Ovih dana kada bat koraka ledene zime već dobrano odjekuje našim gradovima, selima i zaseocima, teško je i poverovati da smo pre manje od dve nedelje, na samoj sredini novembra, bili počašćeni sa nekoliko baš lepih, gotovo prolećnih dana.
A kada je već novembar bio tako darežljiv, red je bio da se to iskoristi na najbolji mogući način. Obuli smo naše skitaljke, zadenuli olovku za uvo, smestili se u autobus i krenuli po još jednu lepu kulturnu priču.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
A gde otići po novu dozu kulture, tradicije i prebogate srpske istorije nego na obale reke Rasine, u podnožje planine Jastrebac gde, kako kaže pesma: „kao bašta rascvetalih ruža grad Kruševac svima ruke pruža”.
Naravno da smo poslušali ovu rimovanu preporuku pesnika Ratomira Ivankovića Šenka iz Stopanje, sela između Kruševca i Trstenika. I tako je u nedelju, 13. novembra, naš „kulturni autobus” zajezdio ka srcu Srbije…
Pančevo, Kovin, Ralja, Velika Plana, Lapovo, Ćuprija, Paraćin… gazila je kilometre autoputa naša zaprega na četiri točka. Izranjali su pred našim očima Ćićevac, Stalać, Makrešane, Dedina… i posle oko 190 pređenih kilometara otvorio nam je svoje kapije Kruševac, prestonica srednjevekovne Srbije.
Grad kneza Lazara
Ovaj grad u kome su se donosile istorijske odluke u 13. veku i dan danas čuva najvažnije građevine iz tog vremena i prava je riznica priča koje naš narod čine onim što jeste…
Kruševac je kao svoju prestonicu podigao knez Lazar 1371. godine, a predanje kaže da je grad dobio ime po krušcu – oblom rečnom kamenu od koga je većim delom grad sazidan.
Istorija grada je burna, jer su i vremena svako malo bila takva, pa često nije bilo spokoja ni za Srbiju, pa ni za sam Kruševac. Posle Kosovskog boja, 1389. grad je postao prestonica vazalne Srpske države Lazarevića.
Njome je najpre upravljala kneginja Milica, a kasnije njen i Lazarev sin, despot Stefan. On je kasnije, kao što znamo, prestonicu preselio u Beograd.
Od 1444. Kruševac je bio u rukama despota Đurađa Brankovića, no Osmanlije su ga konačno porobile 1454. godine. Ropstvo je trajalo vekovima, sve do 1833, a tek posle oslobođenja grad počinje naglo da se razvija i napreduje, postavši uskoro jedno od većih oblasnih središta kneževine Srbije.
Lazarica
Najbolje očuvani deo nekadašnje Lazareve prestonice svakako je dvorska Crkva Svetog Stefana, u pesmama i u narodu mnogo poznatija kao Lazarica. Pored nje ostalo je vrlo malo od utvrđenog grada Kruševca. Sada je na tom mestu park u kome se nalazi i gradski muzej, ali primetni su i ostaci drugih starih građevina.
Sa ovog mesta gde je sve počelo krenuli smo i mi u obilazak grada.
Crkva Svetog Đorđa
Naredna tačka na našoj ruti jedna je od znamenitosti po kojima je Kruševac prepoznatljiv i na razglednicama: Crkva Svetog Đorđa smeštena u samom centru grada.
Ova velelepna građevina sagrađena je pre više od jednog veka, 1904. godine, po projektu arhitekte Dušana Živanovića, na mestu stare skromne crkve iz 1838. godine. Videćete kasnije da je ta 1904. godina i te kako važna za današnji izgled Kruševca…
Zanimljivo je da ova crkva, na kojoj ćete prepoznati srpsko-vizantijski stil gradnje, zapravo ima pet kupola, ali ćete spolja primetiti samo jednu, onu nad središtem crkve. Da biste videli ostale četiri, morate ući u hram, budući da su one smeštene ispod krova.
Okružno načelstvo
Dok šetate kroz Kruševac, vašu pažnju će sigurno uloviti i zgrada okružnog načelstva, „vršnjakinja” Crkve Svetog Đorđa, budući da je i ona svečano otvorena upravo te 1904. godine na koju smo iznad već skrenuli pažnju.
Danas je ova građevina sedište gradske uprave i spomenik kulture od velikog značaja.
Kuća Simića
Korak, po korak, fotografija po fotografija, i stižemo do još jednog lepog zdanja sa zanimljivom pričom: Kuća Simića u Zakićevoj ulici.
Ova kuća, sagrađena početkom 19. veka, smeštena je u samom gradskom centru, nadomak Spomenika kosovskim junacima i spada u najstarije očuvane istorijske objekte u Kruševcu i ujedno predstavlja kulturno dobro od velikog značaja.
Kako istorija kaže, kuća je u više navrata menjala vlasnike, a svojevremeno ju je otkupio knez Miloš i poklonio je svom kumu Stojanu Simiću, jednom od najvatrenijih ustavobranitelja.
U ovom objektu je na Božić, 1834. godine skovana Miletina buna, čiji je jedan od vođa bio upravo Simić i kojom je potom ograničena vlast kneza Miloša.
Danas je na gornjem spratu kuće postavka Narodnog muzeja Kruševca koja prikazuje kako su izgledale kuće, nameštaj, pokućstvo i porodični život u kruševačkoj varoši u prvim decenijama 20. veka.
Tamo ćete videti devojačku sobu kojom dominira mašina za šivenje i trpezariju u kojoj će vas impresionirati kredenac prepun posuđa od porcelana, srebrnine, rozental šolja i raznih drugih predmeta i figurica od stakla. Videćete i prelepe zidne satove, svećnjake i ramove za slike kakvi su u ono vreme u Srbiju stizali iz Austrougarske i ostatka Evrope.
U salonu će vas ostaviti bez daha bogato ukrašeni pirotski ćilim i portreti viđenijih kruševljana iz onog doba, dok ćete u hodniku imati priliku da izbliza vidite kostime koji su bili deo tadašnje mode. Ukoliko ne bude sve kako smo opisali, neka vas to ne iznenadi, jer se postavka s vremena na vreme menja da bi se tako izložilo više od hiljadu predmeta, dokumenata i fotografija s početka 20. veka kojima Narodni muzej u Kruševcu raspolaže.
Osim ove zanimljive zbirke, u Kući Simića nalaze se i muzejski turističko-informacioni punkt i suvenirnica.
Spomenik Biničkom
I taman kada smo izašli iz ovog prelepog zdanja, na kraju niza modernih kafića dočekao nas je spomenik još jedne ljudske gromade iz rasinskog okruga.
Reč je o srpskom kompozitoru Stanislavu Biničkom, koji je rođen u Jasici, nedaleko od Kruševca.
Stanislav Binički bio je pedagog, dirigent i kompozitor nekoliko vojnih marševa, među kojima je „Marš na Drinu”, najizvođenija kompozicija u istoriji srpske muzike. Binički je ostao upamćen i kao kompozitor prve srpske opere – „Na uranku”, napisane po tekstu Branislava Nušića.
U njegovoj rodnoj Jasici kod Kruševca svake godine se održava muzička manifestacija pod nazivom „Dani Stanislava Biničkog”.
Prvi počasni građanin
I gde god da čovek načini korak po Kruševcu, naići će na neku kulturnu ili istorijsku zanimljivost. Čak i kad se tome ne nadate, nešto takvo će se pred vama samo stvoriti. Toliko je Kruševac bogat.
Nama je tako, između ostalog pogled privukla i spomen ploča na jednoj kući. Prišli smo, naravno, i saznali da smo pred kućom Dragutuna Gavrilovića, prvog počasnog građanina Kruševca.
Na ploči piše: „U kući na ovom mestu živeo je od 1920. do 1930. pukovnik Dragutin Gavrilović, heroj odbrane Beograda 1915. godine, ratni komandant 2. bataljona XII pešadijskog puka „Car Lazar” na Solunskom frontu i komandant 47. pešadijskog puka u Kruševcu. Proglašen za prvog počasnog građanina Kruševca 1930. godine”.
Simbol Kruševca
Ako nas pitate, ne priznaje vam se da ste bili u Kruševcu ako se niste fotografisali kraj grandioznog umetničkog dela kakvo je Spomenik kosovskim junacima smešten na istoimenom trgu. Ovo je istinski simbol Kruševca, na koji svi verovatno pomislimo kad se spomene ime tog grada.
Ovaj impozantni spomenik sa mermernom piramidom visokom šest metara i sa kompozicijom Vile i Boška Jugovića na vrhu koja visinu spomenika povećava za još četiri metra, najpoznatiji je i verovatno najlepši rad srpskog vajara Đorđa Jovanovića.
I ovo delo Kruševac krasi od one gore istaknute 1904. godine, a otkriveno je na proslavi povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Istorija je zabeležila da je ovom događaju prisustvovao kralj Petar I Karađorđević.
Sam spomenik je prepun detalja i simbolike i predstavlja pravu enciklopediju jednog vremena. Na vrhu Boško Jugović, barjaktar srpske vojske ponosito stoji, iako ranjen i sa slomljenim mačem, ali srpsku zastavu ne ispušta. Vila u njegovim poslednjim trenucima doleće, stavlja mu lovorov venac na glavu i preuzima barjak, čime poručuje da se borba nastavlja. Na severnoj strani spomenika je i čuvena figura guslara, kao simbol epske borbe našeg naroda, a na južnoj strani je devojka – simbol same Srbije.
Spomenik sadrži i dva reljefa, koji prikazuju pričešće srpske vojske i scenu ubistva turskog sultana Murata. Tu su i grbovi kneza Lazara, Nemanjića i Kraljevine Srbije. Zaista impresivno delo!
Rasadnik glumačkih talenata
A da li ste znali da je Kruševac istinski fenomen kada je reč o glumi? Osnivači i prvi upravnici Kruševačkog pozorišta, Borislav Mihailović i Dragoslav Vasiljević Figa, verovatno nisu mogli ni da naslute kakve će sve glumačke veličine godinama kasnije iznedriti njihovo čedo…
Pogledajte samo ova imena: Mihajlo Bata Paskaljević, Miodrag Petrović Čkalja, Taško Načić, Vlastimir Đuza Sojiljković, Radmila Savićević, Radmila Živković, Milan Puzić, Ljubinka Bobić, Radoš Bajić, Vojin Ćetković, Marko Živić, Sergej Trifunović, Nataša Marković, Nataša Šolak, Katarina Marković... Svi oni imaju veze sa kruševačkim pozorištem.
Stoga i ne čudi što je povodom Dana grada, na Vidovdan, 28. juna 2019. godine, svečano otvoren Trg glumaca u Kruševcu.
U plejadi zaslužnih svoje mesto na tom trgu dobili su: Miodrag Petrović Čkalja, Vlastimir Đuza Stojiljković, Taško Načić, Mihajlo Bata Paskaljević, Milan Puzić, Radmila Savićević i Ljubinka Bobić.
Šta je to bagdala?
Sinonim za Kruševac jeste i Bagdala, brdo iznad samog grada. U slobodnom prevodu turska reč bagdala znači „božanstven pogled”.
Ono što smo mi videli i jeste božanstveno. No našem, putovanju to nije bio kraj. Tako opijeni kulturom, rešili smo da narednog dana počastimo svoj pogled i nekim prirodnim lepotama, a pluća – najčistijim planinskim vazduhom.
I tako je naš autobus nastavio od Kruševca malo dalje kroz sela Malo Golovode, Veliko Golovode, Velika Lomnica, Buci… a nakon još dvadesetak kilometara uzbrdo, iz drevne srpske prestonice stigli smo na Jastrebac.
Sve zbog jedne ptice
Čuvena planina iz dela jednog od najvećih srpskih pesnika Dobrice Ćosića zaista je pravi raj za sve ljubitelje prirode i aktivnog odmora.
Jastrebac je jedna od najstarijih planina u Srbiji i ujedno najšumovitija planina čitavog Balkana! Stoga i ne čudi što stručni tim Zavoda za zaštitu prirode Srbije već godinama vrši istraživanja bioloških, geoloških i predeonih vrednosti Jastrepca kako bi se ova planina proglasila zaštićenim prirodnim dobrom.
Po legendi, svoju gustu šumu, kao i ime, planina duguje jastrebu.
Ova ptica je sa grančicama skupljenim za gnezdo donosila i semenke i usput ih je sejala. Iz njih su izrastale biljke, trava i drveće koje i danas krase obronke Jastrepca.
Raj na zemlji
Planinom dominira prostrana visoravan i na njoj veštačko jezero.
Bilo da volite da planinarite ili ste samo željni poštenog odmora u miru i tišini, u prirodi koja izgleda više kao umetnička slika nego kao stvarnost, ovo je mesto o kome bi i te kako trebalo da razmislite.
Kao što je to već slučaj sa našim planinama, i ovde mozaik upotpunjuju listopadne i četinarske šume, među kojima su razapete livade ištrikane od retkih biljaka, poput planinskog javora, kostrike, zelenike i graba.
Jastrebac je, inače, jedna od retkih planina u Srbiji gde se mogu videti velike šume belih breza čija se vitka snežnobela stabla, jednom kada se nađete među njima, pamte zauvek. Zaštitni znak ove predivne planine sada je i zakonom zaštićen.
Evropski jelen, divlje svinje, zečevi, jazavci, kune, brojna jata sive čaplje, fazani, jarebice i divlje patke nisu retkost u ovoj idili, što potvrđuju i brojni planinari. Oni se na Jastrebac rado vraćaju i mnogo puta nakon što osvoje njegove vrhove…
Ni ovde ne manjka podsetnika na srpsku kulturu i tradiciju, pa se tako možete upustiti i u pešačenje uređenim stazama do istorijskih znamenitosti kao što su mala Crkva Svete Petke ili ranovizantijsko utvrđenje Gradac, jedno od najbogatijih arheoloških nalazišta iz tog perioda u našoj državi.
U podnožju planine Jatrebac nalazi se Ribarska banja, jedna od najstarijih banja u Srbiji, poznata između ostalog i kao omiljeno lečilište srpske kraljevske porodice Karađorđević.
Ukratko, ukoliko se odlučite da i sami posetite Kruševac, nadamo se da će vam ovaj naš vodič, odnosno mapa blaga, biti dobar putokaz, a nema sumnje da ćete u ovom lepom gradu i njegovoj okolini pronaći još mnogo dragulja koji kulturnu riznicu našeg naroda čine tako posebnom i vrednom.
