Na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Moje mesto” u okviru rubrike „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat Savetovalište za mlade „Moje mesto” realizuje Grad Pančevo, a finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta. Partneri na projektu su Udruženje „Psihogeneza”, Dom omladine Pančevo, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin i Udruženje „Pančevački omladinski centar”, koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”. Osim seansi uživo koje se održavaju u Domu omladine četiri dana u nedelji, dostupno je i onlajn savetovalište, gde na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza”.
Evo jednog od brojnih pitanja koja su do sada stigla u naše savetovalište. Ukoliko se pronađete u njemu, tu je i odgovor psihologa. (Podaci u pitanju su izmenjeni da bi se zaštitila privatnost)
Pitanje
Poštovana, mislim da imam neki poremećaj ličnosti i razmišljam o terapiji, ali bih volela da mi prvo kažete šta mislite na osnovu ovoga što ću napisati o sebi i svojim problemima.
Stidljiva sam i zatvorena, nemam prijatelje. Opsednuta sam analiziranjem ljudskog ponašanja. Mislim da imam opsesivno-kompulsivni poremećaj. Moje emocije variraju u toku dana od suza do smeha, uvek na kraju budem jako depresivna.
Želim neku savršenu osobu pored sebe i zbog toga ne dozvoljavam da mi priđe bilo ko, ali kad me odbije neko za koga mislim da nije vredan rastužim se i mislim najgore o sebi. Ovo se često odnosi na prijatelje.
Imala sam teško detinjstvo, puno kazni i batina, moja osećanja su bila zanemarena, i još mnogo svačega je bilo kroz detinjstvo.
Mia, 26 godina
Odgovor psihologa
Draga Mia, većina sadržaja koji si iznela odnosi se na komunikciju sa drugim ljudima, što meni može ukazati na nedostatak samopouzdanja u socijalnim situacijama, odnosno da nisi sigurna kada te neko i zbog čega prihvata ili ne prihvata.
Kad nismo sigurni u to da li nas neka osoba prihvata ili ne i šta zapravo misli o nama, onda je i osećanje strepnje, straha ili razočarenja zbog neispunjenih očekivanja razumljiv odgovor.
Od pomoći može da ti bude prisećanje na sigurnu relaciju iz života (osoba iz porodice, prijatelj iz detinjstva i sl), na način da takav odnos može da bude model za građenje novih, jer imamo li makar i minimalno iskustvo kako izgleda kada nas neko prihvata, znamo kada se neko postavi blagonaklono i prijatno ka nama.
Pokušaj sebi da daš odgovore na sledeća pitanja:
- Kako su se prema tebi ponašale osobe u odnosima u kojima si se osećala prihvaćeno?
- Kako treba da se postavi i ponaša neko prema tebi da bi ga smatrala pravim prijateljem?
- Da li ti nekim svojim ponašanjem utičes da drugi ne smeju da ti se približe?
- Šta je ono što si ti davala u prijateljskim ili emotivnim odnosima i kako je to uticalo na trajanje odnosa?
Verujem da je psihoterapija mesto gde možeš dobiti psihološko mišljenje, kao i konkretnije smernice za razmišljanje, tako da bih te podržala da u traganju za rešenjem navedenih problema potražiš podršku psihologa.
Pitanje psihologu možete postaviti OVDE.
