Srpska pravoslavna crkva 19. januara obeležava Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.
Na taj dan završava se period tzv. „nekrštenih dana“, a u noć uoči praznika, po narodnom verovanju, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog u svoj svojoj veličini.
Veruje se da će vam se želja koju večeras u ponoć zamislite gledajući u nebo ostvariti ove godine.
Za Bogojavljenje i Bogojavljensku noć vezuju se brojni običaji i verovanja koji već vekovima postoje u našem narodu, a neka od najzanimljivijih sabrana su u delu „Srpski mitološki rečnik“ (Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić) objavljenom u izdanju „Nolita“.
Prenosimo najzanimljivije delove priče o Bogojavljenju iz ovog rečnika.
Nebo se otvara
Po verovanju, uoči Bogojavljenja, u gluvo doba noći, otvara se nebo i u tom času Bog se javlja ljudima (teofanija), otuda naziv Bogojavljenje.
Stariji ljudi su svu noć bili budni i očekivali otvaranje neba.
U narodu se kazuje: kada se nebo otvori, onda sve vode stanu za trenutak (vodenice prestanu da rade) i pretvore se u vino, a vetar prestane da duva.
Zahvaćena voda dobija lekovitu i zaštitnu moć, a one vode koje se tada ne zahvate posvećuju se izjutra krštenjem (otuda: Vodokršće), odnosno bacanjem krsta od leda u vodu.
Zašto se pliva za Časni krst?
Do rata 1914. krst se bacao u Savu kod Beograda i Šapca, u Brčkom i posle toga rata, zatim u Кolubaru kod Valjeva, u Rašku u Novom Pazaru, itd. Кo uspe da izvadi krst iz vode, taj je dobijao novčanu nagradu od prisutnih.
A jeste li znali da se u davna vremena umesto bacanja krsta prinosila – ljudska žrtva?!
Na osnovu ostataka bacanja krsta u vodu, doznaje se da je krst zapravo zamena za ljudsku žrtvu demonu vode iz mnogobožačkog vremena.
Na ljudsku žrtvu upućuje i ostatak običaja kupanja ovoga dana u rekama, kada se u davnoj narodnoj prošlosti obavezno prinosila ljudska žrtva davljenjem jednog od kupača!
Taj grubi običaj ublažio se bacanjem krsta u vodu.
Svećenje vodice na ledenom stolu
U Aleksincu, Nišu i još nekim gradovima bogojavljenska „vodica“ svetila se na raskrsnici u središtu grada. Tu se postavljao sto i krst na njemu, oba od leda, a oko stola bili su postavljeni čabrovi s vodom.
Posle crkvenog osvećenja vode, ona se delila narodu, a sto i krst ostajali su da se sami rastope.
Umivanje vodom sa izvora ili reke
Po selima, na Bogojavljenje rano izjutra, pre sunca, ode domaće čeljade da donese vode sa izvora (odakle se uzima za piće i domaće potrebe), pošto se u vodu ili pored nje baci pregršt žita i izgovori:
„Dobro jutro, vodice, kako ti išla, tako da ide i berićet na njivama.”
Ako se voda uzme s reke, onda se u vodu baci struk bosiljka i izgovori:
„Bogu i svetomu, ti u zdravlje i ja u zdravlje!“
Sudovi s vodom zakite se bosiljkom. Кod kuće se muškarci, redom po godinama života, umivaju donetom i nenačetom vodom stojeći na sekiri, okrenuti licem istoku, suncu.
Žene se umivaju stojeći na ožegu (vatralju), devojke na preslici, i govore:
„Prođoh sablju, ne posekoh se, prođoh vodu, ne udavih se.“
Bogojavljenska vodica iz crkve – lek za ljude i stoku
Iz crkve se donosi osvećena bogojavljenska vodica, u koju se stavi struk suvog bosiljka.
Ona se čuva kao lek za bolesnike i bolesnu stoku, pa se upotrebljava i kao profilaktično (preventivno) sredstvo protiv gangrene i gamadi.
Narod veruje u lekovitu moć bogojavljenske vodice. O njoj se kazuje da godinama može biti sveža (štiti je eterično ulje bosiljka).
Njome se krope zgrade, stoka, bašte, burad, kace i sve što je podložno kvaru, da bi se zaštitilo.
O Đurđevdanu nosi se sveća i bogojavljenska vodica na njivu, pa se svaki njen ugao zakrsti svećom, poprska vodicom i izgovori:
„Crna zemljo, darujem ti vodicu, a ti meni pšenicu.“
Ona se takođe sipa u vodu prilikom kupanja bolesnika.
Šta se radi s kukuruzom
O Bogojavljenju se „umiva“ ikona domaće krsne slave. Omladina se skuplja pored reke, prskaju se međusobno vodom, a odvažni se i kupaju.
Domaćica odnese klip kukuruza na reku, poprska ga vodom, okruni i nahrani kokoši. Poneka pušta kukuruz niz reku, da bi dočarala kišu preko leta. Hercegovci nose seme za setvu u crkvu da se blagoslovi.
Ko ne vidi svoju senku, neće dugo živeti
O ručku na Bogojavljenje, iznese domaćica levu plećku božićne pečenice i pihtije, koje se do toga dana nisu spremale.
O ručku gori bogojavljenska sveća. Кo ne vidi svoju senku o ručku, po verovanju, neće dugo živeti.
Predviđanja o udaji i ženidbi
Uoči Bogojavljenja mladići i devojke gataju kako će se oženiti, odnosno udati.
U timočkim selima devojke izlivaju olovo u vodu, pa po izlivenim figurama gataju o svojim suđenicima (mladićima).
Od nesagorele bogojavljenske sveće devojka napravi kolut, pa kroz njega pogleda na mladića, da bi je zavoleo.
Vreme određuje hoće li godina biti rodna
Ako je na Bogojavljenje oblačno ili pada sneg, onda će biti rodna godina; ako je vedro, leto će biti sušno.
Кo se ovoga dana okupa u reci, biće zdrav preko godine.
Veruje se da samo pravednici umiru na Bogojavljenje i da njihove duše odlaze u raj.
