Pančevac Zoran Varga mnogim svojim sugrađanima poznat je kao vrstan stomatolog, ali među njima sigurno ima i onih koji nisu znali za njegovu drugu veliku strast, a to je jedrenje.
U taj sport Varga nije zaljubljen od juče… a ni od prekjuče. Ta ljubav traje već nepune četiri decenije, od 1986. godine. Naravno, kad nešto radiš sa tako mnogo ljubavi, uspeh ne izostaje, pa je tako i u Zoranovom slučaju.
Njegovo najnovije dostignuće u svetu jedrenja dogodilo se nedavno, kada je ovaj Pančevac sa svojom posadom trijumfovao na internacionalnoj jedriličarskoj regati od Brindizija do Krfa.
Na ovom prestižnom takmičenju poklonika jedrenja, Zoran je prvi put učestvovao pre tačno četvrt veka i oda tada je možda propustio samo nekoliko trka.
– Ovo je regata od 104 milje, a regatno vreme za koje se mora stići na cilj iznosi 32 sata. Mi smo uspeli da trijumfujemo pošto smo trku završili nakon 18 sati plovidbe – počeo je priču o još jednoj lepoj avanturi Zoran Varga.
Brindizi je mesto u Italiji, malo južnije od Barija, pa samo pravi majstori ovog sporta koji more poznaju kao svoj džep, bez muke stižu do Grčke i Krfa.
– Moj brod je usidren u Sivosu, mestu na kraju Krfa, pa smo vreme plovidbe do mesta na kome je startovala regata iskoristili za trening, jedrenje, vežbu… Ovoga puta imao sam odličnu posadu. Desna ruka mi je bio Dragan Vasić, čovek koji je tri puta jedrilicom prešao preko Atlantika, a naš tim činila su i dva zaljubljenika u ovaj sport iz Mađarske, koji inače voze „trkalice”, one lakše jedrilice. Mi smo pobedili u kategoriji klasičnih brodova, a 13 posada je bilo u konkurenciji – priča Zoran.
Inače, na celoj regati Brindizi – Krf, nadmetalo se 87 jedrilica, a posadi Zorana Varge desio se peh…
– Naš trijumf bi bio i ubedljiviji, ali na 15 milja pre cilja, puklo nam je jedro. Da nismo imali taj peh stigli bismo sigurno za tri sata brže, jer nas je ovako dočekalo sunce i vetar je potpuno utihnuo. Videli smo već da su ostali takmičari počeli da nam se približavaju, ali eto, neke morske struje su učinile da ipak mi budemo pobednici – nastavlja da prepričava utiske naš sagovornik.
Pogledajte kako je izgledala trka:
Kategorije u ovom sportu određuju se po težini jedrilica. Postoje novi, moderniji brodići, koji su mnogo lakši, a samim tim i brži, dok je brod skipera Zorana Varge mnogo čvršći i otporniji.
– Zato i smem da uputim bilo gde. Ovo je jako skup hobi, ali i mnogo uzbudljiv. Ja sam se u jedrličarstvo zaljubio još 1986. godine, kada sam bio na odsluženju vojnog roka u Zemuniku, kod Zadra. Tada su mi došli drugari u Biograd, ja pobegnem na tri dana i eto. Od tada sam u jedrenju. Inače, moj brod ima 17 tona, šasiju, kobilicu od 2,6 metara ispod vode, jarbol je na visini od 20,5 metara od linije vode, to je visina sedmog sprata… Sve to konstantno mora da održava, zateže, uklanjaju nedostaci koji pojave tokom trke. Na regatama mora mnogo da se radi, nekada je potrebna tolika koncentracija da ako na primer samo pogledam u telefon, i ne odreagujem dobro, cela trka može da se upropasti. Vrlo je naporno držati brod na pravcu kad ga talasi bacaju. A talasi, koje proizvodi vetar su nam neophodni, jer u trci nema motora – objašnjava Zoran sve izazove sporta koji ga toliko oduševljava.
On dodaje da je na vodi dovoljno dugo da dobro upozna more, naročito na potezu Atina – Malta – Trst. Ovaj član Jaht kluba Panon ima i svoje „favorite” među morima i obalama, a otkrio je, kaže, i najlepšu plažu na svetu.
– Krf je za mene najlepše mesto u Grčkoj. Obožavam Jonsko more, jer je klima kao na Jadranu. Ima vetra, ali nema velikih talasa. Leti organizujem i ture za letovanje, jer na brodu imam 11 kreveta, tri kupatila… I sve je uvek nadohvat ruke. Nema ništa lepše nego kad se čovek probudi u šest, sedam sati ujutru i pogleda „peglano” more. Samo se bućnemo u vodu, uvek na najlepšim mestima, a potom nastavljamo dnevne aktivnosti. Pristanemo negde, kupimo šta nam je potrebno, pa na brodu spremamo klopu, pečemo ribu, opet se kupamo… Noću pristanemo u nekom drugom gradiću, bude vremena i za šetnju. Odemo do Paksosa, ostrva koje je petnaestak kilometara južno od Krfa i tu je za mene najlepša plaža na svetu. Izrazito beli pesak daje moru nestvarnu boju, to je jedina plaža na koju ja volim da izađem. Uvek su takva letovanja prelepa i nisu uopšte skupa kao što ljudi misle. Nema skupih restorana, ne plaćaju se ležaljke, pije se i jede ono što se kupi u marketima, obilaze se najlepša mesta…– kaže ovaj zaljubljenik u Krf i Jonsko more.
Ovaj Pančevac planira da u tekućoj godini učestvuje na još nekoliko regata.
– Lepa je trka u Lefkadi, a sigurno ćemo učestvovati na čuvenoj „Barkolani” u Trstu, druge nedelje oktobra zajedno sa Bojanom Gertsnerom. Samo putovanje Jadranskim morem do Trsta je predivan osećaj, a „Barkolana” je pravi festival jedrilica. U oktobru je i „Rolkes kup” na Malti, to je možda i najjača regata, vrh ovog sporta. Upravo sam zbog te trke upoznao momke iz Mađarske koji su mi bili posada od Brindizija do Krfa. Oni su došli s namerom da iznajme moj brod za nadmetanje na Malti. Videćemo, mnogo toga treba uraditi na brodu da bi bio spreman za takvu vrstu takmičenja, jer to je kao svetsko prvenstvo u nekom sportu. Trka traje šest dana i šest noći. Ako uspemo da se organizujemo, moguće da budem deo mađarske posade na mom brodu – sa osmehom završava priču Zoran Varga.
