Doba godine kada se o potrebama i pravima gluvih i nagluvih osoba govori više nego inače za „čujući” deo sveta svakako je poslednja nedelja septembra. Tako je od 1958. godine, od kada se širom sveta obeležava Međunarodna nedelja gluvih.
Namerno smo naveli da to važi za „čujući” da čovečanstva, jer u svetu tišine, u kome gluvi i nagluvi žive, problemi su aktuelni svakog dana, a ne samo u poslednjoj sedmici septembra. I čini se da s prolaskom godina ne postaju manji.
No, to gluve i nagluve osobe ne sprečava da se raduju malim stvarima, da budu kreativni i fizički aktivni, da se bave umetnošću i sportom, da se druže i da uveseljavaju svoje okruženje onim čime raspolažu – bio to smisao za humor, neka posebna veština ili talenat ili pak činjenica da imaju udobno rame za plakanje ili ruku čiji će vam stisak reći da će, koliko god da su stvari loše, na kraju sve ipak biti u redu.
Da biste sve ovo o zajednici gluvih i nagluvih zaključili, dovoljno je čak i da samo odete u neku od njihovih organizacija makar i na pola sata ili sat upravo ovih dana, kad za to postoji povod i kada oni svako malo pogledavaju ka ulaznim vratima svojih saveza i međuopštinskih organizacija nadajući se gostima.
Jer muka je lakša, a sreća je veća kad se s nekim podeli.
U Međuopštinskoj organizaciji gluvih i nagluvih Pančevo gosti su se iščekivali u petak, 30. septembra, kada je priređena centralna proslava povodom obeležavanja Međunarodne nedelje gluvih i nagluvih.
U prostorijama organizacije u Ulici cara Lazara, okupio se zaista veliki broj članova, spremnih da sa medijima podele sve ono što se u njihovim životima izdešavalo od prošle godine kada su kamere prethodni put bile uperene u njih.
A izdešavala su se neka lepa takmičenja, radionice dekupaža i nabavljena su dva nova klima-uređaja…
Ipak, najpre je bilo reči o onome na šta se tokom Međunarodne nedelje gluvih i u medijima širom Srbije i sveta skreće pažnja, a to su izazovi i potrebe gluvih.
Povučeni u svoju zajednicu
– Međunarodna nedelja gluvih je prilika da se okupimo, da se družimo, ali i da zajedno pokušamo da podignemo svest javnosti i donosioca odluka o svemu onome što nas muči i što bismo voleli da se poboljša. Spisak je nažalost dug, ali verujemo da ima načina da se stvari poprave. Pre svega, mi kao gluve osobe imamo problem u komunikaciji i u mnogim situacijama zavisimo od pomoći tumača znakovnog jezika. Trenutno ih ima jako malo i nisu nam uvek dostupni. Mnogi od nas se povlače u sebe, jer se ponekad osećamo kao da nas pojedine osobe koje čuju smatraju manje vrednim i da nemaju strpljenja s nama. Zbog toga su mnogi od nas razvili i neku vrstu averzije prema komunikaciji sa ljudima koji čuju, jer nam je neprijatno. Povukli smo se u svoju zajednicu. A zapravo za to nema razloga. Uz samo malo dobre volje sve bi se to prevazišlo – navodi Zineta Jovanović, predsednica MOGN Pančevo.
Ona ističe da se gluve osobe često osećaju diskriminisano i u drugim segmentima života, poput zdravstva ili u oblasti obrazovanja i zapošljavanja.
– Kod lekara nas, na primer, u čekaonicama prozivaju preko zvučnika, iako uredno na prijemu uz knjižicu predamo karticu na kojoj stoji da je reč o gluvoj osobi i da je potrebno lično prozivanje. Pojedini lekari nemaju strpljenja sa nama, već samo na brzinu tumaču kažu šta da nam prenese. Tada zavisimo od toga kako je tumač razumeo lekara i koliko će i sam umeti da nam prepriča to što je rečeno. Kao i svim ostalim ljudima i nama mnogo znači da, kada je reč o zdravlju, možemo da postavljamo pitanja i dobijemo detaljnija objašnjenja i savete – navodi Zineta Jovanović.
Traži se šansa!
Kada je reč o zapošljavanju, mnogi poslodavci zaziru od toga da zaposle gluvu osobu i uglavnom to objašnjavaju teškoćama u komunikaciji. Generalno je u Srbiji poznata stvar da postoji veliki broj poslodavaca koji će radije platiti „penale” državi nego što će ispoštovati zakon i zaposliti osobu sa invaliditetom.
– Poslodavci greše što ne žele da nas zaposle jer strahuju da neće moći da se sporazumeju s nama. Mi koji smo dobili šansu da radimo dokazali smo da smo dobri, sposobni i vredni radnici i da je dovoljno da nam se nešto samo pokaže i mi ćemo to uraditi. Reči vam često nisu potrebne. Kao što se sporazumevate s osobom koja govori neki strani jezik koji ne poznajete, tako ćete se sporazumeti i s nama koji govorimo znakovni jezik. S nama je čak i lakše, jer je znakovni jezik često nalik onome što biste nam vi pokazali rukama pokušavajući da dočarate svoje reči – istakla je Zineta.
Lepe aktivnosti
Ipak, na svečanosti je bilo reči i o lepim i pozitivnim stvarima. Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Pančevo postoji već 66 godina, a podršku u radu dobija sa lokalnog, okružnog i nacionalnog nivoa.
– Međunarodna nedelja gluvih je značajna za kompletnu gluvu i nagluvu populaciju. Tokom tih sedam dana sve organizacije na teritoriji Srbije i u svetu organizuju razne aktivnosti ne bi li skrenule pažnju na probleme gluvih i nagluvih, ali i na svoj rad i ostvarene rezultate. Ono što smo mi realizovali od značajnijih aktivnosti u proteklom periodu bila je pre svega radionica dekupaža. Reč je o projektu koji je trajao dva meseca, a finansiralo ga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Organizovali smo prošle nedelje i sportsko takmičenje u pikadu i igri „Ne ljuti se čoveče” koje je naišlo na lep odziv naših članova – rekla je Suzana Belić, sekretar u MOGN Pančevo.
Ona je istakla i da je ovih dana priveden kraju i projekat koji je finansiralo Ministarstvo pravde Republike Srbije.
– Ministarstvo pravde je imalo razumevanja za naš projekat pod nazivom „Energetska efikasnost” i odobrilo nam je sredstva za nabavku dva klima uređaja, zahvaljujući kojima ćemo smanjiti emisiju zagađenja, ali i troškove grejanja u organizaciji. Želela bih da se zahvalim na finansijskoj podršci, kako pomenutim ministarstvima, tako i Gradu Pančevo i opštinama Кovin, Кovačica, Alibunar i Opovo koji nam kontinuirano pružaju finansijsku potporu bez koje apsolutno ne bismo mogli da funkcionišemo – istakla je Suzana Belić.
Šta nudi organizacija
Кao što je već poznato, MOGN Pančevo okuplja gluve i nagluve osobe iz Pančeva i pomenute četiri opštine: Кovin, Кovačica, Opovo i Alibunar.
– Imamo približno 300 članova sa različitim stepenom oštećenja sluha. Među njima je oko dvadesetoro dece. U ovom trenutku u organizaciju je učlanjeno oko 80 gluvih osoba. Pored usluga tumača za znakovni jezik, naša organizacija deci sa oštećenjem sluha pomaže da dođu do povlastica za prevoz na lokalu autobusima „Pantransporta“. Članovi kod nas mogu i da se informišu i o svojim pravima. Najaktuelnija tema kada je reč o nagluvim osobama je nabavka ili popravka slušnih aparata – istakla je Suzana Belić.
Ova organizacija takođe motiviše gluve i nagluve da zajedno sprovode različite aktivnosti koje poboljšavaju kvalitet njihovog života, omogućavajući im da se socijalizuju i da lepše provode svoje slobodno vreme.
– Pre pandemije smo imali nekoliko različitih sekcija, od kojih je našim članovima omiljena bila pantomima. Dobro su bile posećene i folklorna i recitatorska sekcija, a naše starije članice privlačio je ručni rad. Zbog epidemioloških mera mnoge od tih aktivnosti su pauzirane, ali polako se vraćamo u kolosek. Prošle godine smo uspeli da sa našim članovima pripremimo kraći pozorišni komad kojim su se oni potom uspešno predstavili na Festivalu umetnosti gluvih u Beogradu, a ove godine su tu već pomenute aktivnosti iz domena umetnosti i sporta. Pripremamo još nekoliko zanimljivih aktivnosti za ovaj poslednji kvartal godine – najavila je Suzana Belić.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Tišinom ću ti reći” Udruženja „Pančevački omladinski centar“. Projekat je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
