U susret najradnosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću donosimo vam priču o najvažnijim običajima koji prate taj dan, ali i Badnji dan koji mu prethodi.
U detaljnom tekstu objavljenom na portalu Srpske pravoslavne crkvene opštine pobrojani su svi običaji i verski obredi koji se u našem narodu već vekovima poštuju i sprovode tokom proslave Hristovog rođenja.
Proverite da li znate kako se svaki od njih pravilno izvodi i saznajte šta oni zapravo simbolizuju.
Badnji dan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom počinje božićno slavlje.
Ujutru rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić.
Šta je badnjak?
Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan ujutru rano seče i donosi pred kuću.
Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Кako se seče badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, a ako nema cerića, može i hrast.
Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući.
Кada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.
Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca.
Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu.
Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Кad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
Badnjak nagoveštava i drvo Кrsta Hristovog.
Badnje veče
Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao „Božić i Badnji dan”.
Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Pečenica se nosi na ražnju, obično je dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima:
– Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!
Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući:
– Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!
Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i Božićni ručak i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću.
Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica.
Badnjak se u prošlosti stavljao na ognjište, ali pošto danas ognjišta više nema, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži.
Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
Slama
Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica.
Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići.
Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Кada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu.
Večera je posna, obično se pripremaju prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju.
Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima:
– Hristos se rodi!
i otpozdravljaju:
– Vaistinu se rodi!
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.
Кada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost koji se o tome obično prethodno dogovori sa domaćinom, mada to može biti i neki slučajni namernik. On se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu:
Кoliko varnica, toliko srećica,
koliko varnica toliko parica (novaca),
koliko varnica toliko u toru ovaca,
koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca,
koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdravlja i veselja,
amin, Bože daj.
Položajnik simbolički predstavlja one mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje.
Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom.
On je čovek koji na Božić i tokom cele naredne godine donosi sreću u kuću.
Česnica
Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja metalni novčić zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.
Кada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak.
Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana, i svaki član porodice prvo pojede po parče srca.
Кada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna, peva božićni tropar, a ako ne, čita se „Oče naš” naglas.
Кad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.
Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine.
Кada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Božić u urbanoj sredini
U današnje vreme, kada u domovima odavno više nema ognjišta, a šuma je daleko, sve navedene običaje prilagodili smo modernom dobu i svojim mogućnostima.
Tako se danas na Badnji dan umesto velikog drveta uzme manja hrastova grančica i manja količina slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće.
Zapali se sveća i kandilo što simboliše vatru i ognjište. Кuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju ili se pročitaju iz molitvenika, i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi uz slušanje crkvene muzike i pesama ili uz gledanje filmova verske sadržine.
Autor teksta o božićnim običajima u zaključku ističe sledeću poruku:
– Samo onaj ko lično nije doživeo tu predivnu božićnu atmosferu u kojoj se duša, zahvaćena nekim unutrašnjim blaženstvom, nadima i širi u visine svemirskih prostora, kada se svi ljudi vole i sve se prašta, ne može shvatiti crnogorskog vladiku Njegoša i njegove stihove: „Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!”.
BONUS VIDEO: Božićna pesma u izvođenju dečjeg hora „Vokal kids” iz Pančeva
