Na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat realizuje Udruženje „Pančevački omladinski centar” koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”, a sufinansira ga Grad Pančevo. Na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza“.
Pitanja možete postavljati do kraja ove godine, a pravo mesto za to je OVDE.
Evo jednog od pitanja koja su stigla u naše savetovalište. Ukoliko se pronađete u njemu, tu je i odgovor psihologa. (Podaci u pitanju su izmenjeni da bi se zaštitila privatnost)
Poštovana,
trenutno prolazim kroz tešku krizu. Imam 23.godine. Majka mi je preminula pre 3 meseca. Bila je hronični bolesnik, borila se tri godine protiv karcinoma i amiloidoze, u junu je bolest napredovala posle kratke remisije i ona je preminula.
Nisam sebi htela da priznam da je bolest toliko napredovala da ni terapija više nije delovala, nadala sam se da će ozdraviti. Još uvek ne mogu da prihvatim da je nema, da je više nikada neću zagrliti i čuti njen glas…prerano me je ostavila. Ja nisam izgubila samo mamu, već i prijatelja u pričanju, „svađanju“, vožnji… Uvek je umela da me razume. Mnogo toga smo htele zajedno tek da uradimo.
Imam osećaj da nije u redu da se pravim da se ništa nije desilo, da nastavim da živim bez nje, imam osećaj kao da treba da je ostavim pored puta kao da nikada nije ni bila tu. Očekuju od mene da nastavim po starom, da završim fakultet, izlazim sa drugaricama, a ja ne vidim smisao.
Ne želim da prihvatim život bez nje i ne shvatam zašto se meni ovo desilo. Кoliko god da volim tatu, baku i brata, oni je ne mogu zameniti. Imam osećaj da me ne razumeju, iako pate svi na svoj način, imam osećaj da im nije kao meni. Osećam se kao da je neko bacio i uništio slagalicu i da se više ne može složiti.
Potpis: T.
Odgovor:
Draga T., žao mi je zbog Vaše majke, saosećam sa vama i vašom porodicom. Razumem Vaše emocije i trenutni očaj kroz koji prolazite. Gubitak bliske osobe velika je trauma za sve i svako od vas je proživljava na sebi svojstven način.
Tugovanje je proces i on može dugo trajati, te dopustite sebi žalovanje, nemojte poricati realnost i nemojte se praviti da se ništa ne dešava.
Potražite podršku nekog od članova porodice ili prijatelja, nekoga za koga znate da će vas slušati i razumeti, razgovarajte o svojim osećanjima i sećanjima na majku, pustite suzu kada vam se plače. Prerano je da od sebe očekujete pomirenost sa situacijom.
Кada se budete osetili jačom, pokušajte sa pisanjem pisama majci, šta je ono što biste joj rekli, šta je ostalo nedorečeno, šta je ono što mislite da bi vam rekla u poslednjim trenucima života, kako bi vas ohrabrila i šta bi očekivala od vas u ovoj situaciji. Kasnije, razmišljajte o majci u pozitivnom svetlu, razgovarajte o njenim lepim osobinama i vašem odnosu iz pozitivne perspektive, gradite pozitivno sećanje na nju i vaš odnos.
Ukoliko sa osećanjem tuge ipak ne uspete da se izborite sami, besplatnu podršku psihologa i psihoterapeuta možete dobiti u našem Savetovalištu za mlade.
Na pitanja odgovara: Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i porodični psihoterapeut
