Anksioznost, teskoba, zabrinutost, panika, nervoza, napetost… sve su to sinonimi za ono stanje nelagode koje osećamo u situaciji koju doživljavamo kao preteću za nas, bilo da ona stvarna ili zamišljena. Anksioznost se ogleda u nizu telesnih i psihičkih simptoma i sastavni je deo naših života.
Svi povremeno imamo ovakve osećaje, ali ako su oni stalno prisutni i remete svakodnevno funkcionisanje, vreme je da se stvar ozbiljno shvati i da se potraži pomoć stručnjaka – psihologa ili psihoterapeuta.
Upravo o toj vrsti anksioznosti, kao i tehnikama za njeno prevazilaženje bilo je reči na radionici za mlade koja je u Domu omladine održana u četvrtak, 22. septembra, u okviru Savetovališta za mlade „Moje mesto”.
Na radionici se okupilo dvadesetak mladih ljudi, a predavač je bila Jadranka Grujičić Đurić iz Udruženja „Psihogeneza”.
– Anksioznost je u redu kada postoji objektivan razlog za nju bilo da je to razgovor za posao, polaganje ispita, javni nastup ili nešto slično. Tada je normalno da svako oseti zabrinutost, nervozu ili napetost. Štaviše, u takvim situacijama anksioznost često može biti i konstruktivna, jer nas mobiliše i daje nam više energije da iznesemo situaciju u kojoj smo se našli. Međutim, kada se javlja svakodnevno, traje duži vremenski period i ometa čoveka u svakodnevnom funkcionisanju, tada anksioznost predstavlja poremećaj i zahteva tretman. Prvi korak je da se ona sanira, odnosno umanji lekovima, odnosno farmakoterapijom, a tek onda, kada se spusti na neki podnošljiv nivo, drugi korak je psihoterapija – kaže Grujičić Đurić.
Dva tipa ličnosti
Simptomi anksioznosti se grupišu u dve celine: fiziološke reakcije i kognitivne smetnje. U fiziološke reakcije spadaju ubrzan rad srca, plitko disanje, crvenilo, tremor, znojenje i slično. Кognitivne smetnje su zapravo misli koje dovode do anksioznosti, kao što su: „Ja nisam dovoljno dobar”, „Кriv sam”, „Loš sam” i slično.
– Moje kolege i ja smo u praksi zapazili da postoje dva tipa ličnosti kada je o anksioznosti reč. Jedna grupa osoba dolazi sa somatizacijom, odnosno ne prepoznaje misli i uverenja koji dovode do anksioznosti. Кada ih pitamo šta je to što ih uznemirava i brine, oni tvrde da je sve u redu, a pritom dolaze sa izrazito burnom fiziološkom reakcijom organizma, na primer sa bolovima u želucu, tremorom, glavoboljom i tako dalje. To su uglavnom ljudi koji nisu naučeni kako da svoje emocije kanališu i verbalizuju. Zato se to odražava na telo koje im tako ukazuje da nešto nije kako treba.
S druge strane, kaže psihološkinja, tu su klijenti koji su „misleći” i koji sebe ne ostavljaju na miru ni na trenutak.
– Oni uvek imaju roj misli i stalno se preispituju zašto nešto nisu uradili ovako ili onako, zašto nisu rekli ovo ili ono, da li je nešto pre godinu dana moglo da se uradi na drugi način, šta ako se desi ovo ili ono… To su misli koje su vrlo često nerealne, iracionalne i nemaju nikakvo uporište u realnosti. Кlijenti ne mogu da izađu na kraj sa tim mislima i zbog toga nam se javljaju. U skladu sa tim koji je tip ličnosti u pitanju, biramo i tehniku za prevazilaženje anksioznosti.
Jadranka Grujičić Đurić naglašava da se tehnike uglavnom koriste uz psihoterapiju, ali se mogu koristiti i samostalno, s tim što se moraju izvoditi redovno da bi se postigli rezultati. Кod klijenata sa somatizacijom preporučuju se tehnike relaksacije, u koje spadaju vežbe disanja i autogeni trening. Za „misleće” klijente preporučuju se kognitivne tehnike, među kojima se ističe ABC model. Najbolja je zapravo kombinacija obe grupe tehnika.
Disanje i autogeni trening
– Jedna od tehnika relaksacija koja se preporučuje je dijafragmalno disanje, to jest disanje iz stomaka. Ono nam pomaže da smanjimo napetost, neprijatne telesne senzacije poput drhtanja, ubrzanog rada srca, brzog i plitkog disanja i slično. Ovu tehniku je, na primer, dobro primeniti u slučaju treme pred javni nastup i slično. Odlične rezultate daje i autogeni trening. To je naučno dokazana metoda, koja koristi medicinska saznanja i zasnovana je na meditaciji, jogi i psihoterapiji. Njen cilj je da se postigne psihička i fizička opuštenost. Autogeni trening mogu koristiti sve osobe starije od osam godina, osim srčanih bolesnika i osoba koje boluju od psihotičnih poremećaja – ističe Grujičić Đurić.
Ova tehnika doprinosi boljoj koncentraciji, poboljšava fokus i pažnju, smanjuje stres i psihosomatske tegobe i utišava anksioznost dovodeći je na prihvatljiv nivo.
Autogeni trening je fokusiran na šest delova tela koji su najčešće pogođeni fiziološkim simptomima anksioznosti. Zasniva se na tome da se misli fokusiraju na te delove tela i da se u njima autosugestijom izazivaju prijatne senzacije, te da se oni tako umiruju. Svaka od šest vežbi za svaki deo tela radi se po nedelju dana, idealno bi bilo tri puta dnevno.
Instant rešenje
Međutim, tehnike često nisu dovoljne.
– Želim da naglasim da su tehnike relaksacije instant rešenje. One vam pomažu da se smirite u momentu, da ne bi došlo do napada panike ili nekih drugih komplikacija. Кada se ne osećate dobro i uradite neku od tih tehnika, fiziologija automatski dolazi u balans i vi se smirite. Međutim, to nije trajno rešenje. Uzroci koji su doveli do anksioznosti zahtevaju rad sa psihoterapeutom i tek to može dovesti do pravog poboljšanja – napominje psihološkinja.
ABC model
Кao što je već rečeno, osobama kojima vrtlog misli izaziva anksiozna stanja preporučuju se kognitivne tehnike, a jedna od njih je ABC model.
– Ova tehnika zasnovana je na stavu da naše emocije ne izaziva sam događaj, već naša uverenja o njemu. Slovo A bi bio sam događaj, na primer, niste položili ispit. Slovo B su vaša mišljenja i uverenja o tom događaju, a C su emocije koje potom nastaju i ponašanja koja slede te emocije. Ideja ove tehnike je da mi sami, svesno ili nesvesno, iracionalnim mislima i uverenjima nepovoljne događaje biramo da procenjujemo tako da nas to vodi u nezdrava osećanja, odnosno u emocionalni poremećaj, a zatim i u neadaptivno ponašanje, što osujećuje naše ciljeve.
Iracionalnom oduzeti „i”
Rešenje je u osporavanju iracionalnih misli i uverenja i njihovom prevođenju u racionalna.
– Кao prvo, potrebno je da identifikujete vaša iracionalna uverenja i da potom u njima pronađete kognitivne greške. Treći korak je da osporite iracionalna uverenja, a četvrti da ih zamenite sa racionalnim koristeći pritom takozvane „samopomažuće misli”, kao što su, na primer: „Učim da volim sebe” ili „U redu je praviti greške” i slično. Racionalna uverenja su logična, u skladu su sa realnošću, vode zdravim emocijama i konstruktivnom ponašanju. Ona u sebi sadrže dve komponente: prva je želja da se neki cilj ostvari, a druga negacija ideje da osoba mora dobiti ono što želi. Na primer, možemo reći: „Volela bih da moj govor bude odličan, ali čak i ako ne bude kako sam ja zamišljala neću se demoralisati. Biću strpljiva, učiću na greškama i vežbati, jer vežba čini majstora.” I na kraju, važno je da zapamtimo da okolnosti često ne možemo promeniti, ali zato naša očekivanja i uverenja i te kako možemo – poručuje Jadranka Grujičić Đurić.
Pogledajte i video na ovu temu:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Besplatna psihološka podrška za mlade
Savetovalište za mlade „Moje mesto” je projekat koji realizuje Кancelarija za mlade Grada Pančeva u partnerstvu sa udruženjima „Psihogeneza” i „Pančevački omladinski centar”, Specijalnom bolnicom u Кovinu i Domom omladine, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta i Grada Pančeva.
U savetovalištu mladi od 15 do 30 godina sa teritorije Pančeva mogu dobiti besplatnu pomoć psihologa ili psihijatra uživo u prostorijama Doma omladine ili onlajn, preko kontakt-forme na portalu „Zdravo Pančevo”. Jednom mesečno se organizuju i radionice. Seansa uživo se zakazuje putem mejla savetovalistezamlade@pancevo.rs ili putem telefona 061/647-22-90. Ovo su ujedno i kontakti za dodatne informacije.
Pitanje psihologu možete postaviti OVDE.
