Odred izviđača „Crne rode” iz Pančeva, kao što smo već navikli, svakog vikenda „leti” u nove avanture, nekada u svom gradu, a nekada i dalje, po Srbiji i regionu. Njihove dogodovštine uvek su drugačije, zanimljivije i neobičnije od svega što doživi prosečno dete u današnje vreme, pa zato svi rado slušamo i čitamo o svemu novom što im se dogodilo.
Iako su „Crne rode” najnovije redove svojih izviđačkih romana ispisale koliko juče na jednom zanimljivom druženju sa učenicima iz Slovačke koji su u Pančevu trenutno na đačkoj razmeni, ova ekipa ostala nam je dužna izveštaj sa tabora u Planinarskom domu na Jastrepcu, u kome je boravila od 28. do 31. marta, pa ćemo se najpre tom temom pozabaviti.
– Na Jastrepcu nam je bilo sjajno! Ukupno nas je bilo pedesetoro. Imali smo, naravno, zanimljivih aktivnosti i pre nego što smo stigli u tabor. Tako smo prvo posetili muzej u Svilajncu. Deca su obišla sve eksponate, a gledali smo kratak film i imali eksperimente… Sledeća stanica bio nam je manastir Sveti Roman, koji nas je, kao jedan od najstarijih u Srbiji, iznenadio svojom bogatom istorijom. Ostaće nam u sećanju predivan doček koji su nam monasi priredili i priče o prošlosti ovog duhovnog centra i spomenika kulture od velikog značaja sagrađenog još u 9. veku. Nastavili smo put i stigli u Kruševac, gde smo obišli više spomenika bitnih za našu istoriju i na kraju, naravno, Lazaricu! Tek u ranim večernjim satima, puni utisaka, stigli smo na naše odredište, u Planinarski dom na Jastrepcu, gde smo još jednom u istom danu naišli na divno gostoprimstvo naših domaćina – opisala je prvi dan ove avanture Lejla Purkar, starešina „Crnih roda”.
A tokom tabora bilo je svega: uspona na različita uzvišenja, još mnogo raznih obilazaka i mnogobrojnih aktivnosti i nadasve odličnog druženja na svežem planinskom vazduhu. Prosto da ne poverujete šta sve može da stane u svega 3-4 dana.
– Prvi uspon do Sokolovih stena je bio veoma naporan za nas jer je u grupi bilo pojedinaca uzrasta od 5 do 72 godine. Druga staza je bila u sumrak, nije bila duga, ali je bilo veoma zanimljivo ići kroz šumu noću sa baterijskim lampama. Išli smo i do Crkve Svete Petke… – pokušala je svega da se seti Lejla Purkar.
Izviđači su tokom boravka u taboru bili i u Avantura parku, na mini golfu, klizalištu, veštačkoj steni…
– Budio nas je žubor reke koja protiče pored planinarskog doma, miris cveća, prirode i pesma ptica. Jedan dan su sa nama proveli i izviđači iz Kruševca sa svojim starešinom. Deca su se baš lepo družila, a glavni izvor zabave bila im je šatorizacija, takmičenje u brzom podizanju šatora. Telefone tokom boravka u taboru nismo uopšte koristili, a sve i da smo to hteli, nismo mogli jer nije bilo signala. Uživali smo. U šumi smo brali sremuš i učili o lekovitim biljkama, i o tome kako da ih razlikujemo od onih opasnih i otrovnih. Svako veče smo palili logorsku vatru i sedeli zajedno i slušali muziku. Poslednje večeri deca su imala žurku. Zaista su nam utisci predivni i teško nam je da odlučimo da li smo se lepše proveli na ovogodišnjem taboru na Jastrepcu ili na prošlogodišnjem na Tari… Već razmišljamo gde ćemo taborovati dogodine i koje to novo mesto i kakvi novi izazovi nas očekuju – završava polako izlaganje o ovom doživljaju prva dama „Crnih roda”.
Ako vam je ova priča bila inspirativna i voleli biste da se priključite izviđačima i da nešto slično doživite i sami, očekujte uskoro „Rode” u svojoj školi, gde će vam se bolje predstaviti i objasniti vam kako da i sami postanete deo njihovog „jata”. Ukoliko ste nestrpljivi, dodatne informacije možete dobiti i na njihovoj Instagram stranici ili putem telefona…
