Leto je u punom zamahu, a kao i obično, tokom vrelih dana sunčanica nije jedino čega se treba paziti: UV indeks skočio je na sam vrh opasne skale i odatle, kako se čini, neće ni silaziti.
Sudeći po prognozi za naredne dane, u celoj Srbiji će se indeks ultraljubičastog zračenja kretati se između 7 i 10. To znači da je opasnost od štetnog sunčevog zračenja vrlo izražena i da treba da preduzmemo posebne mere zaštite.
Dobar sluga, loš gospodar
Treba imati u vidu da ultraljubičasto zračenje nije uvek i sasvim štetno. Ono je neophodno našem organizmu u procesu stvaranja vitamina D, koji ima značajnu ulogu u razvoju kostiju i zuba, stvaranju ćelija krvi i jačanju imuniteta.
Međutim, za te potrebe ne treba nam više od 15 minuta sunčanja dnevno. Ako preteramo, dolazi do trajnih oštećenja kože, koja ne nestaju čak ni kada opekotina izbledi. Sa svakim narednim produženim sunčanjem, na tom mestu se već oslabljeni lokalni imunitet i genetski materijal kože još više uništavaju.
Prekomerna izloženost ultraljubičastim zracima može da dovede do raka kože, oštećenja oka (prvenstveno do katarakte), slabljenja imuniteta, kao i do prevremenog starenja kože. Ultraljubičasto zračenje je posebno opasno za decu i adolescente, jer može da bude uzrok teških oboljenja kože kasnije u životu.
Melanom glavna pretnja
U Srbiji se svake godine otkrije oko 650 obolelih od melanoma, dok približno 300 ljudi umre od ovog najsmrtonosnijeg raka kože. Zastrašujuća je činjenica da među mladima uzrasta od 15 do 29 godina u proseku godišnje četiri muškarca i šest žena oboli, dok tri muškarca i jedna žena navedenog uzrasta izgubi bitku sa ovom opakom bolešću.
Iako se Srbija nalazi u grupi zemalja sa nižim rizikom obolevanja, crveni alarm se pali zbog podatka da se broj obolelih od 2005. do 2015. povećao za čak 25 procenata. Stručnjaci objašnjavaju da je glavni razlog tome pre svega nekontrolisano izlaganje stanovništva UV zračenju u prethodnim decenijama.
Кako se zaštititi?
U letnjim mesecima vrednosti UV indeksa su gotovo svakodnevno povišene, pa uvek, a ovih dana pogotovo, treba izbegavati izlaganje suncu između 10 i 16 sati (čak i onda kada je oblačno, jer UV zraci prolaze kroz oblake). Potreban je dodatni oprez ako boravite u blizini površina koje reflektuju veliku količinu svetlosti, kao što su voda, pesak i sneg, zato što one mogu da povećaju izloženost UV zračenju čak za 90%.
Bez obzira na doba dana, nepokrivene delove tela obilato namažite kremom sa zaštitnim faktorom najmanje 15 i taj postupak ponovite na svaka dva sata.
Ukoliko morate da budete napolju tokom najtoplijeg dela dana, obavezno potražite hlad i nosite garderobu koja prekriva što veći deo tela. Na sunce ne bi trebalo izlaziti bez šešira i naočara za sunce, i to onih koje provereno blokiraju 99 do 100% UVA i UVB zračenja. Posebno povedite računa o deci, jer ona mnogo brže i lakše izgore.
Кao preventiva preporučuje se unos šest do osam čaša vode dnevno i ishrana bogata vitaminima C i E, beta karotenom i drugim karotenoidima, likopenom i omega 3 masnim kiselinama, kao i upotreba belog luka i zelenog čaja.
Koji zaštitni faktor odabrati?
View this post on Instagram
Savet dermatologa: deci zaštita najpotrebnija
Prema rečima prim. dr Svetlane Grubor, specijaliste dermatologije i venerologije u Кabinetu za dermatovenerologiju КBC Zemun, posebnu pažnju tokom leta treba obratiti na nežnu dečju kožu:
– Roditeljima savetujem da novorođenčad i bebe nikako ne izlažu direktno suncu pre prve godine života. Oko pola sata pre svake šetnje treba im naneti zaštitni krem ili mleko za decu sa SPF 50+. Istakla bih da iako dečija koža može brzo i bez vidljivih posledica da se oporavi od opekotina izazvanih suncem, oštećenja u ćelijskim strukturama ostaju i, posle nekoliko decenija akumulacije UV zračenja, može da se razvije rak kože.
