Na memorijalnom kompleksu „Stratište“ u Pančevu danas je obeležen Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu. Tom prilikom, Tigran Kiš, predsednik Skupštine grada Pančeva je položio vence, oddajući poštu svim stradalim pripadnicima romske zajednice.
– Na ovaj datum 1942. godine Hajnrih Himler je izdao izvršnu naredbu o deportaciji i likvidaciji svih Roma na teritoriji Trećeg Rajha. Nikada nećemo saznati koliko je nevinih Roma stradalo, ali ćemo sigurno znati da su narod, uz jevrejski i srpski, koji je trebalo istrebiti tokom te tragične četiri godine. Nažalost, rat u Srbiji je počeo i ranije, 6. aprila 1941. Svi znamo da je tada na desetine tona bombi palo na prestonicu Srbije. Ubijeno je preko 2.500 nedužnih ljudi, a u nekim gradovima bivših republika je na nemačke tenkove padalo cveće. Već 13. aprila, nemački precizno, izašli su spiskovi Roma, Jevreja i Srba koji su lišeni svih građanskih prava i sloboda. Devet dana kasnije u Pančevu se dogodilo prvo masovno streljanje na teritoriji okupirane zemlje. Trideset šestoro Pančevki i Pančevaca je streljano ili obešeno na Starom pravoslavnom groblju. Film o tome je snimljen kamerom nemačkog vojnika i danas predstavlja jedno od najstrašnijih svedočenja o Drugom svetskom ratu. Već u junu formirani su logori u Beogradu, Pančevu i celom Južnom Banatu, a masovne likvidacije organizovane su na jesen 1941. godine na ovom mestu, na Stratištu. Kao što su precizno znali koga treba likvidirati i pre same okupacije, tako su zločinci znali i kakav su zločin ovde počinili, te su u leto 1944. godine mesecima uništavali materijalne i pisane tragove o svedočenju koliko je ljudi ovde ubijeno. Istoričari kažu: između deset i dvanaest hiljada – rekao je Kiš.
Svečana ceremonija je započeta minutom ćutnja, nakon čega su intonirane himne Republike Srbije i Roma, koje je izveo pevački kvartet „Rapsodija“. Pored predstavnika Grada Pančeva, događaju su prisustvovali i predstavnici Vlade Republike Srbije, Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova kao i delegacija Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine na čelu sa predsednikom Daliborom Nakićem. Poštu stradalim Romima odali su i predstavnici Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra „Staro sajmište“, kao i predstavnici Jevrejske opštine Pančevo.
– S pravom se kaže da narodi koji ne poznaju svoju prošlost, ne razumeju vreme u kome danas žive. Isto tako, narodi koji se ne sećaju i ne poštuju istoriju rizikuju da se ona ponovi. Mi nismo ni takav narod, a ni takav grad. Pančevo pamti, Pančevo se seća. Pančevo je grad u kome danas živi 25 nacionalnih zajednica, koje se vekovima poštuju, uvažavaju i vole, a temelj tog bogatstva različitosti čini romska nacionalna zajednica. Grad Pančevo je uvek pomagao, sada pomaže i pomagaće ubuduće sve one koji neguju istoriju sećanja. Svima onima koji su ovde ubijeni i svima onima koji su pali za našu današnju slobodu večno hvala i slava im – rekao je Tigran Kiš.
Ministar Nemanja Starović podsetio je takođe na događaje koji su obeležili jedno od najtužnijih poglavlja iz vremena okupacije u Drugom svetskom ratu.
– Spomenik žrtvama fašističkog terora iz Drugog svetskog rata na „Stratištu“ kod Pančeva, podignut je 1981. godine. Danas, kada gradimo dostojnu kulturu sećanja na žrtve iz prošlih ratova, napominjem da će naše ministarstvo, kao i Vlada Republike Srbije, učiniti sve da ova masovno gubilište i stradanje Roma, nikada ne bude zaboravljeno. Naša je obaveza i dužnost da obezbedimo i to, da se njihove muke i patnje nikada ne zaborave – poručio je, između ostalog, Starović.
Vence su položili i mnogobrojni gosti Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. Osim njih, počast stradalim Romima odali su i Veljko Kajtazi, Saborski zastupnik u Saboru Republike Hrvatske, zatim Neždet Mustafa, zamenik Ministra za odnose među zajednicama u Vladi Republike Severne Makedonije i Zoran Dimov, predsednik Međunarodne Romske unije Republike Severne Makedonije.