Ukoliko volite naselje Tesla, odrasli ste tu, vežu vas neke druge uspomene za taj kraj ili jednostavno želite da saznate nešto više o prošlosti i zanimljivim ljudima tog naselja, onda vam svakako preporučujemo da pogledate dokumentarni film „Teslaši”.
Premijera je zakazana za subotu, 2. jul, od 18 sati, u dvorani Kulturnog centra. Imajte u vidu samo da se baš tog dana u potpunosti zatvara Korzo zbog rekonstrukcije, pa ćete u Kulturni centar moći da uđete sa druge strane – da biste došli do ulaza, krenite kroz prolaz pored zgrade Suda.
Reditelj i kompletan autor filma „Teslaši” je sveštenik Čedomir Milosavljević. On je želeo da kroz razgovor o svom odrastanju sa desetoro ljudi predstavi svoje detinjstvo i, kako je rekao – uzrastanje na Tesli. Kroz dijalošku formu i mnogo zanimljivih slika, Milosavljević je, krenuvši od bezazlenih nestašluka, sporta i gluvarenja ispred Banke, ispleo jednu filozofsku storiju o formiranju identiteta Teslaša.
Zloupotreba sagovornika
– Film „Teslaši” je jedan od nekoliko mojih filmova tog tipa zasnovanih na razgovorima s ljudima koje poznajem. Na izvestan način sam, režirajući ga, zloupotrebio učesnike da govore o mom odrastanju na Tesli. Sve je vrlo jednostavno, film nema neku akciju, već ga čine razgovori sa desetoro ljudi koji su bitno uticali na moje detinjstvo. Najpre je tu moja majka, koja je pristala da prva govori o tome kako smo se mi doselili u to naše divno naselje Tesla, a onda sam po starini išao i obuhvatio sam tri generacije: 1955/56, 1960. i 1966. godište. Iako je naslov možda malo jači nego što treba, bilo mi je bitno kako je svako upamtio odrastanje na Tesli, odnosno vreme kada se postavljalo pitanje kako ući u prvi tim Tesle u malom fudbalu koji je bio naša osnovna delatnost, a zatim kako su se moji sagovornici usmerili na svoja životna opredeljenja. Glavna okosnica tih kratkih dinamičnih monologa jeste posveta svim našim prijateljima, rodbini, sestri… koji su rano preminuli. Insistirao sam da se oni pominju, jer je njima sve ovo posvećeno – rekao je otac Čedomir Milosavljević.
On je otkrio i to da je film „Teslaši” vezan samo za jedno usko i vrlo maleno područje.
– Insistirao sam da učesnici budu samo iz zgrada koje su zidane od 1964. do možda 1985. godine. Kada se izmeri, to je oko 530 metara po dužini i oko 350 po širini, svega nekoliko zgrada. Želeo sam da kroz to odrastanje, mladalački žar i kroz tu grupu mladih momaka i devojaka otkrijem kako je ustanovljen identitet Teslaša. Svi smo mi tokom života odlazili sa Tesle i vraćali joj se. Živeo sam na raznim mestima, ali se na Tesli osećam najsigurnije. Kad dođem na Teslu, uvek sam tu svoj na svome, tu mogu da stanem i da prepoznam sva ta naša mesta na kojima smo stasavali – poručio je otac Čeda.
Svoje utiske o Tesli u filmu dele i Teslaši Milanko Bodiroga i Ernest Lacko. O nekim stvarima kojih u filmu neće biti, a koje na izuzetno lep način oslikavaju ovo veliko pančevačko naselje, oni su govorili na konferenciji za novinare koja je upriličena uoči premijere filma.
– Film „Teslaši” proučava društvo u tom naselju kao deo globalnog društva i socijalnog sistema tog doba i daje svoj doprinos teoriji sociologije nasilja. Samim tim doprinosi i grani socijalne politike, jer se prvenstveno interesuje za pojedinca i njegovu egzistenciju, njegove sposobnosti i napredovanje u životu – rekao je Lacko.
Mirisi Tesle: kifle, burek, aceton, bagrem, lipa…
On je ispričao posebno zanimljivu priču o svom sećanju na mirise Tesle.
– Mirisi su ono što svako ko je odrastao na Tesli ne može da zaboravi i što nosi sa sobom kroz ceo život. Kad smo se noću vraćali iz grada, prvi miris na koji smo naletali bio je miris njenog veličanstva „Pekare”. Bili siti ili ne, odmah ogladnite kad vas opčine mirisi vrućeg hleba, kifli, peciva, pogačica, bureka… Vruć hleb i pecivo uvek mirišu danju, ali noću kad su čula izoštrenija te arome imaju posebnu draž. Taman kad prođete „Pekaru”, zapahne vas očaravajući miris nerafinisanog industrijskog acetona iz Fabrike sijalica. Kada omamljeni od tog mirisa uđete u naselje, slede mirisi prirode. U zavisnosti od godišnjeg doba, ti su mirisi bili različiti, ali se pamte od aprila do juna: miris bagrema koji bi se pakovao u tegle i postao med, pa onda krajem maja i početkom juna primat preuzima drvo zdravlja, dugovečnosti i života – lipa. Miris lipe širio se sve do neba tako da je svaka kiša podsećala na čaj od lipe. Naravno da ne treba zaboraviti ni jorgovane, dudove, cvetanje voća. Tih mirisa odavno već nema, ali ih svako dete koje je odrastalo na Tesli nosi sa sobom – ispričao je Lacko.
Naselje na revers
Milanko Bodiroga, koji je rođen na Tesli i tu je proveo i detinjstvo, momačke dane i tako sve do danas, osvrnuo se na asocijacije koje u njemu budi ime ovog naselja.
– Život na Tesli me u ovim poznim godinama tera na neka razmišljanja i traženje odgovora na neka pitanja. Jedno od tih razmišljanja je da jedino Tesla u svom nazivu nema geografski pojam ili odredište, već nosi ime po čoveku koji je svojim umom zadužio ovaj narod. Da se malo našalimo, mi Teslaši ispadamo kao potomci Nikole Tesle. Sama pomisao na Teslu kao naučnika mene asocira na svetlost, a ta svetlost, svedoci smo kako vreme odmiče, da li zbog naših godina, slabijeg vida ili slabe ulične rasvete, na Tesli polako jenjava. Da bismo je ponovo upalili, mi prizivamo uspomene. Film „Teslaši“ nije omaž ljudima koji se pojavljuju u filmu i generacijama momaka i devojaka koje su stasavale na Tesli. To je omaž našim roditeljima. Oni su tu napravili porodice. Dobili su Teslu na revers, taj revers su predali nama, a mi ćemo, ovim filmom, taj revers predati našim pokoljenjima – rekao je Bodiroga.
Ukoliko su vas ove priče inspirisale, probudile vam setu ili želju da čujete još, ne propustite premijeru „Teslaša”. Ukoliko ipak ne možete da odete do Kulturnog centra 2. jula, dobra vest glasi da će film u narednom periodu biti postavljen na Jutub, kako bi što veći broj gledalaca mogao da ga vidi.
