Već treću godinu zaredom, na lokalitetu Bostanište u Banatskom Novom Selu, arheološki tim Narodnog muzeja Pančevo vrši sondažna arheološka iskopavanja. Ovogodišnja kampanja sprovedena je tokom septembra i oktobra, a radove su vodili viši kustosi arheolozi Jelena Đorđević i mr Vojislav Đorđević, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.
Na ovom prostoru dokumentovan je kontinuitet seoskog življenja ranoslovenskog stanovništva u trajanju od punih tri stotine godina – od kraja 7. pa sve do kraja 10. veka. Kako kažu u Narodnom muzeju, trogodišnja istraživanja donela su dragocena saznanja o arhitekturi i svakodnevnom životu, ali i nesvakidašnje nalaze i naučne zagonetke.
– Stanovnici naselja na Bostaništu živeli su u poluzemunicama i zemunicama, skromnim kućama ukopanim u zemlju. Ovakav način gradnje pružao je optimalnu toplotnu izolaciju tokom oštrih banatskih zima i vrelih letnjih meseci. Kroz nekoliko faza razvoja naselja, smenjivale su se generacije čiji je život bio u potpunosti usklađen sa prirodom i okruženjem. Glavna karakteristika najvećeg broja istraženih stambenih i ekonomskih celina jesu duboko ukopane jame koje se podvlače pod zidove objekata u vidu niša i tunela. Ovakav specifičan način gradnje bio je direktno uslovljen jačinom jugoistočnog vetra (košave) koji je na ovoj poziciji duvao i pre više od hiljadu godina, isto kao i danas. Ukopavanje niša ispod nivoa zidova predstavljalo je savršeno arhitektonsko rešenje kojim su ranoslovenski stanovnici štitili svoja staništa od neprekidnih banatskih udara vetra – ističu arheolozi.
O unutrašnjoj organizaciji života svedoče ostaci grejnih tela unutar staništa.
– Dokumentovane su dve tradicije gradnje: masivne kamene peći i specifične zemljane peći ukopane direktno u lesni profil. Oni su predstavljali apsolutni centar doma: mesto oko koga se okupljala porodica i gde se pripremala hrana – dodaje istraživački tim.
Tokom istraživanja pre dve godine, na ovom lokalitetu zabeleženo je nesvakidašnje otkriće. Na samom podu jedne poluzemunice sa kamenom peći otkriven je skelet pokojnika.
– Ono što ovaj nalaz čini izuzetno retkim jeste podatak da je iznad njega formiran specifičan pokrov od pažljivo poređanih celih i fragmentovanih kamenih žrvnjeva za mlevenje žita, što otvara važna pitanja o verovanjima i pogrebnim ritualima tog perioda – ističu u Narodnom muzeju.
Ovogodišnja kampanja donela je novu zagonetku – objekat znatno većih dimenzija sa desetak dubokih jama unutar i oko njega.
– Trenutno pred stručnim timom stoje dve hipoteze: da li su ove duboke jame služile kao silosi za skladištenje hrane i žitarica ili predstavljaju tragove potrage za močvarnom (blatnom) rudom gvožđa. Odgovore na ovo pitanje daće predstojeće laboratorijske analize uzoraka zemlje. Iako na lokalitetu nije detektovan luksuzan materijal, pronađeni pokretni nalazi: fragmenti grubo pravljenih zemljanih posuda (rađenih slobodnom rukom ili na sporom vitlu) i jednostavne alatke, pružaju vernu sliku o realnom životu, zanatstvu i preživljavanju običnog čoveka u ranom srednjem veku – kažu arheolozi.
Ovaj tim ističe da konačni cilj projekta još uvek nije dostignut, te će arheološka iskopavanja na lokalitetu Bostanište biti nastavljena i u narednom periodu.
– Sklapanje mozaika o ranoj istoriji Banata se nastavlja, a ovo nalazište sigurno krije još mnogo tajni koje tek treba da budu otkrivene. Uspešna realizacija ove faze terenskih radova ne bi bila moguća bez izuzetne saradnje sa lokalnim stanovništvom. Upućujemo veliku zahvalnost svim vlasnicima parcela koji su nam izašli u susret, prepustili svoja imanja na korišćenje u periodu kada nema useva i time nam omogućili da bezbedno i nesmetano obavimo ova važna istraživanja – poručuju članovi arehološkog tima Narodnog muzeja.
