U naselju Tesla u Pančevu, ispred vrtića „Bambi” od sedamdesetih godina prošlog veka nalazi se prelepa bronzana skulptura „Dečak koji vadi trn”. Reč je o kopiji rada velikog umetnika Simeona Roksandića iz 1922. godine, čija pojedina dela imaju neobičnu sudbinu. Jedno od njih je upravo i ovo, ali ne kopija koja se nalazi u Pančevu.
Još jednu takvu kopiju Pančevo je, naime, 1974. godine poklonilo galeriji „Jovan Popović“ u Opovu. Međutim, ona je 2011. ukradena iz parka galerije, zajedno sa još jednom Roksandićevom skulpturom „Dečak koji igra klikere“ izlivenom i postavljenom 1982. godine. Iako skulpture imaju preko 200 kilograma, park je jednog ponedeljka ujutru osvanuo bez njih. U petak su još bile tu, ali preko vikenda ih je neko odneo.
Ukupna vrednost ovih figura procenjuje se na oko 100.000 evra. One nikada nisu pronađene, a pretpostavlja se da su ih kradljivci istopili nesvesni njihove umetničke vrednosti.
Zvučaće neverovatno, ali godinu dana pre toga lopovi su iz centra Beograda ukrali bistu dečaka sa Čukur česme, čiji je autor upravo Simeon Roksandić, ali je policija ovu skulpturu na sreću pronašla već posle nekoliko dana.
I za delo istog umetnika koje se nalazi u središtu najstarijeg dela parka Kalemegdan vezuje se takođe neobična priča.
Reč je o fontani „Ribar” („Borba”). Skulpturu ribara koji se bori sa zmijom, izlivenu u bronzi, poručili su beogradski opštinari od Simeona Roksandića, a on ju je izvajao za vreme svog boravka u Rimu, 1906. godine.
Kako se baš u to vreme spremala velika Balkanska izložba u Londonu, Roksandić je pozvan da u njoj učestvuje. „Ribar” je tako upakovan i ukrcan na lađu koja je trebalo da ga preveze do Londona. Ubrzo je stigla neprijatna vest da je brod koji je putovao u London potonuo, a sa njim i „Ribar”.
Umetnik je po hitnom postupku izlio drugu skulpturu, koristeći iste kalupe. Međutim, ispostavilo se da je vest o brodolomu neistinita. Prvobitni „Ribar” je uspešno izložen u Londonu.
Originalni odlivak je 1912. godine zagrebačka opština otkupila i izložila na Jezuitskom trgu u Zagrebu. Tako se danas u Beogradu i Zagrebu nalaze dve istovetne skulpture.
Nadamo se da će sudbina Roksandićevog „Dečaka koji vadi trn” u Pančevu nastaviti da bude obična i bez turbulencija i čudnovatih preokreta. Bilo bi lepo da ovaj dečak umesto kradljivaca, nastavi da kao i do sada pozdravlja samo razdraganu decu kojoj će zasigurno ostati jedan od značajnih simbola detinjstva.
