U svečanoj sali Narodnog muzeja u petak, 18. marta, povodom obeležavanja godišnjice Zavoda za zaštitu spomenika kulture otvorena je izložba „Spomenici, spomen ploče i skulpturalna dela u Pančevu”.
Autorke Marina Miljuš i Slobodanka Perović su kroz izložbu i dragocen prateći katalog predstavile rezultate svog obimnog i veoma značajnog i vrednog istraživačkog rada. One su po prvi put na jednom mestu opisale, sistematizovale i publikovale podatke o ukupno 78 spomenika, javnih spomenika, spomen ploča i skulptura grada Pančeva.
Na izložbi i u pratećem katalogu našli su se, između ostalog: krst sa Velike pijace u Gradskom parku, reljef Svetog Đorđa na zgradi Narodne pivare, kip Svetog Florijana, spomenik osnivačima pančevačke Gimnazije, biste Jovana Jovanovića Zmaja, Isidore Sekulić, Jovana Pavlovića i drugih, zatim kompozicije „Beli medvedi”, „Srce” na Keju, „Devojka sa lautom” ispred Suda i mnogi drugi.
– Naša ideja je da svaku godišnjicu obeležimo sa po jednom novom temom. Ovog puta smo se potrudili da damo jedan novi pogled na naš grad, da skrenemo pažnju na kulturu sećanja koja je u memoriji ovog grada i vidi se na skulpturama, spomenicima i spomen pločama pored kojih svakodnevno prolazimo, a o kojima malo znamo. Naša ideja je bila da predstavimo ličnu kartu ovih spomenika kulture i nadamo se da smo u tome i uspeli – rekla je na otvaranju izložbe Grozdana Milenkov, v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Prisutnima se u ime Grada Pančeva, kao osnivača Zavoda, obratila Marija Jević, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i omladinu.
– Pre svega želim da Zavodu čestitam jubilej, obeležavanje godišnjice postojanja ove ustanove koja još od 1995. godine ima regionalni karakter i stara se o nepokretnim kulturnim dobrima na teritoriji našeg grada i šest opština našeg okruga. U registar Zavoda upisana su 124 nepokretna kulturna dobra sa teritorije južnog Banata. O svima njima Zavod vodi računa i čuva ih za generacije koje dolaze. No znamo svi da nije 1995. godina trenutak kada je ovaj Zavod započeo svoju delatnost, jer je on radio kao jedinica zaštite pri Narodnom muzeju Pančevo još od daleke 1978. godine – istakla je, između ostalog, Marija Jević.
Ovom prilikom je direktorka Grozdana Milenkov u ime Zavoda potpisala protokol o saradnji sa Dejanom Ristićem, direktorom Muzeja žrtava genocida.
– Napravili smo inicijativu da se umrežimo na višeinstitucionalnom nivou u cilju razmene informacija. Umrežićemo naše resurse kako bi naši projekti u budućnosti imali drugačije i bolje rezultate – rekla je direktorka Zavoda.
Šta potpisivanje ovog ugovora znači i šta Pančevo dobija time objasnio je Dejan Ristić:
– Muzej žrtava genocida je zakonom utvrđen kao matična institucija u Republici Srbiji u oblasti kulture sećanja, što znači da je to centralna i središnja institucija koja treba da koordinira aktivnosti na kulturi sećanja na teritoriji čitave države. Muzej je tako prethodne godine uspostavio saradnju sa više od 30 nacionalnih i regionalnih ustanova u oblasti kulture, prosvete, nauke i umetnosti. Jedna od njih je i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, ustanova zadužena za značajnu teritoriju u ovom delu Vojvodine koja baštini veliki broj nepokretnih kulturnih dobara iz perioda 20. veka o kojima se stara Muzej žrtava genocida.
Ristić je rekao i da je istog dana, pre skupa u Narodnom muzeju, održan prvi sastanak u Zavodu, a delegacija Muzeja žrtava genocida je sa predstavnicima Zavoda obišla i Stratište u Jabuci.
– Stratište zahteva dodatne intervencije i angažman i već smo dogovorili prve korake u saradnji koju ćemo realizovati ove godine. Cilj nam je da budemo vrlo proaktivni i da damo jedan snažan impuls pre svega većoj vidljivosti ustanova kulture u Pančevu. Sa druge strane da se svi udružimo i da počnemo da se ozbiljno bavimo kulturom sećanja i da kreiramo politiku pamćenja u Republici Srbiji budući da su izazovi sa kojima se mi kao društvo, država i narod suočavamo u ovom periodu možda najdramatičniji i najdelikatniji u novijoj istoriji Srbije – istakao je Ristić.
Izložba u Narodnom muzeju biće otvorena dve nedelje.
