Na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Moje mesto” u okviru rubrike „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat Savetovalište za mlade „Moje mesto” realizuje Grad Pančevo, a finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta. Partneri na projektu su Udruženje „Psihogeneza”, Dom omladine Pančevo, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin i Udruženje „Pančevački omladinski centar”, koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”. Osim seansi uživo koje se održavaju u Domu omladine četiri dana u nedelji, dostupno je i onlajn savetovalište, gde na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza“.
Evo jednog od brojnih pitanja koja su do sada stigla u naše savetovalište. Ukoliko se pronađete u njemu, tu je i odgovor psihologa. (Podaci u pitanju su izmenjeni da bi se zaštitila privatnost)
Pitanje
Želim da vam postavim pitanje na koje nigde ne mogu naći razuman odgovor. Reč je o mom starijem bratu sa očeve strane koji sa svojih 38 godina želi da postane monah.
On ima dobar posao, stan, porodicu, dvoje male dece i divnu ženu, veoma sređen život i uprkos tome jaku odluku da se zamonaši. Šta je moglo da ga navede na tu odluku, za stalno i bez povrataka u svetovni život? Moram to da razumem da bih mogla da prihvatim. Unapred hvala na odgovoru.
Odgovor psihologa
Informacije koje ste mi dali nisu dovoljne da bismo mogli postaviti značajnije hipoteze, ali uprkos tome pokušaću da zadovoljim vašu potrebu za razumevanjem bratovljeve odluke, osvrćući se na psihologiju religije.
Zapravo, iz ugla psihologije religije postoji nekoliko razloga zbog kojih se čovek odlučuje na taj korak. U svakom čoveku postoji momenat kada se izgubi i ima osećaj da mu ništa ne ide od ruke, pa reši da se osami, jednostavno nema osećaj da nekom služi, vredi, izgubio je svaku nadu. Okolina smatra da se sa njim ništa značajno ne dešava i tek kad dođe do neke važne odluke, pita se zašto je to izabrao.
U manastir najčešće idu oni koji u svetovnom životu vise ne vide smisao. Odlazak je u tim trenucima, ne samo bekstvo, već i nasušna potreba. O bekstvu se radi kada čovek nije spreman da odgovori na neke izazove, te mu je promena ambijenta značajna jer misli da će na taj način rešiti svoje problem.
Postoji mogućnost, takođe, da je jak osećaj krivice i griže savesti okidač za donošenje odluke o odlasku u samostan. Pokajanje može biti povod monaškog podviga. Čest je slučaj da se na kraju odustane od ove odluke.
Zamonašiti se znači proći dug vremenski period kao iskušenik, što nimalo nije jednostavno. Oni koji se odlučuju na ovakav korak i odlaze u osamu smisao mogu naći još samo u sebi samima, u Bogu, i usredsređenosti na duhovni rast.
U svakom slučaju, kod vašeg brata postoji jak razlog za ovakvu odluku, koji možda ne želi u ovom trenutku da podeli sa vama. Na vama je da to prihvatite i naučite kako da živite sa tim.
Pitanje psihologu možete postaviti OVDE.
