Povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, 28. jula, Zavod za javno zdravlje Pančevo podseća građanke i građane da svakog radnog dana od 8 do 12 sati, u Ulici Vuka Karadžića 8 u Pančevu (bivša Železnička ambulanta), tokom cele godine mogu izvršiti laboratorijsko ispitivanje /testiranje na virus hepatitis B i C.
Testiranje je besplatno i anonimno, i možete ga obaviti bez lekarskog uputa.
Od 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odredila 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Povodom ovog datuma, donosimo vam odgovore na najvažnija pitanja u vezi sa ovim oboljenjem.
Šta je hepatitis?
Hepatitis je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A,B,C,D,E, i drugi).
Кod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre.
Кoji su simptomi hepatitisa?
Кod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice, te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu…
Često, bolest dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.
Кako neko može dobiti hepatitis?
Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:
- Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom;
- Upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova;
- Tokom hemodijalize (retko);
- Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje darova davaoca);
- Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (često kod zdravstvenih radnika);
- Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim procedurama, stomatološkim i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure);
- Кorišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana;
- Sa zaražene majke na novorođenče;
- Hepatitis A se prenosi kontaminiranom hranom ili vodom kao i prljavim rukama.
Кako se otkriva i potvrđuje infekcija virusom hepatitisa?
Infekcija virusom hepatitisa otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi. Potrebno je da se sa rezultatima analiza i uputom izabranog lekara javite infektologu.
Lečenje hepatitisa ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti i odloži pojavu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre.
Kako da oboleli spreče širenje zaraze?
Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:
- Кada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.
- Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.
- Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne smete koristiti zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka kao ni zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
- Treba da imate sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokriti hanzaplastom.
- Ne smete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
- Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru treba predočiti činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarati o eventualnom testiranju partnera.
- Redovno praćenje kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge
Zašto je važno testirati se?
Hronični hepatitis B i C su glavni uzrok nastanka ciroze i raka jetre i najčešći razlog za transplantaciju jetre u Evropi. Prema poslednjim podacima SZO, godišnje se registruje oko 3 miliona novih infekcija prouzrokovanih virusom hepatitis B i C.
U Zavodu za javno zdravlje Pančevo navode da čak i u uslovima trenutne epidemiološke situacije, usled komplikacija virusnih hepatitisa B i C i bolesti koje su povezane sa hepatitisom, na svakih 30 sekundi umre po jedna osoba.
Zbog toga je ovogodišnji slogan obeležavanja 28. jula „Hepatitis ne može da čeka“.
Koliko ljudi ima hepatitis?
Procena SZO je da oko 300 miliona ljudi trenutno živi sa virusnim hepatitisom, a da toga nisu svesni. Sprovođenje nadzora nad virusnim hepatitisima otežava činjenica da su ove infekcije često asimptomatske u akutnoj fazi, a hronični oblici bolesti, koji su naročito česti kod hepatitisa C, se kasno otkrivaju.
Podaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Zavoda za javno zdravlje Pančevo ukazuju da u odnosu na akutne virusne hepatitise B i C za koje se beleži smanjenje obolevanja u našoj zemlji, odnosno u Južnobanatskom okrugu, a za hronične virusne hepatitise B i C registruje se porast prijavljenih slučajeva.
Kod koga je rizik od obolevanja najveći?
Najniži rizik za obolevanje od hepatitisa B i C se registruje kod dece uzrasta do 19 godina. Najviši rizik je u uzrasnoj grupi 30–39 godina za hronični hepatitis C, i u uzrasnim grupama preko 40 godina za hronični hepatitis B (sa dvostruko većom zastupljenošću muškaraca u odnosu na žene).
Кod najvećeg broja obolelih od akutnog i hroničnog hepatitisa B i C tokom 2020. godine način prenošenja uzročnika je ostao nepoznat, ili su u pitanju:
- nezaštićeni seksualni odnos,
- korišćenje nesterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, medicinske intervencije, tetovažu ili pirsing.
Može li se infekcija sprečiti?
Virusne hepatitise B i C je moguće sprečiti. Uzimajući u obzir prirodan tok bolesti koja u dužem periodu može proticati bez simptoma, ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija.
U našoj zemlji se od 2006. godine sprovodi obavezna sistematska aktivna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B dece u prvoj godini života.
Ova visoko efektivna preventivna mera je doprinela da se u poslednjih 10 godina registruje značajno smanjenje broja obolelih od akutnog hepatitisa B.
Osnovne mere prevenciju su:
- pravilna higijena ruku,
- korišćenje lične zaštitne opreme i
- adekvatno sterilisanih instrumenata kod pružalaca kozmetičkih (tetoviranje, pirsing, trajna šminka, kozmetičke procedure, manikir, pedikir i dr.) i medicinskih usluga.
Podjednako su važne i lične mere zaštite poput korišćenja ličnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i određenih kozmetičkih usluga.
