Izviđači iz odreda „Crne rode“ iz Pančeva, kao što smo već pisali u više navrata, čitavo leto provode zajedno. Kroz druženje, igre i različite aktivnosti oni unapređuju svoje znanje i veštine i provode vreme na otvorenom, a u njihovom svetu mesta za dosadu nema.
Baš u tom maniru nastavili su i ove subote, 8. avgusta, kada su se okupili na pančevačkom keju. Ovog puta bili su podeljeni u dve grupe, a svaka je imala različite zadatke i aktivnosti. Jedan deo odreda je učestvovao u igrama na obali Tamiša, dok je drugi, u saradnji sa Turističkom organizacijom Pančeva, imao priliku da se provoza katamaranom „Panuka”.
Tokom plovidbe, izviđači su upoznavali grad iz drugačije perspektive, a saznali su i nešto više o Tamišu, njegovoj istoriji i životu na reci.
– Posebno topao prijem, kao i niz zanimljivih informacija o gradu, reci i samom plovilu, pružio nam je kapetan katamarana Milan Spasić. Svojim znanjem, ljubaznošću i neposrednim odnosom učinio je ovu plovidbu još lepšom i prijatnijom, na obostrano zadovoljstvo – istakla je Lejla Purkar, starešina odreda „Crne rode“, pod čijim rukovodstvom su aktivnosti realizovane.
Za to vreme, druga grupa je na obali Tamiša u veseloj atmosferi rešavala različite zadatke čiji je „tajni” cilj da kod izviđača razviju motoriku, snalažljivost, koncentraciju, timski duh i da unaprede njihove izviđačke veštine.
Za deo članova odreda koji polažu za veštarstvo novinara, nakon ovog događaja uslediće i drugi deo zadatka. Nakon što su početkom avgusta, povodom Dana izviđačke marame, razgovarali sa građanima na ulicama Pančeva i okušali se u pravljenju ankete, sada se od njih očekuje da napišu reportažu o ovom danu.
U reportaži treba da obrade ono što su videli i saznali, uz zadate teme koje obuhvataju stare nazive brodova, Tamiš i Dunav, svetionike, svilaru, barže, vožnju katamaranom, kao i ribe i druge životinje koje žive u Tamišu. Pored pisanja, deo zadatka je i da pripreme prezentaciju i predstave je članovima odreda, kako bi pokazali da umeju da prikupljene informacije jasno, zanimljivo i tačno saopšte i usmeno.
I tu nije kraj: svoje reportaže izviđači će poslati poštom, u pismu, sa sve kovertom i poštanskom markom, na adresu starešine odreda. Tako će se ove generacije, rođene uglavnom u vreme kada se poštar mogao videti skoro samo na slici, bar na trenutak vratiti u vreme pre mejlova, SMS poruka i drugih brzih načina komunikacije, kada je pismo putovalo do svog primaoca nekoliko dana i kada je njegovo slanje bilo događaj za sebe.
