Na našem portalu radi besplatno Onlajn savetovalište za mlade „Moje mesto” u okviru rubrike „Sa psihologom na ti”. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Pančeva imaju priliku da, putem kontakt-forme, postave pitanje psihologu – psihoterapeutu i da odgovor dobiju na svoj mejl.
Projekat Savetovalište za mlade „Moje mesto” realizuje Grad Pančevo, a finansiralo ga je Ministarstvo omladine i sporta. Partneri na projektu su Udruženje „Psihogeneza”, Dom omladine Pančevo, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin i Udruženje „Pančevački omladinski centar”, koje je osnivač portala „Zdravo Pančevo”. Osim seansi uživo koje se održavaju u Domu omladine četiri dana u nedelji, dostupno je i onlajn savetovalište, gde na pitanja mladih odgovara Jadranka Grujičić Đurić, psiholog i psihoterapeut iz Centra za edukaciju i lični razvoj „Psihogeneza”.
Evo jednog od brojnih pitanja koja su do sada stigla u naše savetovalište. Ukoliko se pronađete u njemu, tu je i odgovor psihologa. (Podaci u pitanju su izmenjeni da bi se zaštitila privatnost)
Pitanje
Imam 17 godina. Pre mesec dana došla sam na razmenu učenika u jednu inostranu zemlju. U velikom sam gradu i treća sam godina u njihovoj gimnaziji. Ono što je moj problem je adaptacija na devojčicu sa kojom živim. Zapravo, ja sam u porodici sa host ocem, host bratom i host sestrom koja ima godina kao ja. Majka im je umrla pre 5 godina. Od kako sam došla čini mi se da me nikako ne prihvata, iako se trudim da poštujem njene navike. S obzirom na to da delimo sobu, vrlo često je neprijatna, isteruje me kad ona popodne spava, ne dopušta da koristim telefon uveče iako ja slušam muziku sa slušalicama u ušima. Čini mi se da šta god da uradim nije dobro, smeta joj moje prisustvo i ponekad pomišljam da bi ona volela da odustanem, odem ili promenim porodicu. Potreban mi je savet kako da se ponašam jer ne želim da odustanem od svog cilja. Iva
Odgovor psihologa
Draga Iva, drago mi je zbog tvoje šanse, ali i hrabrosti da se tako mlada otisneš iz svog grada, porodice, škole u nešto potpuno novo. Iako se vidi je tvoja želja velika i da pred sobom imaš jasan cilj, proces adaptacije vrlo često može biti turbulentan, posebno u prvim mesecima i to za obe strane, kako za tebe, tako i za porodicu u kojoj si. Sigurna sam da tvoja host porodica ima pravila koja se moraju ispoštovati i kojima se moraš prilagoditi, ali imaj na umu da uvek imaš izbor i da cilj nije da se „istrpi”, već da se razgovara o potrebama, razmišlja o kompromisima kako bi svi bili zadovoljni.
U mejlu navodiš problem sa devojčicom sa kojom delis sobu i koja je tvoja vršnjakinja. Pitam se da li iza takvog njenog ponašanja stoji rivalitet, strah za sopstvenu poziciju u porodici i strah u odnosu privrženosti ka ocu. Možda bi ti pomoglo kada bi se stavila u njenu situaciju i razmišljala iz „njenih cipela”. Kao i tebi, i njoj je adaptacija izazov.
Dozvolite vreme jedna drugoj kako bi se bolje upoznale i razumele.
Ono što je uvek najbolje rešenje je otvoren razgovor. Pronađi pravi trenutak za razgovor sa njom, reci joj kako se osećaš, ali joj i ukaži na to da razumeš i njenu poziciju. Dogovorite se o načinima i planovima kada je kućni red i vreme u pitanju. U krajnjem slučaju, ako ne uspete postići zajednički dogovor, uključite stariju osobu da vam pomogne: njenog oca, školskog psihologa ili neku od osoba koja je odgovorna za process razmene učenika.
Pitanje psihologu možete postaviti OVDE.
