svetu. Manastir je iz 13. veka.
Sopoćani su više od dva veka bili bez kupola, ali su bez obzira na to freske očuvane do današnjeg dana. Zlatna podloga i prirodne supstance učinile su boje postojanim.
Manastir je zadužbina kralja Uroša I Nemanjića. Podignut je oko 1263. godine i po arhitekturi i stilu građenja pripada Raškoj skoli.
Najlepše freske u Evropi XIII veka, po oceni stručnjaka, slikane su u Sopoćanima. Najpoznatije freske, pored kompozicije Uspenja Bogorodice, jesu Rođenje Hristovo, Sretenje i likovi Apostola.
Gornjak: Čudotvorna stena koja spasava vid
– Između crkve manastira Gornjak i stene nalazi se mali prolaz i tu je ostavljena jedna kašičica. Na Đurđevdan, 6. maja, i samo tog dana u godini, iz stene kaplje voda, kao mali izvor, ali kap po kap. Ljudi onda dolaze, skupljaju vodu kašičicom i stavljaju je na oči. Kažu da ta voda pomaže osobama koje imaju problema s vidom. Na Đurđevdan se tu skuplja narod iz celog regiona i čeka u dugom redu da uzme čudotvorne kapi iz stene. Bilo kog drugog dana da dođeš – lep manastir, sve je lepo, kašika stoji, ali vode nema. Zašto se to dešava svakog 6. maja niko nema objašnjenje, tim pre što je manastir posvećen Uspenju Bogorodice. U blizini manastira, s leve strane, u šumi se nalazi i neobeležen izvor gde se takođe narod skuplja. Ta voda je poznata po tome da tera kamen i pesak iz bubrega. Čak je i lekari preporučuju – tvrdi vodič u Parku maketa.
Manastir Gornjak je na maloj zaravni ispod strmih litica planine Ježevac, na pola puta između Petrovca na Mlavi i Žagubice.
Sagrađen je u 14. veku, a zadužbina je kneza Lazara.
Manastiri Kosova i Metohije
Svetlana kaže da se u Parku minijatura trenutno mogu videti četiri manastira sa Kosova i Metohije.
Tamo se nalazi više od 1.300 crkava, manastira i isposnica, što je više nego što ih ima u čitavom ostatku Srbije. U Parku maketa postoje makete Visokih Dečana, Bogorodice Ljeviške, Pećke patrijaršije i Gračanice. Visoki Dečani su najveći i najmonumentalniji srednjovekovni srpski manastir, zadužbina Stefana Dečanskog.
Tu je i Pećka patrijaršija, manastirski kompleks nadomak Peći, gde se se nalazi najstarija ikona koja postoji u Srbiji: „Pećka Bogorodica“, stara 2.000 godina.
Bogorodica Ljeviška se nalazi u Starom gradu u Prizrenu. Nažalost 2004. godine je oštećena u velikom požaru, skoro sve freske su uništene, a restauracija je još uvek u toku. To je bila prva zadužbina kralja Milutina.
On je bio najveći ktitor – napravio je preko 40 manastira i crkava i to ne samo u Srbiji, već i u Evropi, pa čak i u Jerusalimu.
Četvrti srpski manastir sa Kosova čiju maketu imamo u parku je Gračanica. Ujedno je to i jedan od najlepših manastira u celoj Evropi. Napravljen je u srpskom vizantijskom stilu.
Za pravljenje makete Gračanice Milenku je bilo potrebno osam meseci. Ona mu je bila najkomplikovanija jer sadrži mnoštvo detalja. Inače mu je za izradu makete potrebno 3-5 meseci, u zavisnosti od stila.
Petrova crkva: Najstarija u Srbiji
Petrova crkva je najstarija srpska crkva. Posvećena apostolima Petru i Pavlu i nalazi se kod Novog Pazara. I ona je našla svoje mesto u Parku maketa.
U Petrovoj cerkvi izdešavale su se bitne stvari za Srbiju. Tu su kršteni Stefan Nemanja, potonji Sveti Simeon Mirotočivi i Rastko Nemanjić, potonji Sveti Sava. Ona je u XII veku bila prestono mesto Stefana Nemanje i centar srpskih zemalja. U njoj je Stefan Nemanja održao dva državna sabora. Zbog istorijskog značaja i izuzetne arhitekture, Petrova crkva je spomenik kulture od izuzetnog značaja i svetska kulturna baština pod zaštitom UNESКA. Ona je istovremeno najstariji sačuvani pravoslavni hram u Srbiji.
Žiča: Sedam vrata za sedam kruna
– U centru parka nalazi se i manastir Žiča karakteristične crvene boje. U narodu je poznat kao sedmovrata Žiča, zato što je tamo krunisano sedam srpskih kraljeva, počev od Stefana Prvovenčanog i zbog svakog krunisanja posebno su otvarana nova vrata. Prestolonaslednik bi ulazio, stavljana mu je kruna, a potom bi izlazio, vrata su posle bila zazidana tako da niko više tuda nije mogao da prođe, a otvarana su nova – čućete ovu priču od vodiča u Parku maketa.
Кtitor je srpski kralj Stefan Prvovenčani. Period građenja je od 1208. do 1215. godine. Po arhitekturi pripada tipu Raške škole.
Crkve koje nisu u Srbiji
U parku postoji i jedna ruska crkva, jer je mnogo Rusa posećivalo ovaj kompleks ranijih godina.
– Kao što mi kad odemo u inostranstvo volimo da tamo vidimo nešto svoje, tako su i oni u park dolazili s nadom da će ugledati i neku rusku crkvu. Milenko im je ispunio želju i po projektu je napravio i jednu takvu crkvu. Svi ostali manastiri u parku su srpski, a samo dva nisu sa teritoriji Srbije: Hilandar, koji je na Svetoj Gori i manastir Krupa, koji se nalazi u Hrvatskoj u Dalmaciji – zaokružio je domaćin priču i naše putovanje kroz riznicu u kojoj se čuva ono najsvetije i najvrednije što Srbija ima.
