Da je džudistkinja iz Pančeva Andrea Stojadinov osvojila zlatnu medalju na Grend slemu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, u petak, 3. marta, zna ne samo celo Pančevo već i ceo svet!
Na ovom nadmetanju u organizaciji Međunarodne džudo federacije (IJF) učestvovalo je 364 takmičara iz 49 zemalja sveta. Za tim Srbije, pored Andree, nastupao je i Nemanja Majdov. U finalnom meču u kategoriji do 48 kilograma, Andrea je savladala Portugalku Katarinu Koštu i zauzela pobedničko mesto na postolju. Njen uspeh je tim veći što se u proteklom periodu gotovo godinu dana oporavljala od teške povrede.
Sinoć je Andrea bila na svom prvom treningu nakon povratka u Pančevo. Deca, treneri, menadžment i cela ekipa Džudo kluba Tamiš, gde Andrea trenira, priredili su joj prelepo iznenađenje.
Kada je izašla iz svlačionice i zakoračila u salu, dočekao ju je mrak, a kada su se svetla upalila, odjeknuo je gromoglasan aplauz. Pančevku oko čijeg vrata je ponosno sijala zlatna medalja čekali su torta i čitava ekipa Džudo kluba Tamiš sa bar stotinu dece, balonima i cvećem.
Pogledajte kako je sve to izgledalo:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
No, vremena za slavlje nije bilo mnogo, trenig je počeo čim su novinari iskoristili priliku da Andrei i njenom treneru i bratu Aleksi Stojadinovu postave nekoliko pitanja.
Brat i sestra su podelili s medijima utiske o takmičenju u Taškentu, ali i velike planove i snove ka čijem ostvarenju već grabe.
Andrea je najpre otkrila da li je očekivala ovako veliki uspeh nakon povrede koja je mnoge njene planove odložila na duže vreme.
– Znate kako, kad god idem na neki turnir ja se nadam zlatnoj medalji, tako da ne mogu da kažem da nije bila očekivana. Međutim, poučeni prethodnim iskustvom i znajući da je džudo takav sport u kome sve može da se preokrene u jednoj sekundi, treba imati fokus u svakom meču, ali i malo sreće da na kraju završite na prvom mestu. Drago mi je da je baš tako ispalo u Taškentu – kaže Andrea.
Ona ističe da je dan takmičenja od samog početka obećavao.
– Lepo je počeo dan i tako se i završio. Ko god je gledao takmičenje, video je da je tu sve bilo neizvesno do poslednje sekunde, ali stvari su se na kraju okrenule u moju korist. Imala sam i taj mali faktor sreće i dovoljno sam verovala u sebe da se borim do kraja.
Konkurencija u Uzbekistanu bila je izuzetno jaka, a ali Andreu to nije pokolebalo.
– U finalu mi je protivnica bila devojka od koje sam tri puta do sada gubila i nikad je nisam pobedila. Meč na početku nije obećavao, izgubila sam na dve kazne, ali sam u poslednje tri sekunde uspela da izjednačim, da nateram protivnicu na treću kaznu i da zatim i pobedim. Ponosna sam na to koliko sam mentalno dobro odradila celo takmičenje, koliko sam bila u fokusu i koliko nisam dala da do mene dopre ni najmanja nelagoda.
U ovoj predolimpijskoj godini, a nakon godine borbe sa povredom, Andrei je ova nova doza samopouzdanja više nego dobrodošla.
– Mnogo mi znači ovo priznanje, tim pre što nema mnogo takmičara iz Srbije koji mogu da se pohvale zlatom sa Grend slema. Do sada sam imala tri bronze, ali je prošlo mnogo vremena otkad sam se poslednji put popela na postolje tako da mi ovo zaista mnogo znači za samopouzdanje i potvrđuje mi da dobro radimo i da samo treba tako da nastavim i da guram dalje – poručila je Andrea.
Andrein brat i trener Aleksa Stojadinov ispričao je kako se osećao tokom mečeva u Taškentu.
– Mečevi su bili neizvesni do samog kraja pa je sve bilo dosta stresno i burno, ali uspeli smo da ostanemo hladne glave i ja, i što je još važnije – Andrea. Išli smo korak po korak, iz meča u meč, i kad bi nešto krenulo kako ne treba, nismo gubili glavu već smo staloženo prelazili na plan B i prilagođavali se novoj situaciji. Hvala Bogu, Andrea je uspela da reši sve probleme i da dođe do zlata, tako da sam na kraju dana bio presrećan i zadovoljan rezultatom – rekao je Aleksa.
Na pitanje da li će biti nekih izmena u daljem radu i pripremama za naredna takmičenja, Aleksa je odgovorio sledeće:
– Ovo je znak da za sada radimo sve kako treba. Odradili smo jako dobro pripremni period koji je prethodio ovom takmičenju, tako da nam ovaj rezultat pokazuje da smo dobro pozicionirani i da sve ide u pravom smeru. Nastavljamo dalje da jurimo takmičenja i medalje, a rad ostaje isti pošto je do sada dao dobre efekte, tako da ne menjamo ništa, a ako treba pojačavamo i grabimo dalje napred.
O tome koliko ostaloj deci i mladim džudistima, kojih u Džudo klubu Tamiš ima oko stotinu, znači Andrein uspeh i prilika da rade s njom, nešto više je rekla Natalija Novaković koju, kao i njenog brata Petra, takođe pamtimo po medaljama koje su dosada donosili sa brojnih turnira.
– Ovaj Andrein uspeh nam je velika motivacija jer u svima nama budi želju da budemo uspešni poput nje, ali nam dokazuje i da je moguće da svako ko vredno radi ostvari taj san. Mnogo nam znači to što Andrea trenira sa nama jer od nje možemo puno da naučimo. Volela bih da jednog dana ostvarim rezultate kakve ima Andrea i trudim se da budem što bolja, a Andrea mi pomaže u tome. Uvek je dobro da se nova informacija čuje od takvog šampiona – istakla je Natalija Novaković.
Godišnje se u svetu održava 12 ili 13 džudo gren slemova, a uz to i tri ili četiri gran-prija, koji vrede nešto manje od grend slema. Još dva grend slema održaće se do maja i Andrea planira da ode na oba kako bi skupila što više poena za olimpijsku normu. Nakon toga Pančevku od 7. do 14. maja očekuje Svetsko prvenstvo u Dohi.
Kako ističe, nada se da će se i otuda vratiti sa zlatnom medaljom. Nema tog njenog sugrađanina i sugrađanke koji joj ne bi poželeli baš to – ali samo za početak.
