Prilika da uđete u krug Rafinerije nafte Pančevo, kompleksa koji se prostire na površini od čitavog jednog kilometra kvadratnog, ukoliko niste zaposleni u ovoj kompaniji, ne pruža se tako često.
Šta se sve nalazi u krugu fabrike, kako izgledaju postrojenja i da li je tamo sve bezbedno kao što se priča, retko ko može da proveri lično.
No, na sreću svih vas koji čitate ove redove, NIS je ovih dana organizovao pres-turu kroz ceo kompleks Rafinerije za odabrani krug novinara. Zahvaljujući tome, sada ćete fabriku kroz naš objektiv, kameru i tastaturu, moći da iz prvog reda vidite i upoznate i vi.
A o kolikom je gigantu reč biće jasno ako vam samo kažemo da je obilazak trajao gotovo tri sata i ne, nismo išli peške, već nas je kroz sve blokove fabrike vozio kombi. Zamislite tek koliko bi sve to trajalo da smo se pešice zaputili kroz to prostranstvo postrojenja, cevi, sfera, pumpi, skladišta i drugih „skalamerija” kojima prosečan čovek ne zna ni pravi naziv.
Naši vodiči kroz taj nepoznati svet koji diše od 0 do 24 sata, 365 dana u godini, bili su zato tu da sve razjasne i da odgovore na svako naše pitanje. Bili su to Uroš Milašinović, glavni inženjer proizvodnje Rafinerije nafte Pančevo, Iboja Raša, rukovodilac Sektora za HSE Bloka Prerada i Vladan Mijović, rukovodilac Sektora za strategiju i digitalizaciju Bloka Prerada.
Dobrodošlicu u Rafineriju, koja ove godine obeležava mali jubilej, 55 godina rada, poželela nam je najpre Iboja Raša, napomenuvši odmah da sva postrojenja rade stabilno te da će se obilazak odvijati po planu.
Dok smo čekali da kombi dođe po nas, iskoristili smo priliku da ispred spomenika odamo poštu radnicima tog preduzeća Mirku Dmitroviću, Dušku Bogosavljevu i Dejanu Bojkoviću stradalim na radnom mestu tokom NATO agresije na Srbiju 1999. godine.
Pravila su stroga, vrdanja nema
Kada je obilazak krenuo, najpre smo se upoznali sa pravilima ponašanja u krugu fabrike. Kako je reč o hemijskoj industriji, pravila su, razume se, izuzetno stroga.
Iboja Raša objasnila nam je da nećemo ići u zonu koja je pod posebnim nadzorom, već ćemo se kretati samo putevima i to – iza zelene linije koja predstavlja jasnu granicu između prostora po kome se možete slobodno kretati u civilu i koristiti mobilni telefon i onog gde morate imati odgovarajuću zaštitnu opremu, a ne smete kod sebe imati telefon niti bilo koji uređaj koji, kako nam je rečeno, „nije u protiveksplozivnoj zaštiti”.
– Za danas nemamo najavljene nikakve vatrogasne vežbe, tako da u slučaju da čujete upozoravajući signal, zajedno sa nama domaćinima, bezbedno ćete se evakuisati na mesto za okupljanje u slučaju ekscesnih situacija. U Rafineriji postoji ukupno šest takvih mesta, to su sve naše ulazno-izlazne kapije – rekla je Iboja, a mi smo se na ove reči zapitali da li je ovaj obilazak uopšte bio dobra ideja.
– A koliko često dešava da se čuje taj signal – pitao je neko od novinara.
– Jako retko – stigao je odgovor Iboje, koja je kao rukovodilac sektora za HSE zapravo i najpozvanija da pruži takvu informaciju.
I da joj se poveruje.
Jer HSE je skraćenica nastala od engleskih reči Health (zdravlje), Safety (bezbednost) i Environment (okolina), što znači da su ključne stvari za koje je naša sagovornica u Rafineriji zadužena: zdravstvena zaštita zaposlenih, industrijska bezbednosti i bezbednost na radu, te zaštita životne sredine.
Mogli smo, dakle, da odahnemo, u pravim smo rukama bili.
I tako je počeo obilazak…
Naravno, krenuli smo sa tačke odakle je i daleke 1968. godine sve i počelo, bar kada je o opremi i prvim postrojenjima reč. Rafinerija je, naime, osnovana 1959. godine, dok je prerada nafte započeta u decembru te, 1968. godine.
Fića sa motorom najnovijeg poršea
O tim počecima govorio je Uroš Milašinović:
– To što se nalazimo u bloku koji je u Rafineriji najstariji i koji je prvi počeo sa radom, ne znači i da je oprema podjednako stara, naprotiv. Oprema je tokom ovih 55 godina, koliko je prošlo od starta Rafinerije, stalno remontovana, unapređivana i usavršavana – rekao je Milašinović.
Kao primer je iskoristio jednu procesnu peć sive boje kraj koje smo upravo prolazili.
– Ova peć spolja izgleda isto od 1968. godine, međutim unutra je sve drugačije: promenjena je cevna zmija radi bolje efikasnosti, promenjeni su gorionici radi smanjenja NOx emisija i razni drugi elementi koji doprinose boljoj efikasnosti peći. Često se našalim, pa uporedim našu opremu u ovom bloku sa starim fićom. Ovo što vidite spolja je pravi stari fića, ali je zato unutra motor najnovijeg poršea – objasnio je slikovito naš vodič.
Pogledajte i video-prilog iz Rafinerije:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zašto je važno da na baklji bude plamičak
Preko puta sivog fiće, odnosno procesne peći koja u „trbuhu” nosi novu cevnu zmiju, ugledali smo dve baklje. Onu veću vidimo svi jako dobro iz ranih delova grada, naročito u noćima kada je plamen na njoj visok.
– Manja baklja je napravljena kada je napravljena i Rafinerija i ona je bila u sklopu Bloka 5, dok je veća napravljena nešto kasnije, u vreme kada je sazidan Blok 6. Na velikoj baklji primetićete plamičak. Za građane je bitno da znaju da je taj mali plamen na baklji znak da je u Rafineriji sve u redu. S druge strane, kada se vidi veliki plamen ili dim, to znači da u tom trenutku rešavamo neki problem. Mi moramo da održavamo mali plamičak zato što je baklja naša sigurnost. U slučaju da dođe do poremećaja u radu, da mora da se ispusti pritisak, da se obustavi neko postrojenje, na baklju idu ugljovodonici iz tog postrojenja ili iz cele Rafinerije. Oni moraju da se sagore kako ne bi predstavljali opasnost.
Interesovalo nas je i čemu služe plavi kompresori koje smo ugledali sa druge strane.
– Reč je o postrojenju za rekuperaciju gasova koji idu ka baklji. Pre nego što na baklji spalimo ono što sa postrojenja izađe kao nusproizvod, mi to, da tako kažem, „pokupimo” i vratimo nazad u proces, tako da na baklju ide bukvalno samo količina gasa koja je dovoljna da se održi vatra na njenom koplju.
Kombi kao vremeplov
U nastavku puta pred nama se ukazao čitav Blok 5, živi svedok početaka Rafinerije.
– Tu imamo nekoliko postrojenja: tu je Mala atmosferska destilacija, tu je bio Termički kreking, tu je Katalitički reforming i HDS dizel goriva. Takođe, imamo i postrojenje za obradu gasova u kojima možemo da dobijamo TNG – nabrojao je glavni inženjer proizvodnje RNP.
Naš kombi klizio je lagano dalje, a pred nama su postrojenja fizički rasla.
Sa naše desne strane ukazao se Platforming, postrojenje na kome se u Rafineriji povećava oktanski broj benzina.
Ako se sećate lekcije sa časova hemije, benzin koji se izvuče iz sirove nafte nema dobar oktanski broj, ali se on može podići pomoću katalizatora. To je, otprilike, proces koji se u ovom delu fabrike odvija.
Dalje smo se zaputili ulicom koja deli Proizvodni deo od takozvane Manipulacije, odnosno skladišnog dela gde su smešteni rafinerijski rezervoari.
U ovom delu tog svojevrsnog NIS „naselja”, pažnju nam je privuklo postrojenje pod nazivom Katalitički reforming, sagrađeno takođe 1968. godine.
– I ovo postrojenje je od tada pretrpelo mnoge modifikacije, pa i povećanje kapaciteta. Originalni kapacitet ovog postrojenja bio je 630 tona na dan, a sada je 1.050 tona. Veliki izmenjivač na njemu je najnoviji komad opreme, koji je podigao našu efikasnost sa 67% na 87%. Reč je o velikom ulaganju od pre par godina na koje smo jako ponosni, jer smo uspeli da unapredimo Platforming do te mere da je on sad u rangu sa najmodernijim platforminzima koji se prave u svetu – pohvalio se Milašinović.
Velika pobeda: Investicije – Zagađenje 1:0
Naravno, zanimalo nas je i koliko se u Rafineriji i kompaniji NIS zaista vodi računa o ekologiji i mogu li građani Pančeva i okoline mirno da spavaju.
Impozantan broj postrojenja, njihova složenost i prostranstvo na kome se prostiru, to su pitanje sada isturili u prvi plan.
Naravno, tu se za reč javila Iboja Raša:
– Sve ove peći koje možete da vidite imaju svoje dimnjake, da to kažem prosto, i kroz te dimnjake se ispuštaju zagađujuće materije koje su ispod dozvoljenih graničnih vrednosti. Možemo da se pohvalimo da smo kupili nove gorionike, tako da nemamo niti jedno prekoračenje zagađujućih materija, a to su sumpor-dioksid, azotni oksidi i praškaste materije. Znači, u potpunosti smo u skladu sa zakonskom regulativom iz oblasti zaštite vazduha. Takođe, svi naši skladišni rezervoari su u potpunosti rekonstruisani tako da sada poštuju sve zahteve Pravilnika o lako isparljivim organskim jedinjenjima. To znači da mi sada više nemamo gubitaka niti imamo takvih isparenja. Reč je o veoma značajnoj investiciji od 2009. godine do danas koja iznosi 95 miliona evra – rekla je Raša.
Njen kolega Uroš Milašinović prokomentarisao je da je to istovremeno i ekonomska i ekološka investicija, jer Rafinerija sve ono što je nekada isparavalo sada može da zadrži u procesu i da proda kao gas umesto da to ode u atmosferu.
Iskoristili smo priliku da zastanemo i izađemo iz kombija kako bismo jednu od peći pogledali izbliza, naravno onoliko koliko se to može kada stojite u sigurnoj zoni, iza zelene linije.
Prva unapređenja uslovili su beli derivati
Na raskrsnici koja deli prvu Rafineriju iz 1968. od Bloka 6 i na samom ulazu u taj blok, porazgovarali smo o unapređenjima u Rafineriji koja su krenula još sa kraja 70-tih godina.
Tada su napravljene Atmosferska vakuum destilacija i FCC kompleks sa alkilacijom, a sve u cilju povećavanja proizvodnje benzina, pošto je u to vreme akcenat bio na tom proizvodu.
– Mi smo sa navedenim unapređenjima krajem 70-ih godina podigli proizvodne kapacitete kada je reč o belim derivatima, kao što su TNG, benzin, dizel i mlazno gorivo. Međutim, kako bismo od iste količine nafte povećali prinos tih belih derivata, odnosno kako bismo povećali takozvanu konverziju, mi smo morali da napravimo još puno postrojenja. Konverzija znači da od jedne tone nafte vi dobijete što veću količinu belih derivata. Beli derivati su vredniji i ekonomski isplativiji. Kako bismo to postigli, napravljen je MHC kompleks – rekao je Milašinović.
Videli smo i FCC postrojenje, čiji je zadatak, najprostije rečeno da cepa krupne ugljovodonike i uvodi ih u opseg dizela, benzina i mlaznog goriva.
Rafinerija prati modu
Proces digitalizacije u Rafineriji nafte Pančevo je posebno intenzivan tokom poslednjih godina, što je umnogome doprinelo da pančevačka Rafinerija postane jedna od najmodernijih u Evropi. Zato smo želeli da iz prve ruke saznamo sve o najvažnijim projektima na tom planu.
Prava osoba za tu temu svakako je bio Vladan Mijović budući da je on, kao što smo već naveli, upravo rukovodilac Sektora za strategiju i digitalizaciju u Bloku Prerada.
– Istina, digitalizacija je veoma aktuelna tema. Praktično nema nijednog skupa i razmene iskustava na nivou kompanija koje se bave obradom nafte, a da se ne govori o digitalizaciji kao jednom od glavnih pokretača razvoja industrije u narednom periodu. Naravno, NIS je svestan značaja digitalizacije, te se u okviru pančevačke Rafinerije kontinuirano radi na implementaciji digitalnih projekata koji će omogućiti efikasniji i pouzdaniji rad svih postrojenja. Konkretno, jedan od projekata je i Prediktivno održavanje sistema čiji je cilj da obezbedimo da sva naša postrojenja i oprema budu u kondiciji kontinuirane proizvodnje. Reč je o jednom od najznačajnijih alata za rano prepoznavanje potencijalnih kvarova na važnoj opremi i sprečavanje neplaniranih obustava rada postrojenja. Na taj način postiže se bolja efikasnost, smanjuju se neplanirani troškovi i omogućava se veća bezbednost radnih procesa – rekao je Mijović.
Neko to „odgore” vidi sve
Jedan od najzanimljivijih momenata tokom obilaska Rafinerije za novinare je svakako bila prilika da uđu u komandnu sobu kompleksa MHC/DHT.
Soba izgleda poput aerodromskog komandnog tornja, a za velikim brojem kontrolnih uređaja sa mnoštvom dugmića sede operateri koji nadgledaju rad svakog točkića u velikom mehanizmu Rafinerije.
– Ova sala je izgrađena kada se gradio MHC/DHT sa idejom da se cela Rafinerija vodi odavde. Naši operateri tu kontrolišu i podešavaju tehnološke i procesne parametre na svakom postrojenju, što je važno kako bi se dobio odgovarajući kvalitet proizvoda. Iz ove komandne sobe operateri prate i laboratorijske analize i shodno tome koriguju parametre u skladu sa planovima i smernicama koje dobijaju od rukovodstva – objasnio je Uroš Milašinović.
Inače, kompleks MHC/DHT je ključni projekat prve faze modernizacije Rafinerije iz 2012. godine. Kažemo prva faza, jer su nakon bombardovanja 1999. sprovedene dve takve faze, a na vidiku je i treća. Prvu fazu je obeležio MHC/DHT, a u drugoj je nastao još jedan ponos Rafinerije: Duboka prerada.
MHC/DHT je kompleks za blagi hidrokreking i hidroobradu kojim je u Rafineriji omogućena proizvodnja goriva standarda Euro 5, čime je Republici Srbiji obezbeđena energetska stabilnost. Jasno je odmah koliki značaj ima ovaj kompleks za celu državu.
Zahvaljujući ovim investicijama NIS je postao izvoznik goriva u zemlje regiona i potvrdio status najvećeg domaćeg snabdevača. Projektovani kapacitet Rafinerije nafte u Pančevu proširen je tako sa 1,3 miliona tona, koliko je zabeleženo u prvoj godini proizvodnje (1968), na čak 4,8 miliona tona godišnje!
Kada je reč o ekologiji, valja napomenuti i to da su sa početkom rada kompleksa MHC/DHT emisije štetnih gasova smanjene za više od 10 odsto, dok svi proizvodi imaju manje od 10 ppm sumpora.
Da uvek znamo na čemu smo
U komandnoj sobi upoznali smo se i sa još nekim važnim digitalnim projektima Rafinerije, a to su pre svega EKONS proces i projekat „Strukturni obilasci”.
– Zahvaljujući EKONS procesu možemo da poboljšamo performanse operativnog tima u narednim godinama, jer sistem omogućava pronalazak najboljih mogućih modula za operativni rad na postrojenjima. Evo kako to funkcioniše. Kada dobijemo naftu, mi suštinski dobijemo i njenu „ličnu kartu“: saznajemo koliko nafta u sebi ima gasa, koliko ima benzina, mlaznog goriva, dizela, teških komponenti… Kada sve to saznamo, možemo da damo nalog proizvodnim postrojenjima koliko iz te nafte da se „izvuče“ dizela, benzina itd. Dešava se da se taj kvalitet ne „gađa” sa onim što piše na papiru, već dobijemo bolji ili lošiji kvalitet nafte. Ukoliko dobijemo bolji kvalitet, na osnovu analiza možemo da vidimo da može da se „izvuče“ neka tona više derivata. U tom slučaju operateri nakon odgovarajuće analize dolaze do zaključka da mogu da povećaju proizvodnju, ali i da zadrže kvalitet. Upravo tome služi ovaj proces: da nam uvek jasno da do znanja na čemu smo u odnosu na plan. Prednosti ovog sistema su: veća operativna vrednost, poboljšano upravljanje učinkom, efikasnija isplativost ulaganja, kao i veće zadovoljstvo radom samih zaposlenih na postrojenjima – objasnio je Uroš Milašinović.
Preventivna vizita
O projektu „Strukturni obilasci” nešto više je rekao Vladan Mijović.
– Jedna od važnih briga operatera u Rafineriji je i briga o opremi. Deo njihove svakodnevne rutine je upravo obilazak te opreme. Međutim, kada vidite koliko tih jedinica opreme postoji, shvatate da je poprilično izazovno obići svaku komponentu i proveriti uvek iste stvari i raditi to sistemski, svakodnevno. I upravo ovde je prepoznat značaj „Strukturnih obilazaka”. Kako bi se olakšao rad operatera na postrojenjima, osmišljene su precizne rute kojima oni treba da se kreću. Rutom iz vodi uređaj – tablet, tako da oni uvek istim redom obilaze opremu, vrše vizuelnu kontrolu, ali i mnoge druge stvari i kod svakog komada opreme unose u sistem odgovore na konkretna pitanja. O rezultatima kontrole se obaveštavaju sve zainteresovane strane, inženjeri vrše validaciju i zatim se obaveštavaju operateri koji treba da eventualno pripreme korektivne aktivnosti. Na taj način se oprema kompletno kontroliše i sistemski analizira, pre nego što ona uopšte dođe u stanje kvara, a smanjuje se i obim administrativnih poslova – istakao je Mijović naglašavajući da će kompanija NIS nastaviti i ubuduće sa ulaganjima u razvoj digitalnih projekata i tehnološkim inovacijama u Rafineriji nafte Pančevo.
Skoro kao u igrici
Preko puta komandne sobe nalazi se MHC/HGU OTS centar. Naziv ne zvuči zabavno, ali prostorija i ono što se u njoj radi će vam sigurno privući pažnju, a kladili bismo se da ćete poželeti da i vi imate ovako zabavan posao poput ekipe koja radi u ovom centru.
– Ova lokacija zapravo služi za buduću obuku operatera. Oprema koja se nalazi ovde identična je onoj koja se nalazi u Komandnoj sali. Pre nego što operateri dođu u kontakt sa realnom opremom, upravo ovde imaju mogućnost da se upoznaju sa procesima koji ih očekuju. To je svojevrsni „simulator“ operaterskog rada. Ovde možemo i da „simuliramo“ povećanje kapaciteta rada određenog postrojenja, da vidimo kako će se ponašati oprema ukoliko joj se zadaju određeni novi parametri i da eksperimentišemo na razne načine. Ovakav Centar planiramo da imamo za sva postrojenja i to je plan koji se odnosi na blisku budućnost – objasnio je Uroš Milašinović.
Dok smo razgledali ovaj centar, zapitali smo se kako li mašine reaguju kada operater simulira nenormalno povećanje kapaciteta rada nekog postrojenja u Rafineriji ili predloži enormno povećanje pritiska ili neki drugi preteran korak. Namestio se prostor za šalu, pa je neko prokomentarisao da sistem sigurno tada, nudeći opcije, „da” i „ne”, umesto pitanja: „Da li si siguran?”, operatera priupita: „Da li si lud?!”.
Dobro je biti fleksibilan
Korak po korak, reč po reč i stigosmo i do još jednog velikog ponosa kompanije NIS i Rafinerije nafte Pančevo. Kao što smo već spomenuli, to je postrojenje Duboka prerada, koje je počelo da radi u novembru 2020. godine.
Projekat „Duboka prerada sa tehnologijom odloženog koksovanja” predstavlja kapitalnu investiciju druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu, u koji je uloženo više od 300 miliona evra. Ovim projektom povećana je dubina prerade nafte do 99,2% čime je praktično prestala proizvodnja visokosumpornog mazuta, dok se povećala proizvodnja najkvalitetnijih goriva: dizela, benzina i naftnog koksa.
Novo postrojenje omogućilo je i početak domaće proizvodnje koksa u Rafineriji nafte u Pančevu koji je ranije isključivo uvožen u Srbiju.
– Ovo postrojenje nam je omogućilo da povećamo dubinu prerade nafte kako bismo dobili što veći broj belih derivata. Izgradnjom ovo postrojenja, kao i postrojenja za odloženo koksovanje, dostigli smo 99,2% konverzije. To znači da od jedne tone nafte dobijamo 992 kilograma belih derivata, odnosno proizvoda koji su vredniji od same nafte. Izgradnjom kokera, Rafinerija je postala izuzetno fleksibilna kada je reč o proizvodnji derivata. Naime, sirovina za odloženo koksovanje je ista sirovina koja se koristi za pravljenje bitumena za puteve, pa mi sada imamo fleksibilnost da možemo da pravimo i neophodne količine bitumena, a potreba ima, jer znate da se sada pravi puno puteva i saobraćajnica, ali da isto tako tokom zime pređemo na proizvodnju dizela – objasnio je Milašinović istakavši da je ovo postrojenje jedno od najmodernijih u ovom delu Evrope.
Kako je navela Iboja Raša, osnovni ekološki aspekt projekta je svakako prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što je omogućilo smanjenje emisije sumpornih oksida, praškastih materija i azotnih oksida.
– U izgradnju postrojenja MHC i Duboka prerada uloženo je više od 800 miliona evra, ali podsećam i da je samo u ekološke projekte uloženo 95 miliona evra, što u rekonstrukciju rezervoara, što u rekonstrukciju gorionika, rekonstrukciju pristaništa, ugradnju VRU jedinica (Vapor Recovery Units) na našim pretakalištima, tako da smo mi od 2009. godine do 2022. godine za čak 90% smanjili emisije oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija. Sa ponosom možemo da kažemo da smo zaista, sa svim ovim rekonstrukcijama, i izgradnjom novih postrojenja dostigli veoma dobre rezultate. To je i potvrđeno, s obzirom na to da smo 2017. godine dobili Integrisanu dozvolu o sprečavanju zagađenja životne sredine i mi smo prvo energetsko postrojenje koje je dobilo tu dozvolu. Takođe, u proceduri dobijanja nove Integrisane dozvole za rad Rafinerije koja će obuhvatiti i rad Duboke prerade nafte – istakla je Raša.
Vladan Mijović je podsetio da su održivi razvoj i modernizacija svih kapaciteta strateško opredeljenje kompanije NIS.
– Verujem da svi projekti o kojima smo danas pričali govore u prilog konstataciji da je Rafinerija u ovom trenutku jedna od najmodernijih i ekološki najopremljenijih rafinerija u regionu, sa izgrađenom svešću o značaju održivog razvoja. Nastavlja se sa investicijama, sa osavremenjavanjem fabrike. Slede nam drugi projekti, ali ono što je važno, jeste da šta god da je motiv projekata, bilo da je to unapređenje operativne raspoloživosti ili efikasnosti, u svakom od tih projekata se posebna pažnja posvećuje ekologiji. To je garant da će sva rešenja koja budu implementirana u budućnosti biti i u skladu sa zakonskom regulativom, što se podrazumeva, ali i sa svim principima održivog razvoja. Ključno je da Pančevci više ne moraju da brinu za kvalitet vazduha.
Rafinerija danas
Zahvaljujući investicijama od preko 800 miliona evra u poslednjih deceniju i po, Rafinerija nafte Pančevo danas je jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u ovom delu Evrope.
Prošla godina je za RNP bila rekordna budući da je prerađeno čak 4,42 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, što je za 12% više u odnosu na 2021. godinu. Ovo su najbolji rezultati NIS-a od 2009. godine.
I tu nije kraj. U toku su pripreme za predstojeću, treću fazu modernizacije RNP, u okviru koje će se realizovati projekat rekonstrukcije postrojenja katalitičkog krekinga (FCC) i izgradnja novog postrojenja za proizvodnju visokooktanske komponente benzina (ETBE).
Ovaj projekat je višestruko značajan ne samo za Rafineriju, već i za kompaniju NIS u celini. Tehnološka unapređenja dodatno će povećati vrednost rafinerijskih proizvoda i pokazatelj EBITDA.
Nakon rekonstrukcije i primene novih tehnologija, postrojenje FCC radiće u propilenskom i u benzinskom režimu, u zavisnosti od potreba tržišta.
To će omogućiti veću fleksibilnost u radu i optimizaciju tehnološkog procesa, a ovaj projekat će takođe imati i veliki uticaj na unapređenju zaštite životne sredine kroz smanjenje emisije čvrstih čestica.
