Za našeg sugrađanina Vuka Vučkovića (1986), izuzetno uspešnog slikara mlađe generacije, člana ULUS-a i samostalnog umetnika, sigurno ste već čuli.
Ako niste bili na nekoj od njegovih više od 25 samostalnih ili preko 120 kolektivnih izložbi, onda možda imate neku njegovu sliku iz opusa „Izgubljeni raj“, „Fabrika“, „ScanMan“, „Fetiš“, „Kosmički predeli“ ili „Uzbudljivi gradovi“. Možda ste pak čuli za njegov studio „Wolf Art” koji je 2015. pokrenuo sa suprugom Ivom. U tom slučaju znate da se studio bavi proizvodnjom i prodajom umetničkih printova po motivima Vukovih slika.
Vučkovićeve radove mogli ste da vidite i u kolekcijama brojnih kompanija, Grada Pančeva, britanske i srpske kraljevske porodice, kao i u mnogim privatnim zbirkama.
Digitalni printovi njegovih radova sa motivima Beograda, Njujorka, Londona, Novog Sada, Čikaga, Beča i Pančeva su nadaleko poznati i privlače kupce iz svih krajeva sveta.
Za njih sigurno znate tim pre što su oni zvaničan suvenir Beograda i Novog Sada, diplomatski poklon Skupštine Srbije, Skupštine grada Novog Sada, Turističke organizacije Srbije, Turističke organizacije Beograda, kao i velikih korporacija kao što su „Microsoft“, „Eurocom PR“, „KPMG“, „Coca-Cola“, „British American Tobacco SEE“, „Air Serbia“, „Telenor“, „Phillip Moris“, „Skuba“ i mnogih drugih.
Kad sve ovo na gomili pročitate, ne možete da se ne zapitate da li u ovom trenutku na svetu postoji uspešniji živi Pančevac od Vuka Vučkovića.
Fascinantno!
Studio „Wolf Art“ je, inače, mnogima poznat i po tome što je 2019. osnovao „Vučković nagradu za mlade umetnike Pančeva”. A sve to se desilo nakon događaja koji je svim Pančevkama i Pančevcima, interesovala ih umetnost ili ne, sigurno poznat – Vuk je te 2019. godine dobio Novembarsku nagradu Grada Pančeva (a to je samo jedno u dugom nizu njegovih priznanja). Celokupan novčani iznos koji mu je tada pripao, Vuk je iskoristio upravo da osnuje nagradni fond za istaknute mlade stvaraoce.
Ako ne pre, onda je tada postalo sasvim izvesno da se ovakvom umetniku i ovakvom čoveku smeši svetska karijera.
I evo, ona se upravo dešava: u galeriji „Mourlot“ na Menhetnu, u Njujorku krajem januara otvorena je Vukova izložba „No Two Alike“ („Ne postoje dva ista“) i ona će tamo biti postavljena sve do početka marta.
U Vučkovićevoj biografiji na njegovom veb-portalu videćete rečenicu da on trenutno živi na relaciji Pančevo-Njujork, što bi bilo potencijalno objašnjenje činjenice da on izlaže u tom velikom gradu…
Ali, jasno je svima da nije dovoljno da živite u Njujorku da biste bili dobrodošli kao izlagač u bilo kojoj njihovoj galeriji. Treba tu mnogo više kockica da se složi. Kontaktirali smo s našim Pančevcem preko okeana i pokušali da od njega lično saznamo koje su to kockice bile u njegovom slučaju.
Za početak, možeš li nam objasniti podatak da živiš na relaciji Pančevo-Njujork? Šta to tačno znači?
– Već dugo koketiram sa tim gradom, nekoliko puta kao student sam živeo i radio tamo. Pre šest godina sam saznao da mogu da zatražim iseljeničku vizu na osnovu „izuzetnih dostignuća u svojoj oblasti”, pa sam počeo da radim na tome. Put do „zelene karte” se otegao, a prošle godine sam sa porodicom otpočeo život u Americi ili bolje reći na relaciji Pančevo-Njujork.
Кako je došlo do toga da izlažeš u Njujorku?
– Tu je Pančevo umešalo prste. Drug iz osnovne škole, Srđan, koji sada živi u Njujorku me je tokom boravka u tom gradu upoznao sa vlasnikom galerije „Mourlot”. Njemu se svideo moj rad, združili smo se, i ubrzo mi je ponudio da priredim izložbu u njegovoj galeriji.
Koje si radove predstavio ljubiteljima umetnosti u „Velikoj jabuci“?
– Predstavio sam se sa 37 slika, rađenih u tehnici akrilnih boja na platnu. Reč je o radovima koji su nastali u poslednjih nekoliko meseci. Značajni su mi jer se iz njih razvila nova serija na kojoj su se izdvojili paterni – šabloni. Izložba nosi naziv „No Two Alike” ili „Ne postoje dva ista”, što donekle sažima smisao ove serije. Iako su spolja isti oblici koji se ponavljaju, unutrašnjost ovih oblika uvek je potpuno različita i apstraktna.
Pogledajte galeriju nekih od radova izloženih u galeriji „Mourlot”. Fotografije nam je ustupio Vuk:
Кakvi su utisci sa otvaranja izložbe?
– Zbog stanja sa epidemijom, koja je kao i u Srbiji u to vreme bila veoma aktivna, da bi se ljudi prijatnije osećali, priredili smo dva otvaranja: 20. i 25. januara. Otvaranja su bila poluzatvorenog tipa, ali uprkos tome bilo je dosta ljudi. Presrećan sam kako je sve izgledalo. Ljudi su odlično reagovali, bilo je puno pozitivnih komentara, pohvala i oduševljenja. Intezitet boja, dobro društvo i vino potpuno su opustilii ljude i sve je ponovo ličilo na dobra stara vremena. Bilo je i naših sugrađana na otvaranju, što mi je posebno obradovalo. Hvala im na tome.
Кakvi su bili komentari posetilaca na tvoje radove?
– Većinu vremena na otvaranjima proveo sam u razgovoru sa kolekcionarima. Galerista i njegovi asistenti su bili veoma zadovoljni rezultatom, gotovo polovina radova je prodata na otvaranju, tako da će se saradnja nastaviti. Bilo je pomena da će oni preneti pozitivna iskustva o saradnji sa mnom svojim kolegama u drugim gradovima i državama, pa se nadam da će ova izložba otvoriti neka nova vrata.
Zapažaš li neke razlike između publike i organizacije ovakvih događaja ili samog doživljaja tvojih radova u Americi i Srbiji?
– Njujorčani su veoma otvoreni, lako započinju razgovor o najrazličitijim temama. Кultura posećivanja muzeja i galerija je veoma razvijena, decenijama se odvija bez prekida, i to se oseti u tim razgovorima. Ovim gradom se šetaju veoma zanimljivi ljudi iz svih krajeva sveta, može se čuti mnoštvo različitih jezika, pa to svemu daje posebnu čar. Neverovatan je osećaj promeniti kontinent, a imati praktično isti odziv i reakcije publike.
Na čemu trenutno radiš? Кakvi su ti planovi nakon ove izložbe?
– Trenutno najviše vremena provodim u ateljeu, spremam novu samostalnu izložbu koja će se desiti u aprilu u prostoru „DSGNRR Gallery“ kompanije „3Lite“ u Bruklinu. Na njoj ću predstaviti nove radove. Biće to nadogradnja postojećoj apstraktnoj seriji slika. Tokom aprila ću otići u Njujork da postavim i otvorim izložbu. Ukoliko ne bude nekih super uzbudljivih ponuda, trebalo bi da krajem godine završim sliku „Washington DC“ koju sam započeo pre skoro dve godine. Ako to uspem da izvedem, sledi promocija slike u Vašingtonu.
