Prema Кalendaru zdravlja, oktobar je Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke. Tokom ovog meseca mnoge zemlje sveta kroz različite aktivnosti nastoje da ukažu na rasprostranjenost ove bolesti i da podignu svest građanki i građana o značaju prevencije i ranog otkrivanja.
Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prema dostupnim podacima svake godine od raka dojke oboli oko 1,7 miliona žena širom planete, a oko pola miliona žena umre.
Na osnovu podataka Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u 2020. godini rak dojke se nalazio na prvom mestu i činio je 22,6% od ukupnog broja novoobolelih od svih vrsta raka kod žena.
U našem okrugu u poslednjih pet godina najveći broj obolelih registrovan je u uzrastu 55-64. godine, međutim bolest je prijavljena i kod mladih osoba, već u uzrastu oko 30 godine života. Rak dojke se godinama nalazio na prvom mestu po broju umrlih od svih lokalizacija raka kod žena u južnom Banatu. U 2019. se našao na drugom mestu odmah iza raka pluća sa učešćem 16%. Te godine je registrovano 22,1% manje umrlih nego u 2018. godini, 20% manje nego na petogodišnjem i 19,7% manje nego na desetogodišnjem proseku umrlih.
Najveći broj umrlih u našem okrugu beleži se u uzrastu 55-69 godina, a najranije registrovani smrtni ishod bio je kod osobe stare 30 godina.
O faktorima rizika za nastanak ove bolesti, o važnosti samopregleda i redovnih kontrola, ali i o načinima lečenja raka dojke razgovarali smo sa dr Dušanom Stojićem, specijalistom opšte hirurgije – supspecijalistom onkologom.
Doktor Dušan Duda Stojić, u svojoj preko tri decenije dugoj karijeri obavio je više od 10.000 različitih operacija i asistirao u bar još toliko njih, a posebno se posvetio upravo zahvatima koji se tiču uklanjanja promena na dojci.
Кoji faktori rizika utiču na nastanak raka dojke i zašto se donja granica starosti žena koje obolevaju spušta?
– Mnogo stvari utiče na povećanje incidencije. To je, pre svega, gensko nasleđe. Uz to, devojke sve ranije dobijaju cikluse i stupaju u seksualne odnose, što povlači i rizična ponašanja. Dalje, hrana koju jedemo nije ista kao pre. Zbog povećanja broja stanovnika ona se konzervira, koristi se mnogo više pesticida i aditiva, kao i antibiotika i steroida koji se daju životinjama. Zna se da se rizik od pojave raka povećava s godinama starosti, ali sada, zbog čitavog ovog miksa nepovoljnih faktora, imamo činjenicu da se razbolevaju i devojke od 16-17 godina. To su iznimni slučajevi, koji se odmah šalju na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
Кoji su to simptomi koji bi osobu mogli navesti na sumnju na postojanje maligniteta na dojci?
– Dobra stvar je u tome da je sve razvijenija svest kod žena o tome da je rano otkrivanje raka dojke jednako izlečenju, dovela do toga da se žene mnogo više bave samopregledom, koji je u osnovi cele priče, a zatim i da koriste druge dostupne metode – ultrazvuk i mamografiju, a tamo gde je to neophodno, i magnetnu rezonancu. Svakako je, kao što sam već rekao, prvi i najbitniji korak – samopregled. Žene ipak najbolje znaju svoje dojke i treba da jednom u 15–30 dana vrhovima prstiju kružnim pokretima od bradavica na gore i u pazušnoj jami ispitaju da li eventualno tamo postoji neka nova tvorevina. Treba obratiti pažnju i na pojavu bola na navedenim mestima. Jedan od simptoma je i curenje sadržaja iz dojke, bilo to mleko ili krv, naravno ukoliko žena nije porodilja. Ako se takvi simptomi pojave, potrebno je javiti se svom lekaru, koji će vas uputiti onkologu. Žene već od 40 godina ulaze u skrining kategoriju, kada se rade i mamografije, no pregled na mamografu se po potrebi radi i kod mlađih žena.
Da li preporučujete ženama, koje to sebi mogu da priušte, da urade BI-RADS test?
– Ako u porodici imate dve-tri osobe obolele od raka dojke, pri čemu je reč o bliskom rodu – majci, baki, tetki – tada obavezno treba uraditi BI-RADS test, kojim se utvrđuje potencijalna mogućnost javljanja raka. Poznat je slučaj u svetu kada je Anđelina Džoli uradila taj test i kada je odmah posle toga urađena obostrana mastektomija, to jest odstranjene su joj obe dojke. Da to nije urađeno, ova glumica bi imala 87% šansi da u sledećih pet godina dobije karcinom, a ovom intervencijom su te šanse svedene na pet procenata. Taj test se može uraditi i kod nas na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Analiza nije jeftina, ali jasno je da bi daleko skuplje mogle biti posledice, ukoliko se bolest javi.
Кoliko je operacija siguran znak izlečenja kada je reč o zloćudnom tumoru?
– Paradoksalna stvar kod hirurgije je u tome da ne lečimo uzrok, nego posledice bolesti. Ljudi koji ne razumeju da je lečenje raka multicentralno, u velikoj su zabludi. Hirurška intervencija sama po sebi nije jednaka izlečenju, već je tu puno propratnih službi, puno ljudi koji možda nisu tako eksponirani, a koji takođe rade izvanredan posao – hemioterapeuti, zračni terapeuti, onkolozi… Oni su ti koji se bave pacijentima posle operacije – a tada zapravo počinje prava borba. Imam sreću da radim sa izvanrednim timom onkologa, patologa i radiologa. Tu ima koleginica koje bi mogle da rade u bilo kojoj vrhunskoj onkološkoj ustanovi u Evropi. Ipak, ono što u ogromnom broju slučajeva jeste jednako izlečenju, svakako je rano otkrivanje. Tu činjenicu treba neprestano i što glasnije isticati, jer neki od zapuštenih slučajeva maligniteta na koje sam i sam nailazio zaista izazivaju nevericu. Neverovatno je kako i sada, u 21. veku, žene sebi dozvole da dođu u takav stadijum bolesti da se ništa ne može učiniti po pitanju njihovog izlečenja.
Кakva terapija i način života nakon operacije daju najbolje rezultate?
– To je sve individualno. Meni lično je u lečenju pacijenata važan konačan rezultat, a na koji način će se do njega doći je irelevantno. Verujem u zapadnu medicinu i zbog toga i radim ovaj posao. Nakon operacije neki pacijenti biraju hemoterapiju i zračnu terapiju, neki se okreću alternativnim načinima lečenja, neki drže različite dijete… Teško je dati odgovor šta je pravo rešenje. Normalno, nikom ne bih sugerisao da se ne operiše, a dalje je sve individualna stvar. Moje empirijsko viđenje stvari je takvo da se oni ljudi koji su pozitivno orijentisani prema svom problemu puno brže oporavljaju i mnogo duže žive. Ovakav stav se ne može naučno potkrepiti, ali iskustvo u praksi to pokazuje. Oni koji polaze od tačke u kojoj veruju da će im određena terapija pomoći i ne vide drugi ishod do ozdravljenja, imaju daleko veće šanse za izlečenje od osoba koje, kada saznaju da su obolele, klonu, padnu u depresiju i dijagnozu dožive kao smrtnu kaznu.
Pogledajte kako se pravilno obavlja samopregled dojki
Sufinansirao:
Grad Pančevo
Projekat „Za zdravo Pančevo“
