Ustajete tri-četiri puta tokom noći da biste mokrili, mislite da ste prehlađeni i ne osećate se baš najbolje?
Jeste li proverili skoro stanje svoje prostate?
Problemi s mokrenjem glavni su simptom svih bolesti prostate bilo da se radi o upali, benignom uvećanju ili karcinomu.
Uprkos napretku medicine, broj muškaraca koji imaju neko oboljenje prostate s godinama se ne smanjuje, a posebno zabrinjava to što je i obolelih od karcinoma prostate sve više.
Rak prostate najčešće se javlja u poznijoj životnoj dobi, veoma retko pre 45. godine života, a smatra se da su nepravilna ishrana i genetske predispozicije glavni faktori rizika za nastanak bolesti. Spada u drugo najčešće maligno oboljenje, koja pogađa mušku populaciju, a ako se otkrije na vreme potpuno je izlečiv.
Prema podacima Registra za rak Zavoda za javno zdravlje Pančevo, među svim malignim bolestima rak prostate je na trećem mestu kako po broju obolelih, tako i po broju preminulih na teritoriji južnog Banata.
O faktorima koji doprinose obolevanju, značaju preventivnih pregleda i simptomima koji nam sugerišu da je vreme da odemo na pregled, razgovarali smo sa dr Slađanom Kovačević, specijalistom – urologom iz Opšte bolnice Pančevo.
Koji simptomi mogu ukazati muškarcu na problem sa prostatom?
– Simptomi su maltene isti za sve bolesti prostate, a najčešći su: učestalo mokrenje, istanjen i isprekidan mlaz, kašnjenje mlaza, osećaj nedovoljnog pražnjenja i jedan od najbitnijih – ustajanje noću radi mokrenja. Ustajanje do jedanput se toleriše, ali sve preko toga treba da vas navede da odete na pregled. Glavni simptom bolesti prostate je bol. Može imati različitu lokalizaciju i težinu, ali najčešće se opaža bol u genitalijama, skrotumu, u perineumu i u donjem abdomenu. Neugodna senzacija se povećava nakon uriniranja i seksa. Po prirodi bol može biti kratkotrajan, konstantan ili oštar (osećaj rezanja) U slučaju infekcije prostate, muškarac pati od opšte slabosti, nedostatka apetita, porasta telesne temperature, a mokrenje je otežano i/ili bolno. Za adenom prostate karakterističan je čest nagon na mokrenje kao i smanjen protok, odnosno slab mlaz mokraće, te je s pogoršanjem bolesti potrebno sve više vremena i napora da bi se ispraznila bešika. Ne postoje specifični simptomi za karcinom prostate: to je podmukla bolest, pa svi već nabrojani simptomi mogu biti prisutni, ali i ne moraju.
Koje štetne navike mogu ugroziti zdravlje prostate?
– Razvoju bolesti u prostati doprinose, pre svega, slabljenje imuniteta, hormonski poremećaji, neuro-emocionalna nestabilnost, hipotermija, te pregrevanje celog tela ili samo perineuma, to jest dela između anusa i testisa. Osim toga, specifičnost ishrane može uticati na stanje prostate. Previše masna hrana i namirnice siromašne vitaminima i mineralima mogu promeniti hormone, protok krvi i druge procese u telu, što će nesumnjivo negativno uticati na prostatu. Alkohol, unos velikih količina hladnog pića, nikotin, kao i svakodnevno dugotrajno sedenje takođe su faktori koji imaju veoma loš uticaj na zdravlje prostate.
Da li povećan novo PSA obavezno ukazuje na rak prostate?
– U krvi muškaraca normalno je prisutan prostata-specifični antigen (PSA). Po strukturi to je glikoprotein, a luče ga ćelije kanala prostate. Potreban je za razređivanje ejakulata – to je jedan od važnih činilaca koji doprinose realizaciji muške reproduktivne funkcije. Prostata-specifični antigen se uglavnom definiše kao tumorski marker za karcinom prostate, ali on je organ-specifičan, a ne isključivo tumor-marker za karcinom. Glavna količina PSA sadržana je u ejakulatu, a količina antigena specifičnog za prostatu se nalazi i u krvi, u normalnoj, vrlo maloj količini, zbog histohematološke barijere. U različitim situacijama PSA u krvi se povećava. Najčešće je to zbog rasta tkiva, upale ili mehaničkog stresa. Veruje se da u proseku PSA ne sme prelaziti 4 ng po mililitru. Međutim, ovo nije apsolutno tačno. PSA u krvi čoveka raste s raznim bolestima, kao što su akutni prostatitis, hronična upala prostate u pogoršanju, adenom prostate, smanjena prokrvljenost tkiva prostate ili pak pojava maligne lezije u tkivu prostate. Rast PSA u krvi, dakle, ne govori uvek o onkologiji!
Kome se preporučuju preventivni pregledi i kada?
– Preventivni pregled urologa nakon 40. godine života preporučuje se jednom godišnje muškarcima sa pozitivnom porodičnom anamnezom, to jest onima koji imaju blisku rodbinu sa potvrđenim karcinomom prostate. Takođe, pregled je obavezan za muškarce starije od 50 godina, kada se kod urologa radi kompletan skrining za karcinom prostate, ali se utvrđuje i da li postoji benigna hipreplazija i po potrebi se započinje lečenje. Ova grupa pacijenata radi PSA skrining svake dve godine ako je urolog protumačio PSA kao normalan za tu osobu (kada se uzmu u obzir svi parametri: godine, velicina prostate, upalni procesi…) ili jedanput godišnje i češće, kada tako odredi urolog zbog praćenja dinamike PSA tumor markera. U našoj zemlji se intezivno radi na promociji značaja preventivnih pregleda, ali i na njihovom sprovođenju, jer smo zahvaljujući njima u mogućnosti da otkrijemo bolest u ranoj fazi i samim tim imamo širi spektar mogućnosti lečenja, a i samo lečenje je uspešnije.
Kako izgleda pregled urologa?
– Pregled obuhvata anamnezu, osnovnu laboratoriju krvi, PSA F/T (indeks koji nam pomaže da se orijentišemo kada je PSA u “sivoj” zoni 4-10ng/ml), ultrazvuk stomaka i male karlice, gde se posmatraju veličina prostate i rezidualni urin, odnosno urin koji zaostaje u bešici nakon mokrenja, kao i rektalni pregled (RT/DRE), koji podrazumeva pipanje prostate kroz čmar. To nije bolno, samo je malo neprijatno za pacijente, ali je nama od izuzetnog značaja u dijagnostici.
Šta doprinosi povećanju broja obolelih od raka prostate?
– Verujemo da je ovde pre reč o povećanju broja otkrivenih slučajeva obolevanja, do čega danas dolazi zahvaljujući dostupnosti savremene dijagnostike i podizanju svesti o ličnom zdravlju i samim tim većem odzivu ljudi na preventivne preglede. Ranije je mnogo slučajeva karcinoma ostajalo neotkriveno, pogotovo u početnim stadijumima. Ipak, i pored toga, stopa obolevanja je i dalje poražavajuće visoka, a tome doprinose, pre svega, brz tempo života, neodgovarajuća ishrana i loše životne navike.
Kakve su prognoze kod karcinoma prostate i koja terapija se pokazala najučinkovitijom?
– Danas je u potpunosti moguć život sa rakom prostate, čak i onda kada je karcinom metastazirao i zahvatio druge organe. Terapija koju preporučuje zvanična medicina zavisi od stadijuma bolesti: to može biti hirurška intervencija: radikalna prostatektomija, hormonalna terapija, zračna terapija ili njihove kombinacije. Ukoliko sve ove terapije ne pokažu uspeh u lečenju, onda se primenjuje i hemoterapija, kao i imunoterapija. Preživljavanje kod karcinoma prostate je visoko, osim u slučajevima da su metastazama zahvaćeni limfni čvorovi i drugi organi. Ukoliko je malignitet vrlo visok tada su šanse za izlečenje i oporavak slabe.
Sufinansirao:
Grad Pančevo
Projekat „Za zdravo Pančevo“
