Počeo je da trenira košarku, ali nije ga mnogo zanimala igra pod obručima. Lepše mu je bilo da se na vikendici zabavlja sa sestrom i braćom gađajući limenke i flaše iz male vazdušne puške. I tako, malo po malo, rodila se ljubav prema drugom sportu koja traje i danas.
Tata ga je odveo na trening u streljanu, jer se i sam nekada bavio ovim olimpijskim sportom, a verovatno nije mogao ni da nasluti da će njegov tada dvanaestogodišnji dečak, šest, sedam godina kasnije osvojiti bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu! Da, upravo to se nedavno dogodilo u Estoniji. U Talinu, na šampionatu Starog kontineta, član Streljačke družine „Pančevo 1813” Aleksa Rakonjac osvojio je bronzano odličje kao član juniorskog tima reprezentacije Srbije.
Put ka vrhu Evrope nije bio nimalo jednostavan. Streljaštvo je specifičan sport, zahteva veliku mentalnu snagu takmičara. Zato do odličja dolaze samo najbolji.
– Mislim da je samopouzdanje možda i ključni faktor za uspeh. Fizička sprema jeste bitna, ali nije presudna. Mnogo je važnija dobra koncentracija, mentalna sposobnost da prst u pravom trenutku povuče oroz na pušci. Talenat jeste najbitniji, ali psihološka snaga izdvaja šampione iz proseka. Mete su jako male, centar je na primer veličine tačke kada olovku prislonite na papir. Meni je najbitnije da trening odradim kvalitetno, da ispunim zadatke koje sam sebi postavljam. I sve zavisi od nivoa spreme i uspeha koji ste dostigli. Ako pogodim 9,5 to jeste greška, ali ako rezultat bude 9,9 to nije nešto što će me poremetiti u ovoj fazi bavljenja streljaštvom – počeo je Aleksa priču o sportu u koji je zaljubljen.
Prvu ozbiljniju medalju osvojio je kao pionir, na takmičenju „Zastava kup” u Kragujevcu, 2018. godine. To zlato je bilo je samo dodatni podstrek za još jači i kvalitetniji rad sa trenerom Sinišom Veljkovićem, čovekom koji godinama čuva i unapređuje pančevačko streljaštvo.
I krenulo je!
Aleksa je osvajač i bronzanog odličja u finalu Lige mladih u Budimpešti; na jednom od najjačih turnira u Evropi za mlade, „Valter kupu” u Smederevu osvojio je čak tri zlatne medalje, ima zlato sa finala Kupa Srbije i državnog šampionata za juniore, vicešampionsku titulu sa Prvenstva Srbije za seniore…
– Zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima, ponosan sam na svoja dostignuća. Borio sam se protiv naših iskusnih reprezentativaca, a to je posebna draž – dodaje mladi Rakonjac.
Prošle godine na Evropskom prvenstvu u Norveškoj, Aleksa se sa svojim drugarima iz tima plasirao na četvrto mesto, bio je peti u pojedinačnoj konkurenciji, a ove je eto stigao i do najvećeg uspeha u karijeri. Za sada.
– Uh, finale protiv Ukrajine je bilo zaista dramatično. Meč se odvijao u posebnoj hali, uz prisustvo brojnih kamera, prenosilo se uživo, greške nije smelo da bude. Trema je imala uticaj na obe ekipe, smenjivali smo se u vođstvu… Navijači su bili bučni, atmosfera je bila zaista sjajna. Nije mi to smetalo, naprotiv. Samo sam u sebi ponavljao: „Opali centar, opali centar…”. Koncentracija mora da bude na maksimumu, jer imaš 50 sekundi vremena da ispališ hitac. Posle svakog pogotka se pravi presek stanja, komentator objavljuje rezultate. Naš trener je u pravom trenutku uzeo tajm-aut, da malo obrišemo dlanove koji su bili mokri od treme, ali da zaustavi seriju Ukrajinaca. Ma, sve je bilo fantastično. Prelepo je kada opališ metak i saznaš da si osvojio medalju. To je neopisiv osećaj – pričao je Aleksa, a mi pokušavamo da dočaramo atmosferu sa finalnog meča između Srbije i Ukrajine kada su naši mladi reprezentativci osvojili bronzu.
Aleksin rekord na takmičenjima za sada iznosi 628,9 krugova, a svetski rekord je 633. Borba se tek sada rasplamsava…
–Nastaviću da treniram još bolje i da stremim ka najvišim dostignućima. Najveća želja svakako je olimpijska medalja, ali ja imam i neke druge, više ciljeve u streljaštvu. Voleo bih da budem promoter ovog sporta, da on postane popularniji, da ne bude više u zapećku. Razumem sve, tako je sport koncipiran, nije previše atraktivan za gledanje, ali sve to može da se promeni. Želja mi je da streljaštvo postane profesionalnije, da može da se živi od ovog sporta. Da to ne bude samo nacionalna penzija prilikom osvajanja medalje na olimpijadi i li svetskom i evropskom prvenstvu – sa jasnim ambicijama ističe student informacionih sistema na FON-u na Beogradskom univerzitetu.
Interesantno ja da se i Aleksina rođena sestra Iva bavi streljaštvom. Učenica pančevačke Gimnazije takođe ima mnogouspeha u ovom sportu.
– Iva je dve godine mlađa od mene. Ona je 2006. godište, a počela je da trenira kada sam ja kući doneo prvu medalju. Ima odlične rezultate za sada, a u disciplini mešovitih parova, nas dvoje smo prvaci Srbije. Zajedno treniramo, na veštački način proizvodimo tremu na treninzima, pravimo pritisak, izazove, jer savladati sve te prepreke u stvari je možda i najbitnije za uspeh u našem sportu – s ponosom ističe „bronzani momak” iz Talina.
Mnogo je planova pred mladim Pančevcem. U septembru će u Južnoj Koreji biti održano Svetsko prvenstvo u gađanju iz vazdušnog oružja i svakako se nada da će dobiti poziv selektora, ali pre toga, posvetiće se sezoni u nadmetanju malokalibarskim oružjem.
– To je priča za sebe. To nema veze sa vazdušnom puškom, mnogo je komplikovanije. Sezona traje leti, na otvorenom strelištu, puca se iz pravog oružja, sa distance od 50 metara, a mnogo faktora utiče na uspeh. Vetar, sunce, odskok pri pucanju… Takmičenje se odvija u tri stava – ležeći, stojeći i klečeći. Najteže je savladati tehniku u klečećem stavu, kada strelac u stvari sedi na nozi, na peti. Stojeći stav je najnestabilniji, a meni je trenutno najteži ležeći stav gde treba samo dobro savladati tehniku i biće sve u redu. Ove godine bi trebalo da se održi i Evropsko prvenstvo za mali kalibar, a nadam se da ću učestvovati i na ovom takmičenju – iskreno govori ovaj mladi čovek, stipendista Streljačkog saveza Vojvodine i Ministarstva sporta republike Srbije, na koga mnogi naši mladi sugrađani mogu da se ugledaju, jer on je istinski ponos Pančeva.
Imala je Streljačka družina „Pančevo 1813” u svojoj 210. godina dugoj istoriji Magdalenu Herold, imala je i Tašanu Bogatinovski, a sada je vreme – Alekse Rakonjca. Ali i drugih talentovanih sportista iz ovog kluba, kao što je Marko Ninković koji je takođe učestvovao na Evropskom prvenstvu Talinu, gde se nadmetao u gađanju iz vazdušnog pištolja.
Zapamtite imena ovih momaka, o njima će se tek pričati i pisati.