Sigurno i vi sami možete da navedete bar jednu predrasudu koja je u našem društvu izuzetno česta kada je reč o mentalnom zdravlju. Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Udruženja „Psihogeneza”, sakupila je pet najčešćih sa ciljem da ih jednom zasvagda razbije.
- Mentalno obolele osobe su opasne po druge ljude.
NETAČNO! Zapravo, osobe sa teškoćama mentalnog zdravlja često zanemaruju svoje potrebe, dovodeći na taj način svoj život u opasnost, te je od ključnog značaja da blagovremeno dobiju adekvatnu pomoć.
- Mentalno obolele osobe su manje su inteligentne i nemaju posebnih sposobnosti.
NETAČNO! Veliki broj poznatih ličnosti iz domena nauke, književnosti, filma, slikarstva dali su velike doprinose čovečanstvu, uporedo se noseći sa mentalnim poremećajima.
- Mentalno obolele osobe se povlače u sebe i nemaju želju da pričaju sa drugim ljudima.
NETAČNO! Кako smo već naveli, socijalna podrška predstavlja jedan od faktora koji pozitivno utiču na mentalno zdravlje. Кoliko je podrška važna, možemo osvestiti osvrtom na svoja svakodnevna iskustva. Njana važnost raste u teškim životnim situacijama i periodima.
- Od mentalnog poremećaja oboleva određeni tip ljudi.
NETAČNO! Teškoće mentalnog zdravlja mogu pogoditi bilo koga, u zavisnosti od niza faktora (genetike, dosadašnjih iskustava, faze životnog ciklusa, stresnih događaja itd). Ipak, nijedan od „nepovoljnih“ faktora, kao ni više njih odjednom, ne garantuje da će osoba iskusiti mentalno oboljenje! Osim toga, danas se mentalni poremećaji mogu uspešno lečiti, a svaki pojedinac je mnogo više od svog mentalnog poremećaja.
- Ljudi retko obolevaju od mentalnih poremećaja.
NETAČNO! Procenjuje se da se približno jedna četvrtina punoletnog stanovništva naše zemlje (i šire) suočava sa simptomima nekog mentalnog poremećaja na godišnjem nivou.
Mens desperata in corpore sano
O tome koliko je u današnje vreme važno očuvanje mentalnog zdravlja izlišno je i govoriti. A znamo li šta tačno znači biti mentalno zdrav i kakvi simptomi ukazuju na nešto ipak nije u redu?
– Mentalno, psihičko ili duševno zdravlje podrazumeva stanje u kome osoba realizuje svoje sposobnosti, nosi se sa uobičajenim stresnim događajima, može produktivno da radi i doprinosi zajednici. Biti dobrog mentalnog zdravlja ne odnosi se na puko odsustvo simptoma mentalnog poremećaja. Moguće je imati doživljaj ugroženog mentalnog zdravlja, iako simptomi ne zadovoljavaju kriterijume za dijagnozu nekog od njih. S druge strane, osobe koje žive sa mentalnim poremećajem mogu voditi živote kojima su zadovoljni, uporedo sa povremenim suočavanjem sa bolnim i stresnim simptomima. Dakle, mentalno zdravlje i mentalni poremećaj nisu suprotnosti! To su dve tačke na jednoj istoj liniji, duž koje se krećemo i nalazimo nekada bliže jednom, a nekada drugom kraju, u zavisnosti od niza faktora – objašnjava Jadranka Grujičić Đurić.
Ona navodi da mentalni poremećaji predstavljaju skup osećanja, mišljenja i ponašanja koja izazivaju uznemirenost, patnju i nesposobnost osobe i da su naročito na udaru mladi.
– Period adolescencije, odnosno prelazak iz detinjstva u zrelost nosi povišene rizike od razvoja simptoma depresije, anksioznosti, ispoljavanja psihotičnih simptoma ili poremećaja ponašanja, poput zloupotrebe supstanci, zbog čega je važno pratiti mentalno zdravlje adolescenata i blagovremeno potražiti pomoć.
Faktori rizika
Na naše mentalno zdravlje nepovoljno utiče čitav niz faktora, a ovo su glavni:
- genetika, odnosno nasleđe
- životni stil: način ishrane, spavanje, fizička aktivnost, odnos prema upotrebi psihoaktivnih supstanci…, rana iskustva (period detinjstva)
- socijalna podrška: povezanost sa porodicom, prijateljima, širom zajednicom
- ekonomski uslovi: zaposlenost, uslovi u kojima pojedinac živi
- mediji
- izloženost stresnim i traumatičnim događajima: ispitni rokovi, gubici bliskih ljudi, izbeglištvo…
- stepen obrazovanja i mnogi drugi.
Imate li problem? Besplatna podrška je tu!
Ukoliko je baš vama potrebna pomoć, podsećamo vas da na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat realizuje Udruženje „Pančevački omladinski centar” koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”, a sufinansira ga Grad Pančevo. Na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza“.
Pitanje možete postaviti OVDE.
