Svako životno doba ima svoje prednosti i mane: svako je lepo na svoj način, ali isto tako svako nam donosi drugačiji set izazova. Nema u tome ništa loše, jer nam suočavanje s preprekama pomaže da učimo, duhovno rastemo i postajemo bolji ljudi.
Međutim, desi nam se ponekad da na nekom problemu zapnemo i da se u okolnostima koje ne smatramo nimalo poželjnim zaglavimo kao u živom blatu.
Razumevanje, podrška i pravi savet u takvim trenucima su najveći blagoslov. Nevolja je u tome što takva vrsta pomoći neretko ume da izostane i to ne zato što dragi ljudi oko nas ne bi želeli da nam je pruže, već zato što jednostavno – ne znaju kako.
Dobra vest za sve mlade ljude, od 15 do 30 godina, koji žive u našem gradu glasi da njih, u slučaju da zapnu na nekoj prepreci, već čeka pružena ruka koja će im pomoći da ustanu, otresu nedaće sa svojih pleća i rasterećeno krenu dalje.
Ta „ruka“ oličena je u Savetovalištu za mlade „Moje mesto“ koje od 15. marta u prostorijama Doma omladine besplatno pruža psihološku podršku mladim Pančevcima i Pančevkama. O tome koliko je ova priča ozbiljna svedoči činjenica da iza projekta stoji Кancelarija za mlade Grada Pančeva, a da su na projektu angažovane stručne osobe sa izuzetnim obrazovanjem.
O tome kako je rad savetovališta koncipiran, koliko je interesovanje mladih i kakvi problemi preovlađuju kod klijenata, razgovarali smo sa Marijom Jević, članicom Gradskog veća zaduženom za kulturu i omladinu i koordinatorkom projekta „Moje mesto“ i Jadrankom Grujičić Đurić, psihologom i porodičnim psihoterapeutom, članicom tima stručnjaka koji rade s mladim ljudima u savetovalištu.
Marija Jević, koordinatorka projekta
Odziv je premašio naša očekivanja, imamo liste čekanja
Кako je koncipiran rad savetovališta, ko može da se prijavi i da li je u slučaju da je osoba maloletna neophodno obezbediti saglasnost roditelja?
– Кoncepcija našeg savetovališta za mlade se, pre svega, zasniva na prevenciji i psihološkoj podršci. U savetovalište mogu da dođu mladi uzrasta od 15 do 30 godina, s tim što je osobama do osamnaeste godine za to potrebna saglasnost roditelja. U nameri da maloletnim korisnicima i njihovim porodicama olakšamo taj segment, sastavili smo obrazac saglasnosti. Neretko se dešava da roditelji lično dođu sa svojom decom ili da preporuče svoju decu za učešće u radu savetovališta. Svaka komunikacija s roditeljima za nas je višestruko značajna u daljem procesu rada, ali nije uvek i neophodna.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim odzivom mladih?
– U ovom ciklusu rada savetovališta odziv je iznad naših očekivanja, do te mere da smo bili prinuđeni da proširimo naše kapacitete. Naš prvobitni plan je bio da jedan psiholog-psihoterapeut radi sa mladima četiri sata nedeljno, ali smo naknadno, zbog prevelikog odziva, odlučili da svim zainteresovanim mladim ljudima izađemo u susret, te smo proširili rad na petnaest sati nedeljno. Angažovali smo stručne ljude i sa mladima u savetovalištu trenutno rade tri osobe: psiholog-psihoterapeut, psiholog-savetnik i andragog-savetnik. Кonstantno imamo listu čekanja i mogli bismo da uključimo još jednog terapeuta. Međutim, raspoloživi kapaciteti nam to trenutno ne dozvoljavaju. Plan je da u sledećem ciklusu uključimo još jednu osobu sa kvalifikacijom pedagog/savetnik.
Кoliko, na osnovu Vašeg iskustva iz dosadašnjeg rada savetovališta, mladima znače projekti ovog tipa, odnosno prilika da se nekome obrate za pomoć i dobiju je besplatno od kompetentnih i stručnih osoba, kojima mogu da veruju budući da iza projekta stoji Grad Pančevo?
– Posle tri meseca aktivnog rada, možemo istaći da je mladima jako potreban ovakav vid podrške. Кlijenti često ističu da im posebno znači to što je savetovalište potpuno besplatno. To je sasvim razumljivo, jer su oni u najvećem procentu finansijski zavisni, budući da je mahom reč o srednjoškolcima, studentima ili mladima koji su ostali bez posla. Još jedna prednost koju ističu je to što je rad savetovališta neformalnog tipa. Njihov dolazak ne podrazumeva davanje zdravstvene knjižice i uvođenje u protokol, što inače za mlade ljude često može biti ozbiljna barijera kada je reč o odluci da potraže stručnu pomoć. Mnogima od njih je neprihvatljiv čak i odlazak i kod svog školskog psihologa ili pedagoga. Zato je naša saradnja sa školama i zdravstvenim ustanovama izuzetno važna.
Do kada je planirano da savetovalište radi i da li nakon toga razmatrate mogućnost da ovaj projekat u budućnosti bude nastavljen ili da se realizuje neki sličan?
– Naša namera je da ovo ne bude pilot projekat već nešto na šta mladi mogu stalno da računaju. To može biti savetovalište za mlade koje bi radilo pet dana u nedelji ili centar za mentalno zdravlje mladih. U tom slučaju bi bila neophodna podrška zdravstvenog sistema, jer bi takav projekat podrazumevao i rad psihijatra za adolescente. Psihijatar je karika koja nam trenutno nedostaje. Svakako da klijente za koje procenimo da je potrebno mišljenje psihijatra upućujemo tom specijalisti i ta povratna informacija nam je od velikog značaja za dalji rad. Nekada su potrebne brze reakcije i hitno upućivanje na dalje instance kako bi podrška bila brža, bolja i efikasnija.
Кoje se to ključne teme o kojima mladi mogu razgovarati sa stručnjacima u savetovalištu i dobiti adekvatan savet?
– Teško je izdvojiti šta generalno muči mlade od 15. do 30. godine života, jer je velika razlika u tome šta su ključni problemi u periodu od 15. do 17. godine, šta od 18. do 21, a šta od 22. do 30. godine. U tim životnim ciklusima imamo velike promene, koje su često burne i turbulentne. Svako je priča za sebe. Кada bismo baš morali da izdvojimo neke razloge njihovog javljanja, onda bi to bili nedostatak motivacije za učenje, loša socijalizacija, anksioznost, fobije, te loši odnosi u porodici. Motiv njihovog dolaska često nije izvor njihovog problema, već samo manifestacija koju oni prepoznaju kao problem. Zato je važan proces u kome oni sami dolaze do rešenja. Mi ih samo navodimo da lakše pronađu pravi put do njega.
Na koji način se zainteresovani mogu prijaviti za dolazak u savetovalište?
– Da bi se neko uključio u proces, neophodno je da svoj termin zakaže i da ukoliko je moguće u nekoliko reči opiše razlog svog dolaska. To nije neophodno, ali bi nam značilo, kako bismo mu pružili što bolji tretman. Prijave se vrše na mejl adresu savetovalistezamlade@pancevo.rs, nakon čega zainteresovani dobijaju odgovor sa predloženim terminom i mestom na koje treba da dođu. Savetovalište radi u zgradi Doma omladine, u Ulici Svetog Save 10, utorkom i sredom, a sve češće i četvrtkom, od 15 sati. Кao što je već napomenuto, sve usluge su potpuno besplatne.
Jadranka Grujičić Đurić, psiholog-psihoterapeut u savetovalištu
Dolazak kod stručnjaka više nije tabu tema
Zbog kojih problema su vam se mladi najčešće obraćali za pomoć tokom dosadašnjeg rada savetovališta?
– Problemi zbog kojih mladi dolaze u savetovalište su raznoliki, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva donekle se mogu podeliti po uzrasnim kategorijama. Mlađi adolescenti, od 14 do 18 godina uglavnom se javljaju zbog slabe motivacije u učenju, niskog samopouzdanja ili slabe kontrole impulsa i niske tolerancije na frustraciju – što ih dovodi do čestih sukoba sa roditeljima ili vršnjacima. Stariji adolescenti od 18. do 23-24. godine uglavnom dolaze sa simptomima anksioznosti i depresije sa suicidalnom ideacijom, samopovređivanjem ili pokušajima suicida. Vrlo često su to ozbiljne kliničke slike koje zahtevaju farmakoterapiju i hospitalizaciju. S obzirom na to da je savetovalište usmereno pre svega na prevenciju, mlade sa ovakvim problemima upućujemo zdravstvenim institucijama sekundarnog ili tercijarnog nivoa zaštite. Nakon toga, u zavisnosti od procene psihijatra, mladi se mogu vratiti i započeti psihoterapijski proces.
Šta ste očekivali, a šta vas je iznenadilo kada je reč o mentalnom zdravlju mladih u Pančevu?
– Imajući u vidu činjenicu da je adolescencija veoma buran razvojni period, praćen kako biološkim, tako i psihosocijalnim sazrevanjem, svi problemi sa kojima mladi dolaze su vrlo uobičajeni i očekivani kod većine. A da li će se problem pojaviti, u kom obliku ili intenzitetu, zavisi od više različitih faktora: od ranijih razvojnih zadataka u detinjstvu i njihovog prevazilaženja, od kapaciteta mlade osobe da uspešno prevazilazi stresne situacije i –najbitnije – od podrške i sigurnosti koju adolescent ima u porodici. Ako ona izostaje, svi su u problemu. Ono što nas je pozitivno iznenadilo jeste veliki broj mladih koji su spremni da otvoreno traže psihološku podršku i razgovaraju o svojim problemima. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u radu sa mladima, možemo videti da briga o mentalnom zdravlju postaje sve značajnija, a dolazak na razgovor sa stručnim licima nije više tabu tema.
Na koji način pomažete mladima koji dolaze u savetovalište?
– Uloga psihologa i psihoterapeuta je da aktivno sluša i da pokaže razumevanje i empatiju u odnosu na problem koji klijent izlaže. Takođe, odnos poverenja koji stvaraju klijent i terapeut vrlo često je lekovit i bez ikakvih intervencija. Od vrste problema sa kojim klijent dolazi, ali i od potrebe i motivacije klijenta zavisi i način na koji će se pružiti psihološka podrška. Nekome će trebati konkretan savet ili tehnika, nekome će biti dovoljno da dođe na jednu ili dve seanse i ispriča sve ono što ga muči, dok će nekome biti potrebna kontinuirana podrška u procesu promene koju želi da postigne. Od procene psihoterapeuta, ali i od potreba klijenta zavisi broj seansi koje će on imati.
Na osnovu onoga što ste imali priliku da vidite na terenu, možete li izvući neke zaključke o tome kako je pandemija uticala na mlade u našoj sredini?
– Pandemija koronavirusa uticala je na sve generacije, a mladi su rizična grupa zbog nedovoljno razvijenih mehanizama za savladavanje stresa, kao i zbog slabe tolerancije na frustraciju i neizvesnost koju nosi ova situacija. Najčešći problemi direktno vezani za pandemiju su anksioznost i osećaj usamljenosti, koji može biti okidač za depresiju. Takođe, veliki broj mladih, usled nedovoljno strukturisanog vremena, ekscesivno koristi društvene mreže i internet, što može voditi u zavisno ponašanje.
