Praznici su pred vratima i čestitanja samo što nisu krenula. Mnoge lepe želje poslaćete putem SMS poruka ili ćete ih uputiti prijateljima i pratiocima na društvenim mrežama.
U takvim momentima neretko se javi dilema kako se tačno pišu pojedine reči, a najčešća je ona oko toga koristi li se u određenoj frazi veliko slovo ili ne.
Evo rešenja za sve nedoumice.
Prvo i osnovno pravilo glasi da se nazivi praznika pišu velikim početnim slovom. Ako je naziv praznika višečlan – velikim slovom piše se samo prva reč (osim ako je u sastavu naziva praznika vlastito ime).
Tako ćemo napisati:
Srećna Nova godina!
Međutim, ako nekome poželite srećnu određenu godinu, to se onda više ne odnosi na sam praznik, već na predstojeću godinu, te je ispravno napisati:
Srećna nova 2024. godina!
U reči Srpska nova godina samo prvo slovo je veliko.
Božić
Nedelju dana posle Nove godine stižu Badnji dan i Badnje veče, a za njima i Božić. U svim domovima u krugu porodice lomi se božićna česnica.
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju drugi dan Božića ili Sabor presvete Bogorodice.
Božićni i novogodišnji
Pridevi izvedeni od naziva praznika pišu se malim početnim slovom.
Ispravno je napisati:
Srećni novogodišnji i božićni praznici!
Međutim, u sintagmi koja označava zvanični događaj ovaj pridev se piše velikim slovom:
Na Beogradskom sajmu počeo je Novogodišnji vašar.
Srećan ili sretan?
Neretko se postavlja pitanje i da li ispravnije reći srećan ili sretan.
Norma standardnog srpskog jezika prihvata obe varijante ovog prideva, ali daje prednost obliku srećan.
Deda Mraz, Božić Bata, Sneško Belić, Ružno Pače…
Imena iz umetničkih dela i simbolička imena pišu se velikim slovom:
Večeras dolazi Deda Mraz.
Mama mi je pričala o Božić Bati.
Čitao sam o Ružnom Pačetu.
Ako padne sneg, pravićemo Sneška Belića.
Nadamo se da će sada čestitanje ići lakše i da ćete čestitkama koje pošaljete pomoći i drugima da pišu pravilnije!
Želimo vam srećne novogodišnje i božićne praznike! Uzdravlje!
