Desetoro Pančevki i Pančevaca, članova Planinarskog društva „Jelenak” iz Pančeva, zaputilo se pre nedelju dana, 26. oktobra, u veliku avanturu: na uspon po Himalajima. Ova ekspedicija realizuje se uz podršku Grada Pančeva. Na ovom planinskom vencu u Aziji nalazi se i najviši vrh na Zemlji, Mont Everest, koji se uzdiže na 8.848 metara iznad nivoa mora.
Ipak, to nije cilj pančevačkih planinara. Njihov plan je da osvoje Kalapatar, koji se uzdiže na visini od 5.545 metara, kao i da dođu do baznog kampa Everest na 5.364 metra.
Kako kažu planinari, ova ekspedicija za njih predstavlja veliki izazov, ali i šansu da stave na ispit svoje veštine i izdržljivost. Spektakularni pejzaži Himalaja, ali i neizvesnost, izazovi i iskušenja koje ova planina donosi biće svakako prava planinarska „poslastica” i iskustvo koje će Pančevci pamtiti celog života.
S vremena na vreme, tokom predaha na deonicama gde imaju internet konekciju, pojedini članovi ove ekspedicije, javljaju se našoj redakciji, pa ćemo sve do kraja puta, koji bi trebalo da traje do 13. novembra, pratiti njihov napredak.
Evo zapisa koji je u svom virtuelnom dnevniku ostavila jedna od planinarki, Milica Gavrilović.
Dan prvi: Subota, 26 oktobar, Katmandu
U subotu, 26. oktobra, stigli smo u Katmandu, glavni grad Republike Nepal, turistički, kulturni i budistički hodočasnički centar.
Odavde i zvanično kreće naše putovanje.
Dan drugi: Nedelja, 27. oktobar, Lukla
Sutradan, 27.oktobra, leteli smo malim avionom iz Katmandua do Lukle, malog grada na severoistoku Nepala. Bilo je jako uzbudljivo. Sleteli smo na najopasniji aerodrom u Lukli. Pista je dugačka svega 500 metara, pa je sletanje bilo prava filmska, napeta priča.
Lukla se nalazi na 2.800 m nadmorske visine, a doleteli smo sa 1.350 m, tako da smo celo popodne odmarali, šetali i prilagođavali se drugačijem vazduhu.
Dan treći: Ponedeljak, 28. oktobar, Lukla – Phakding
Posle noćenja i doručka, krenuli smo na naš trek, prema cilju, a to su vrh Kalapatar i Everest bazni kamp.
Pešačili smo nekoliko sati sa našim lokalnim vodičima, do mesta Phakding, na 2.600 metara nadmorske visine. Tu nam je sledeće prenoćište i odmor.
Obišli smo budistički manastir u blizini, star 550 godina, prošetali okolinom i spremali se za sutrašnji dan, pešačenje ka Namche Bazaar-u.
Dan četvrti: Utorak, 29. oktobar, Phakding – Namche Bazaar
Namche Bazar se nalazi na 3.440 m nadmorske visine. Mnogima je ovo najveća visina na kojoj su bili. Staza od Phakdinga vodi pored moćne i brze planinske reke Dud Kiša, što znači Mlečna reka.
Staza je zemljana i kamenita i mnogo je ljudi iz svih krajeva sveta. Mimoilazimo se sa svim ovim ljudima, sa porterima, mazgama i govedima koji nose teret, prelazimo nekoliko puta reku preko visećih mostova… Oko nas se vide vrhovi pod snegom i ovo pešačenje je skoro nestvarno za sve nas.
Usput, na stazi se nalaze kontrolne tačke koje čuva vojska i na kojima se moraju prijaviti svi koji prolaze. Vodiči uzimaju dozvolu za ulazak u Nacionalni park i nastavljamo naše pešačenje.
Na oko 3.200m se odvajamo od reke i više je ne vidimo, uspon je ovde zahtevniji, ali oko 15.30 uspešno stižemo u Namche Bazaar. Ovaj grad je glavni grad oblasti Sherpa, tu ćemo provesti dve noći.
Namche Bazaar je raj za planinare jer ima mnogo opreme koja se prodaje po mnogo povoljnijim cenama nego u Evropi (Black Diamond, Mammut, Salewa, North Face…). To je takođe i grad kontrasta, pa ćete tako videti ljude koji sakupljaju izmet jakova kako bi ga osušili i koristili za ogrev.
Dan peti: Sreda, 30. oktobar, Namche Bazaar – Everest View hotel
Sreda, 30.oktobar bio nam je, takozvani aklimatizacioni dan. Pešačili smo do Everest View hotela, na 3.880 m, i imali smo prvi susret sa Mont Everestom u daljini.
Uživali smo uz kafu, organski uzgajanu na visini od 4.000 m koja ima neverovatan ukus i sve to sa pogledom na najviše svetske vrhove. Osećaj je neverovatan, biti tako blizu krovu sveta… Obišli smo selo koje se, u prevodu, zove Zelena dolina i u kome se nalazi škola podignuta Sir Edmund Hillary-u u čast. On je prvi čovek koji se 1953. popeo na Mont Everest zajedno sa šerpasom, Tenzing Norgay-om.
Interesantno je da lokalno stanovništvo u ovom seocetu izbegava direktan pogled sa strancima zbog loše karme.
Dan šesti: Četvrtak, 31. oktobar, Namche Bazaar – Tengboche
Iz Namche Bazaara smo nastavili putovanje ka sledećem lodžu. U pitanju je mesto Tengboche, na 3.870 m nadmorske visine.
Odavde idemo na 4.100 m gde imamo narednu aklimatizaciju. Svi smo dobro i nadamo se da će tako i ostati.
Dan sedmi: Petak, 1. novembar: Tengboche – Pangboche
Ekipa je nastavila put ka mestu Pangboche i uspešno se popela na nadmorsku visinu od 3.950 mestara.
Dan osmi: Subota, 2. novembar: Pangboche – Dingboche
U nastavku dnevnika, novi zapis stigao nam je od Dragana Milosavljevića, još jednog člana ove ekspedicije. On nam je ustupio i većinu fotografija koje ilustruju ovaj tekst, pa je svoj deo priče ispričao kroz slike koje zaista govore više od hiljadu reči.
Evo i današnjeg zapisa:
Ekipa je jutros nakon doručka krenula dalje. Danas nam je cilj Dingboche na 4.390 metara nadmorske visine. Imamo šest sati hoda do tamo. Vreme je sunčano, nula stepeni i biće maksimalno sedam stepeni tokom dana. Ovde je +4.45 sati u odnosu na Srbiju, javljamo se kada ponovo budemo u prilici…
Nastavak dnevnika, nove fotografije i informacije o tome kako protiče uspon naših Pančevaca donosimo narednih dana.
