Na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat realizuje Udruženje „Pančevački omladinski centar” koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”, a sufinansira ga Grad Pančevo. Na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza“.
Pitanja možete postavljati do kraja ove godine, a pravo mesto za to je OVDE.
Evo jednog od pitanja koja su stigla u naše savetovalište. Ukoliko se pronađete u njemu, tu je i odgovor psihologa. (Podaci u pitanju su izmenjeni da bi se zaštitila privatnost)
Pitanje
Protekla godina mi je bila izuzetno teška. Ostala sam bez oca. Počela sam terapiju u septembru prošle godine, Elicea i Rivotril. Zatim mi je promenjena na Seroxat od 20 i Lorazepam od 1 mg, jer na Eliceu nisam reagovala.
Tu terapiju pijem od kraja maja ove godine. Nekad osetim da sam i dalje loše, plašim se da ne uspem, a znam da tako ne treba da se razmišlja.
Prema Hamiltonovoj skali sam u teškoj depresiji, a prema Bekovoj sam u blagoj. Ne znam na koju da se oslonim. Pored depresije, ovim lekovima se lečim i od anksioznosti i napada panike.
Odgovor psihologa
Poštovana, vaše pitanje, odnosno opis stanja je dosta uopšten, ali ću se potruditi da Vam moj odgovor bude od koristi.
Kao prvo, žao mi je zbog Vašeg oca, gubitak je proces i potrebno ga je prihvatiti i obraditi na nama svojstven način. Emocionalne reakcije na sećanje preminule osobe mogu biti intenzivne dugo nakon gubitka. Ono što je moj savet je da ne potiskujete svoja osećanja, niti sećanja, već da im date prostora u svojoj svakodnevnici. Razgovarajte sa bliskim osobama o njima ili pišite svoj dnevnik.
Iz Vašeg pisma, razumela sam da je smrt oca bila okidač za razvoj depresije i da ste se povodom toga obratili psihijatru za pomoć.
Imajte u vidu da se svaka terapija prilagođava stanju klijenta i da je legitimno menjati je ukoliko do poželjne promene ne dođe. Isto tako, ni promena u pozitivnom smeru nije linearna kada su u pitanju psihološki problemi i mentalne bolesti.
Vrlo često se dešava da se klijenti nakon terapije osete bolje, a da u nekim momentima „skliznu” u stanje ili raspoloženje koje je prethodilo terapiji.
U tim slučajevima treba pratiti koliko se često to dešava, šta ga okida, koliko to neraspoloženje traje i koliko Vam treba da iz toga izađete i vratite se „u svoje cipele”. Pisali ste da se farmakoterapijom lečite i zbog anksioznosti i napada panike, te me interesuje da li je i za to uzrok gubitak oca, ili ste ovu vrstu problema imali i ranije.
Za prevazilaženje anksioznosti i paničnih napada postoje vrlo korisne i delotvorne psihološke tehnike, zasnovane na REBT i KBT terapiji.
Ono što bih Vam savetovala je da uz farmakoterapiju krenete i na psihoterapiju kako bi efekti bili bolji i dugotrajniji.
Ukoliko i vi želite da postavite pitanje psihologu, sve što treba da uradite jeste da popunite kontakt-formu koju ćete pronaći OVDE.
