Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u Južnobanatskom okrugu – tako glase upozorenja koja stižu iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo kad god se govori o zdravlju ljudi iz ovog okruga. O ovoj temi još glasnije se priča povodom Svetskog dana srca, 29. septembra, a zapravo, trebalo bi da nam ovaj mišić koji život znači na ličnom planu bude tema svakodnevno.
Način na koji provodimo dane, ono što jedemo, pijemo, radimo i osećamo – sve to hrani naše srce. A od „hrane” koje mu dajemo zavisi kako će nas (i koliko dugo) ono služiti.
Ako posmatramo period od poslednjih pet godina, u Južnobanatskom okrugu od akutnog koronarnog sindroma (infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris) godišnje oboli oko 830 osoba. Od ukupnog broja obolelih, infarkt miokarda se dijagnostikuje kod oko 90%, a nestabilna angina pektoris kod 10% pacijenata, potvrđuju u Zavodu za javno zdravlje.
Statistika kaže da od infarkta miokarda u južnom Banatu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene. Infarkt se najčešće registruje kod muškaraca posle 55, a kod žena posle 60 godine života. Nažalost, infarkt miokarda se registruje i kod znatno mlađih osoba (30-35 god). Od akutnog koronarnog sindroma u Južnobanatskom okrugu godišnje prosečno umre oko 140 osoba i to u 99% slučajeva od infarkta.
Kada je reč o teritoriji cele Srbije, situacija je takođe zabrinjavajuća. Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2021. u Srbiji je umrlo 56.610 osoba. Te bolesti su, sa učešćem od 41,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.
U svetu svake godine 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.
Ovaj tekst objasniće vam na jednostavan način sve što treba da znate o bolestima srca i krvnih sudova, o simptomima koji ih prate i načinima da izbegnete ove zdravstvene probleme, ali i da ih lečite ukoliko se jave. Tekst je prvenstveno namenjen gluvim i nagluvim osobama i deo je projekta „Tišinom ću ti reći”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta to znači koronarno oboljenje srca?
Naše srce je mišić koji se, kao i svi drugi mišići našeg tela, mora opskrbiti krvlju i kiseonikom. To se događa putem koronarnih arterija. Svaki poremećaj krvotoka u koronarnim arterijama naziva se koronarnim oboljenjem srca.
Kao što kamenac u vodovodu otežava protok vode, tako i naslage u koronarnim arterijama otežavaju transport krvi. Srce tako nije u stanju da valjano obavlja svoju funkciju pumpanja, usled čega nastaju srčane tegobe, kao što su akutni srčani udar (potpuno začepljenje koronarne arterije, usled čega odumiru delovi srčanog mišićnog tkiva), angina pektoris (nedostatak kiseonika zbog poremećaja krvotoka u koronarnim arterijama, praćen prolaznim, ali često jakim bolovima i strahom) i arterioskleroza (začepljenje arterija, zbog naslaga masti u krvnim sudovima koje dovode do poremećaja u krvotoku i do nedovoljnog snabdevanja organa kiseonikom). Začepljenje arterija nije nikakav iznenadni događaj, već jedan proces koji se proteže godinama i koji je zdravim načinom života moguće sprečiti.
Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80% prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika, a to su: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Tu su i zagrađenje vazduha, odgovorno za 25% svih smrtnih slučajeva i psihološki stres koji može da udvostruči rizik kod srčanog udara.
Čuvajte se „tihog ubice”
Hipertenzija je vodeći uzrok kardiovaskularnih bolesti širom sveta. Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak, a prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 46,2% odraslog stanovništva.
Visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Stoga, proverite vrednosti meračem. Važno je znati da pojedinačno merenje nije dovoljno. Potrebno je uraditi najmanje 30 merenja tokom dužeg perioda da bi se o krvnom pritisku pravilno prosudilo.
Zaboravite na duvan
Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih kardiovaskularnuh bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca, upozoravaju u Zavodu za javno zdravlje Pančevo.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, taj rizik je isti kao i kod nepušača.
Šećer komplikuje stvari
Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola.
Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.
Aktivirajte se
Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Smatra se da je osoba nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.
U Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 46,3% odraslih. Ako spadate u tu grupu, znate šta vam je činiti. Za početak, lift zamenite stepenicama, a ako se na posao vozite autobusom, izađite stanicu pre i prošetajte. Umesto kolima, do prodavnice idite peške ili biciklom. Samo uz ove male korekcije, dnevno ćete „nakupiti” i pola sata kretanja.
Cilj je da trajno stvorite tu naviku i da svom srcu pružite optimalnu pokretljivost. Tri puta sedmično 20 do 60 minuta redovnog treninga u obliku brzog hodanja ili džoginga, plesa, vožnje bicikla ili plivanja imaće izuzetno blagotvoran efekat na celokupno vaše zdravlje.
Pazite šta jedete
Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Konkretno, smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta. Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Povišen nivo holesterola u krvi takođe povećava rizik, što je razlog više da pripazite na ishranu.
Ako svakog dana jedete dovoljno dijetnih vlakana, celuloze, voća i povrća, bićete zdraviji i vitalniji. Rizik od srčanih oboljenja će se smanjiti ukoliko dnevno pojedete jednu porciju pomešanih jagoda sa čašom soka od narandže i šargarepe ili jedan tanjir mešane salate. Ograničite unos životinjskih masti, računajući tu i skrivene masti koje se nalaze u slatkišima, jajima i prerađevinama. Pijte dnevno po dve litre tečnosti u obliku vode, čajeva ili razblaženih voćnih sokova.
Iskoristite moć grožđa
Zahvaljujući visokom sadržaju polifenola, kao i kalijuma, grožđe smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, sprečava nagomilavanje trombocita i reguliše krvni pritisak. Posebno vam preporučujemo ovu salatu s grožđem i crvenim lukom.
Sastojci: šolja crvenog grožđa, glavica crvenog radiča, glavica crvenog luka, 100 g bundeve, maslinovo ulje, so, jabukovo sirće, 1 kašičica susama.
Bundevu iseći na trake, staviti u foliju i peći u rerni na 200 stepeni oko 15 minuta. Crveni luk iseći na kolutove, grožđe na polovine, a radič na trake. U posudu za salatu staviti prohlađenu bundevu, grožđe, luk i radič, posoliti, posuti maslinovim uljem, jabukovim sirćetom i lagano promešati varjačom. Na kraju posuti susamom i promešati.
—
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Tišinom ću ti reći” Udruženja „Pančevački omladinski centar“. Projekat je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
