Najbolji mladi džudista u Srbiji, član pančevačkog Tamiša, Petar Novaković (16), nedavno se vratio iz Japana gde je, od 27. septembra do 15. oktobra, sa svojim trenerom Borisom Bevcom usavršavao veštine omiljenog sporta.
Drevna japanska veština i olimpijski sport koji zaokuplja ogroman broj mladih ljudi širom planete, zahteva snagu volje, uma i tela, tehniku, strategiju, promišljanje… Nije lako biti najbolji u ovom zahtevnom sportu, ali Petar je definitivno na dobrom putu.
Ovaj mladi sportista je u Japanu trenirao u institutu Kodokan, koji je još 1882. godine osnovao tvorac džudoa Džigoro Kano.
Kodokan je u početku bio mala sala za vežbanje koja se sastojala od nekoliko starih strunjača, dok danas on predstavlja velelepnu zgradu u centru Tokija sa 8 spratova i sa desetinama sala za vežbanje.
Tokom ovog usavršavanja, Petar je trenirao sa najboljim svetskim stručnjacima i na Univerzitetu Meiji, među kojima je bio i Takesi Sasaki, učitelj broj jedan kada je parterna tehnika u pitanju.
Petar i Boris nose samo najlepše i najpozitivnije utiske iz zemlje izlažećeg sunca, a kakav je utisak naš mladi sugrađanin ostavio na japanske stručnjake, najbolje ilustruje tekst koji je o Petru objavljen na sajtu „Meiji NOW” (https://meijinow.jp/meidainews/athletics/105843).
Reč je o platformi koja obuhvata vesti povezane sa Univerzitetom Meiji u Japanu, bilo da je reč o akademskim dostignućima i istraživačkim projektima ili o sportskim aktivnostima i međunarodnim saradnjama.
Tekst u originalu možete pročitati OVDE, a mi vam donosimo slobodni prevod:
Šampion Srbije u džudou srednjih škola učestvuje na treninzima u Japanu: Širenje vidika kroz međunarodnu razmenu
Šampion juniorske džudo lige Srbije, Petar Novaković učestvovao je 10. oktobra na treningu na vežbalištu Džudo kluba u kampusu Surugadai. Novaković je sa svojih 16 godina iskoristio fizičku građu od 198 cm i 110 kg da postane srednjoškolski prvak Srbije, a cilj mu je i učešće na Olimpijskim igrama u budućnosti.
Do ove razmene došlo je pošto je Petra njegov personalni trener, Boris Bevc, zamolio da vežba u raznim dodžoima u Japanu, uključujući i Kodokan, kako bi se razvijao. Naš univerzitetski džudo klub je takođe imao članove koji treniraju sa inostranim sportistima, pa smo ovu međunarodnu saradnju doživeli kao dobru priliku da se upoznamo sa stilovima i vrednostima koji se neguju u Srbiji.
Novaković je tako došao na Univerzitet Meiji nakon treninga u Kodokanu i učestvovao u treningu našeg džudo kluba.
Makoto Nakato (4. razred), koji je bio partner Novakovića u učikomiju, rekao je o Petru sledeće:
– Igrači iz Evrope bacaju sa velikom snagom. Ima 16 godina i ovakvu fizičku građu! Počeo je sa treninzima snage tek pre šest meseci, tako da ima velike izglede za budućnost. Mislim da će biti sjajan borac i takmičar – rekao je Makoto Nakato, izražavajući svoje poštovanje, i priznajući da ga je iznenadila razlika u stilu.
Trener Boris Bevc, koji je posmatrao trening, takođe je uočio određene razlike u stilu i postavio je pitanje zašto japanski borci ne izražavaju svoju radost, tugu ili bes, bilo da pobeđuju ili gube. Želeo je da zna da li je to možda zabranjeno. Od domaćina je dobio sledeći odgovor:
– U Japanu se uzdržavamo od izražavanja preteranih emocija zbog bontona. Možemo da izrazimo radost ili žaljenje tokom meča, ali ćemo biti naučeni kako da to uradimo na određeni način, onako kako se smatra da je to ispravno.
Petar Novaković je za portal „Meiji NOW” dao kratak komentar o svojim utiscima sa ovog usavršavanja:
– Naučio sam mnoge tehnike. Ono što me je iznenadilo jeste da se odnos prema treninzima jasno razlikuje od onog koji imamo u Srbiji. Sve vežbe su strukturisane i postoji veoma stroga disciplina. Bila je to odlična prilika da se uverimo na koliko visokom nivou je japanski džudo.
I trener Boris Bevc podelio je svoje impresije:
– Ja sam Petrov lični trener skoro dve godine. Ova poseta Japanu je za njega definitivno bila veliko iskustvo. Imao je priliku da vežba sa džudistima visokog nivoa i da uči o njihovim metodama i tehnikama treninga. Nadam se da će ovo iskustvo produbiti njegovo razumevanje džudoa i proširiti njegove vidike. Zahvaljujemo se treneru Nakahami koji nas je srdačno dočekao i divnim članovima kluba koji su nas prihvatili kao prijatelje. Oni su kao jedna porodica i uvek daju i više od 100%, čak i na treningu. Uveren sam da među njima ima mnogo budućih šampiona.
Trener Šingo Nakahama, koji je radio sa Petrom, ovako je video ovu saradnju:
– Prekomorski igrači prvo razmišljaju o tome da li će pobediti ili izgubiti, to je razlika koju sam primetio. Učenjem o vrednostima i stilovima koji se razlikuju od onih u Japanu, perspektive članova našeg kluba će se proširiti. I za njih je ova saradnja bila dobra prilika za učenje i nova iskustva. Sa nestrpljenjem očekujemo vesti o budućim Petrovim poduhvatima i predviđamo mu lepu budućnost.
Sa poslednjom rečenicom trenera iz Japana i mi bismo se složili. Malo koji mladi džudista iz Srbije ima ovako ozbiljan pristup treninzima već od najranijih dana, tako da zaista imamo razloga da se radujemo novim vestima o Petrovim uspesima i uvereni smo da će ovaj stameni, posvećeni, a skromni momak nadamašiti čak i najoptimističnija očekivanja.