Na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Moje mesto” u okviru rubrike „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat Savetovalište za mlade „Moje mesto” realizuje Grad Pančevo, a finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta. Partneri na projektu su Udruženje „Psihogeneza”, Dom omladine Pančevo, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin i Udruženje „Pančevački omladinski centar”, koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”. Osim seansi uživo koje se održavaju u Domu omladine četiri dana u nedelji, dostupno je i onlajn savetovalište, gde na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza”.
Evo jednog od brojnih pitanja koja su do sada stigla u naše savetovalište. Ukoliko se pronađete u njemu, tu je i odgovor psihologa. (Podaci u pitanju su izmenjeni da bi se zaštitila privatnost)
Pitanje
Moje ime je Milan, imam 17 godina i dete sam razvedenih roditelja. Živim sa majkom i sa bratom blizancem, sa njima se dobro slažem, ali sa ocem ne.
Ne volim da provodim vreme s njim jer me vrlo često kinji i vređa, šta god da kažem ili uradim, a ne slaže se sa njegovim mišljenjem on pobesni. Ono što me nervira je to kad me dovede u situaciju da moram da se potučem sa nekim, ponaša se kao da sam mu telohranitelj u njegovim poslovima u kojima se svađa sa zaposlenima. Nekoliko puta sam pokušao da prekinem odnos skroz sa njim, ali mi majka nije dozvolila. Šta da radim, uplašen sam i besan u isto vreme?
Odgovor psihologa
Pozdrav Milane, žao mi je zbog tvog lošeg odnosa sa ocem i na osnovu ovoga što si mi napisao smatram da ti je potrebna pomoć majke ili neke druge starije osobe kako bi se na nasilje stavila tačka.
Postupci koje tvoj otac ima prema tebi i drugima su ozbiljni i zahtevaju uključivanje vise lica. Nažalost, u ovome ne smeš biti sam. Budi svestan da niko ne treba da trpi nasilje, kako fizičko, tako ni psihološko i da postoje načini da se takvo ponašanje sankcioniše, posebno kada je dete u pitanju.
Ono što je moj savet je da prvo razgovaraš sa majkom, ispričaš joj sve što se dešava u odnosu sa ocem, kao i da zahtevaš od nje da te zaštiti. Umesto tebe neka pokuša ona da razgovara sa ocem i skrene mu pažnju do čega može doći ukoliko se takvo ponašanje nastavi. Ukoliko otac ne bude mario za to, postoje institucije koje se time bave i čija je dužnost da zaštite sve nas.
Razumem da je teško pomiriti se sa činjenicom i prihvatiti da je neko ko treba da nam je najbliži, zapravo agresor i da je toksičan za nas.
Postoji mogućnost da tvoj otac ima ozbiljnijih psihičkih problema koji zahtevaju tretman i lečenje, a možda bi baš vaše suprotstavljanje takvom ponašanju doprinelo njegovom uvidu i želji da se obrati stručnom licu za pomoć.
Pitanje psihologu možete postaviti OVDE.
