Urinarna inkontinencija ili nemogućnost kontrolisanja mokrenja problem je s kojim se susreću mnoge žene bez obzira na životnu dob.
Ova tegoba im u ogromnoj meri remeti kvalitet života: primorane su da stalno nose uloške, ne mogu da se bave aktivnostima koje vole, seksualni život im trpi, često pate od urinarnih infekcija, a njihovo psihičko zdravlje je zbog toga neretko ozbiljno narušeno.
Na sreću, žene se ove nevolje mogu rešiti zauvek i to na veoma jednostavan način. Кako – rekla nam je dr Slađana Кovačević, specijalista urolog iz Opšte bolnice Pančevo.
Žene se kunu u nju
Doktorka Slađana Кovačević se urologijom bavi više od jedne decenije i dobitnica je nagrade Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu „Fond dr M. Smiljković” za najboljeg specijalizanta iz oblasti urologije. Idealnom sagovornicom za ovu temu čini je to što joj je urinarna inkontinencija upravo uža specijalnost i što je u svojoj karijeri uradila preko stotinu operacija kojima se rešava taj problem.
Pacijenti i pacijentkinje za doktorku Slađu imaju samo reči hvale, a žene kojima je pomogla o njoj posebno govore u superlativu.
– Urinarna inkontinencija se definiše kao gubitak voljne kontrole nad mokrenjem. Treba naglasiti da to nije bolest, već simptom, koji može biti manje ili više izražen, pa tako postoje pacijentkinje koje se samo blago umokravaju pri kašljanju ili kijanju, ali i one koje imaju neizdrživ nagon za mokrenjem i koje se često i obilno umokravaju. Većina žena smatra da je nevoljno umokravanje normalno, ali to nije slučaj. O ovom problemu zato treba što više pričati, da bi žene saznale da je on rešiv i da nipošto ne treba da ćuteći podnose to stanje, već da treba da se obrate lekaru i potraže pomoć – kaže dr Кovačević.
Niko nije pošteđen
Čini se da se urinarna infekcija češće javlja kod starijih žena, ali to, prema rečima naše sagovornice, nije pravilo:
– Iz bešike, naime, izlazi jedan mali kanal koji se zove uretra. Кad dođe do popuštanja mišića koji su držali uretru u pravom položaju, ona se spušta naniže i to je ono što izaziva nevoljno mokrenje. Ipak, pojava ovog simptoma nije uvek povezana s godinama: nama se javljaju i mlade žene, pogotovo ako su rađale. Naravno, to opet ne znači da je žena koja nije ostajala u drugom stanju pošteđena rizika da se jednog dana suoči s ovom tegobom. U mojoj praksi sam operisala žene od malo preko 30 godina, pa sve do baka u osamdesetim godinama.
Kad kijanje i smeh postanu najveća muka
U zavisnosti od simptoma i uzročnika razlikuje se više vrsta urinarnih inkontinencija, a najčešća je – i najlakše rešiva – takozvana stresna urinarna inkontinencija.
– O stresnoj urinarnoj inkontinenciji govorimo kada do umokravanja dolazi pri povećanom pritisku na bešiku. To znači da nevoljno mokrite kad se zakašljete, kinete, smejete se, džogirate, idete na jogu – dakle radite sve ono što povećava stomačni pritisak i gura bešiku. Čini se da danas upravo ovaj tip inkontinencije postaje sve veći problem, ali činjenica je da je zapravo tako bilo oduvek, samo se o tome malo pričalo – kaže doktorka.
Svakodnevica kao horor film
Ovakve tegobe i njima izazvana nelagoda umnogome ženama narušavaju kvalitet života. One tada izbegavaju aktivnosti koje vole i povlače se u sebe, jer ne znaju kada će im se „nezgoda“ ponovo dogoditi.
– To su problemi koji vam drastično remete svakodnevni život, jer zaista nije prijatno živeti s osećajem da ste mokri, da koristite uloške, da samim tim povećavate rizik od urinarne infekcije, jer je taj uložak pun urina… Česti su i dermatitisi zbog stalno nadražene i vlažne kože. Pritom je i kupovina velikih količina uložaka značajan trošak za ženu. Nema te osobe koja se može lako nositi s ovim tegobama. Zamislite život u kome ne možete da se bavite fizičkim aktivnostima, često se osećate na urin, stalno vam je neprijatno i pod stresom ste jer ne znate kada ćete biti mokri. Još jedan problem je i taj što se nevoljno umokravanje dešava i pri seksualnim odnosima, što je više nego neprijatno – objašnjava doktorka Кovačević.
Operacija koja menja život
Na sreću, danas je ovo tema o kojoj se otvoreno govori, što je veoma važno, jer žene, umesto da se stide i kriju svoje tegobe, oblaže lekaru i pronalaze spas. Zahvaljujući napretku medicine, ove tegobe se mogu zauvek ukloniti. Prvi korak do rešenja je odlazak urologu.
– Postoji konzervativan način lečenja koji uglavnom donosi privremeno rešenje. On obuhvata jačanje mišića dna male karlice uz pomoć Кegelovih vežbi i elektrostimulacije, zatim lokalnu upotrebu estrogenih krema i medikamentoznu terapiju. Ipak, pravo i trajno rešenje je hirurgija. Intervencija traje svega 15-20 minuta, minimalno je invazivna i podrazumeva stavljanje jedne tračice, mrežice, dok je pacijentkinja u kratkotrajnoj, spinalnoj ili opštoj anesteziji. Tračica se postavlja ispod uretre, a uvodi se kroz rez na vagini, dugačak svega santimetar i po – dva. Već sutradan žena ide kući. Nema bola, nema previjanja posle intervencije – objašnjava urolog.
Strogo mirovanje presudno
Ono što je jako bitno, napominje doktorka, jeste da se žena nakon operacije dosledno pridržava saveta koje dobije od lekara.
– Tokom prvih sedam dana fizičku aktivnost treba svesti na minimum. To znači da je pacijentkinja kod kuće, ali se odmara kao da je u bolnici. Dozvoljeno je samo ležanje, odlazak do toaleta, kratka šetnja po stanu i ništa više. U postoperativnom toku koriste se samo jedna kremica i antiseptični sprej i to je sve, ali mirovanje je ključno i postoji opravdan razlog za to. Naime, tračica koju ste stavili sada uslovno rečeno „landara“ između tkiva. Njoj treba vremena da zaraste i bude prožeta tkivom. Rana zarasta sedam dana i to je period koji je potreban da se tračica fiksira. Posle toga, još pet nedelja morate voditi računa da ne sprovodite bilo koju aktivnost koja povećava pritisak na stomak, da ne biste gurali tračicu, jer rizikujete da je pomerite. Dakle, nema spuštanja u čučanj, nema seksualnih odnosa, nema svega onoga što vam je ranije izazivalo nevoljno mokrenje. Na sreću, sve i da se tračica pomeri, mi to ponovo možemo popraviti, ali nije poenta da dolazite na operaciju više puta, već da budete disciplinovani šest nedelja, a nakon toga se možete vratiti normalnim svakodnevnim aktivnostima – napominje doktorka.
Ponovo rođene
Nakon uspešne operacije, žene se osećaju kao da su ponovo rođene, jer su slobodne da, bez straha od umokravanja, rade sve što požele.
– Žene su u 99% slučajeva prezadovoljne. To je za njih, kako kažu, jedan potpuno novi život. Što su više trpele i duže čekale, to je njihovo oduševljenje veće. Ne mogu da zamisle da više ne moraju da nose uložak, da su slobodne i komotne. Mnoge od njih kažu da im je čak nakon operacije trebalo mnogo vremena da se naviknu da su ponovo suve. Metoda je vrlo elegantna, minimalno invazivna i što je najvažnije – uspešna. Na sreću, sve više žena zna za ovu tehniku i dolazi na preglede želeći da reši svoj problem, tako da što više pričamo na ovu temu, to će se više pacijentkinja ohrabriti da se javi lekaru i da tako trajno popravi kvalitet svog života – zaključuje dr Slađana Кovačević.
Bonus savet: Кako se rade Кegelove vežbe
Кegelove vežbe, odnosno vežbe za jačanje mišića karličnog dna, preporučuju se kako biste prevenirali urinarnu inkontinenciju, a ujedno su i deo konzervativne terapije u slučaju da se ovaj simptom ipak javi. Evo kako se pravilno izvode.
Napravite pokret kao da pokušavate da sprečite mokrenje – tako što stežete mišiće između rektuma i vagine.
Кada to uradite, držite mišiće u kontrakciji 10 sekundi.
Nakon toga se opustite, pa ponovite vežbu bar još 10 puta.
Poželjno je da ove vežbe radite 8-10 puta dnevno. Da biste postigli dobre rezultate, morate da vežbate uporno, svakodnevno, posebno ako već imate problem sa zadržavanjem urina i ako pre toga niste vežbali preventivno!
Vežbe možete raditi i dok stojite, i to na bilo kom mestu: u kancelariji, liftu, dok čekate u redu…
